NIGHTCRAWLER: Neodoljivi šarm crne hronike

nightcrawler-2014-film-posterDžejk Džilenhol je nastavio svoju tradiciju neobičnih, eksentričnih filmskih uloga. Setimo se Doni Darka, Roberta Grejsmita (Zodiac), Koltera Stivensa (Source code), Adama i Entonija (Enemy), Džek Tvista (Brokeback Mountain). U novom trileru Nightcrawler  koji odiše atmosferom Rajan Goslingovog Drive-a, Džilenhol je savršeno dočarao lik Lu Bluma, frilensera koji noću snima nasilne zločine i nesreće, a zatim ih prodaje lokalnoj televizijskoj stanici.

Lu Bluma prvo upoznajemo kao lopova koji preprodaje metal sa deponije i krade sat čuvaru nakon što ga isprebija. Izuzetno asocijalan, vreme provodi uz kompjuter čitajući self help literaturu i prateći online kurseve o uspešnom biznisu. Upečatljive rečenice koje je izvukao kao motivacione poruke, koristi da se predstavi potencijalnom poslodavcu i svom okruženju kao odlučan, sposoban, komunikativan i ambiciozan radnik. Dok traži profesiju u kojoj će se pronaći i kojoj će se posvetiti, nailazi na kamermana koji snima spašavanje putnika nakon saobraćajne nesreće. Vidno fasciniran, Lu nabavlja najosnovniju opremu i kreće i sam da luta ulicama Los Anđelesa u potrazi za svojom pričom-tragedijom.

U početku je prilično nespretan, i ne ume da napravi razliku između važne i manje važne priče, ali uz pomoć smernica producentkinje noćnog programa- Nine, postaje vodeći u ovom poslu, često kršeći moralne, etičke i pravne norme. Nema nikakvu empatiju prema žrtvama- nakon saobraćajne nesreće jednog od kolega, na primedbu da prestane da snima jer je u pitanju jedan od njih, Lu odgovara: „Ne više, mi smo profesionalci, a ovo je roba.“  Za savršeni kadar će uraditi sve, pa čak i pomeriti telo u odgovarajući položaj u odnosu na osvetljenje i vozilo. Scena u kojoj pre policije stiže u kuću pobijenih žrtava, izaziva nelagodnost kod gledalaca, ali i zbunjenost jer ne znamo za šta da navijamo. Da najzad bude uhvaćen i suoči se sa posledicama svojih zločina, ili da uspe i napravi presudan korak napred u svojoj karijeri. Hladnokrvno namešta smrt svog partnera Džoa, pravdajući to povređenošću usled ucene o podeli para: „Ne mogu ugroziti uspeh svoje firme kako bih zadržao nepoverljive i nečasne zaposlene“. Izneverivši njegova očekivanja, Džo mu više ne treba ali njegova smrt može da mu posluži da unapredi svoj posao još jednim važnim i vrednim snimkom. Nakon što ugasi kameru, odlazi i ne osvrćući se.

Vremenom shvatamo da je i producentkinja Nina veoma slična Blumu. Prihvata svaki snimak koji će joj osigurati zadržavanje posla i pokrenuti karijeru sa mrtve tačke. Čak pristaje i na njegovo uslovljavanje na seksualni odnos, jer zauzvrat dobija ekskluzivu i povećanu gledanost. Ponosno učestvuju u zajedničkoj kreaciji svojevrsne manipulacije javnosti.

Kao fiktivan lik, Lu Blum se ne može svrstati u tačno određenu kategoriju psihičkog poremećaja, ali se njegovo ponašanje može objasniti kombinacijom Aspergerovog sindroma i Antisocijalnog poremećaja ličnosti. Iz ovog prvog vuče socijalnu izolaciju i ograničene socijalne odnose. Egocentričan je, ne obraća pažnju na tuđe mišljenje, nije osetljiv na tuđe potrebe. Govori uvežbano, formalno, ukočeno uz ravan i monoton glas. Neverbalne komunikacije gotovo i da nema. Jaka poslovna ambicija prelazi u opsesivnost.

Navodno iskren i direktan, iako deluje da komunicira kao Asperger, jasno je da je izuzetno manipulativan. Pod Antisocijalnim poremećajem ličnosti nalazimo psihopatija i sociopatiju, i iako se često izjednačavaju u svakodnevnom govoru, potrebno je praviti razliku. Psihopate  su šarmantne, odlično foliraju emocije i većinu ljudi lako obmanu da su potpuno „normalni“. Mogu biti obrazovani i uspešni u poslu kojim se bave. Sa druge strane, sociopate su obično neobrazovane, nisko na društvenoj lestvici, bez stalnog posla, otuđeni od ljudi. Drugi ljudi lako primete da sa njima nešto nije u redu, a ukoliko izvrše zločin, spontan je i aljkavo odrađen, a ne unapred osmišljen i isplaniram. Lu Blum se mnogo bolje uklapa u karakteristike sociopata. Bez empatije, savesti, osećanja krivice i kajanja, na etiku i moral se osvrće samo onda kada pokušava da postigne nešto za sopstvenu korist. Jedina upadljiva emocija koju povremeno vidimo su jaki izlivi besa.

nightcrawler-jake-gyllenhaal-flashlight-lou-bloom

Pored zanimljivog Blumovog psihološkom profila i upitne novinarske etike, film nam skreće pažnju na još jedno važno pitanje: zašto su mediji prepuni priča o negativnim vestima? Sam režiser je objasnio da je želeo „da baci širu mrežu u smislu da svi mi zaista gledamo te prizore“, i „pomislio sam da će gledalac možda da ode i korak dalje i možda se zapita: zašto gledam ove prizore i koliko ovih prizora želim da unesem u svoj duh?“

Mediji su prepuni priča o nasilju, strahu, smrti i tragedijama. Nina je to jasno objasnila: „Priča je jeza predgrađa, to je priča“. Možemo da mislimo da nam se takve priče nameću, ali bar delom smo krivi i mi sami tj publika jer smo pokazali da je to ono što nas zanima i privlači. Novinari nam samo pružaju ono što i sami tražimo. Prema jednom objašnjenju, evolutivno smo se razvili tako da brže reagujemo na potencijalne opasnosti. U lovačko-sakupljačkom društvu svaka opasnost se morala odmah primetiti zbog preživljavanja. Pošto nam krvoločne životinje više ne prete, mozgu je i dalje potrebno nešto što se odražava adekvatno vremenu u kojem živimo, u vidu kolektivne gladi za slušanjem i pamćenjem loših vesti.

Postoji i još nešto: ljudi obično misle da su bolji od proseka, i po pitanju ličnog života očekuju da ipak na kraju sve izađe na dobro. Čak i u celini svet opažamo kao mnogo bolje mesto nego što jeste, samim tim loše vesti privlače pažnju i deluju šokantno i iznenađujuće. Zato Nina navodi da su najbolje priče one koje uključuju dobrostojeće belce iz predgrađa koji vode normalan i dobar život. Takve tragedije deluju mnogo više dramatično nego smrt prosjaka i uličara iz crvenih gradskih zona. Zanimljiv je paradoks da iako Ninin program redovno izveštava o tragedijama, realnost je da zločin jenjava, što olakšava Blumu da se probije i postavi visoku cenu svojim snimcima: „Smanjenje kriminala u Los Anđelesu materijale kao što su moji čini izuzetno vrednim.“ Šire gledano, preplavljenost medija negativnim pričama u realnom svetu dešava se paralelno sa usponom Stiven Pinkerove knjige The Better Angels of Out Nature u kojoj tvrdi i dokazuje da svet tokom istorije u stvari postaje sigurniji, humaniji i manje nasilan.

Ukoliko je tačno da smo sami krivi za omiljene i preplavljujuće medijske teme, valjalo bi i da postanemo svesni da okretanjem glave i odbijanjem da nasednemo na njihovu manipulaciju našim nesvesnim porivima možemo izmeniti programsku šemu i u drugom pravcu. Dok to ne uradimo, ostajemo sa Blumovim srećnim završetkom. Na kraju kada okuplja novu ekipu zbog povećanog posla, objašnjava im: „Nikada od vas neću tražiti da uradite ono što i sam ne bih.“ Da, Lu. Upravo toga se i plašimo.

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

One thought on “NIGHTCRAWLER: Neodoljivi šarm crne hronike

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s