Romansa kao privilegija dezorganizovano afektivno vezanih

d19f5175dde7027485399285c508382aLjubavne alternative prethodnih vekova, u novom veku bogatije su za romansu. Naime, nakon vekova vere u moć nauke, ratovi, ekološke katastrofe, bolest i siromaštvo skinuli su nauku sa pijedestala neprikosnovenog vladara. Svedoci smo oživljavanja alternativne duhovnosti u vidu širokog spektra aktivnosti, od meditacije preko reiki tehnika do feng shui filozofije. U novom veku uvažava se postojanje različitih vrsta realnosti, aktuelne i potencijalnih; objektivno proučavanje spoljne stvarnosti sve češće ustupa prostor samoizražavanju i samoistraživanju, naglasak je na vitalnosti, kreativnosti i autentičnosti. U ambijentu u kome su od sigurnosti, udobnosti i objektivnosti važnije razigranost, strastvenost i neizvesnost, zreli su uslovi za pojavu romanse.

Stiven Mičel, klinički psiholog i psihoanalitičar, u knjizi „Može li ljubav da traje” romansu tretira kao posebnu, izuzetno važnu i kreativnu formu ljubavi, jer spaja osećanje ljubavi i osećanje strastvene seksualne želje: Romansa zahteva i ljubav i želju, u stvari, ona nastaje iz napetosti koju stvara istovremenost ljubavi i seksualne želje. Pored strastvene seksualnosti, romansu odlikuje i kapacitet osobe za idealizaciju i partnera i veze, ali odlikuju je i ranjivost i agresivnost, a usled ideje o jedinstvenosti odabrane osobe. Za održivu romansu potrebna je osoba spremna da se prepusti dubini osećanja, bez obzira na činjenicu da garancije nema. Održavanje romanse zahteva kapacitet za fantaziju, ali i prihvatanje osećanja ranjivosti i agresivnosti.

Šta kaže istraživanje o predispozicijama za romansu: sigurni ili nesigurni obrasci vezanosti?

Misleći o romansi iz ugla teorije afektivne vezanosti zapitali smo se o kvalitetu afektivne vezanosti koji nas čini sklonijim romansi. Da li su sigurno afektivno vezani (osobe sa pozitivnim modelom sebe i drugih) skloniji romansi? Ili je romansa šansa za nesigurno afektivno vezane? Držeći se dogmi prethodnog veka proverili smo postavljeno pitanje istraživanjem. U osnovi istraživanja bilo je pitanje da li postoje značajne razlike između obrazaca afektivne vezanosti u odnosu na sklonost partnerskoj vezi kao sigurnoj bazi (koncept partnerske veze kojoj je udobno u braku) i u odnosu na sklonost partnerskoj vezi kao romansi (koncept u kome dominiraju idealizacija, fantazija, strastvenost, pa i agresivnost).

Uzorak je činilo 200 ispitanika, studenata Filozofskog fakulteta, ujednačenih po polu i podeljenih u dve uzrasne kategorije. Rezultati su potvrdili da se ispitanici koji pripadaju različitim obrascima afektivne vezanosti statistički značajno razlikuju i po potrebi za partnerom kao sigurnom bazom (f=38.322, p<.000) i po potrebi za romansom u ljubavnoj vezi (f=6.132, p<.001). Sigurno afektivno vezani ispitanici značajno češće preferiraju kvalitet sigurne baze u odnosu na romansu, dok dezorganizovano afektivno vezani ispitanici značajno češće preferiraju kvalitet romanse u odnosu na sigurnu bazu.

Kako ovo razumeti? Romansa podrazumeva čaroliju, ali i napetu igru idealizacije, fantazije, strastvenosti, ranjivosti, pa i agresivnosti. Kako se nosimo sa napetošću romanse? Na način koji smo naučili u detinjstvu.

Sigurno afektivno vezani prekidaju romansu stvarajući sigurnu bazu za svoj odnos.

Pođimo od sigurno afektivno vezanih. Oni su imali majke koje odlikuje kvalitet responzivnosti. Responzivno materinstvo podrazumeva ispravno tumačenje signala deteta, pravovremeno i dosledno reagovanje na njih. Jedna od stvari koju dobri roditelji pružaju svojoj deci je brižljivo stvaran ambijent sigurnosti (što je delom iluzija). Dovoljno dobri roditelji rade na stvaranju osećanja zaštićene stalnosti, koje detetu omogućuje da otkriva i istražuje sopstveni um, radost življenja. Pošto nauče da vole u ambijentu veštački stvorene i neophodne sigurnosti ranog detinjstva, ova deca ponesu u odrastanje i zapis da ljubav zahteva sigurnost. Videli smo već da ljubavnu romansu odlikuju strastvena seksualnost (erotizam), idealizacija partnera i veze, ali i moguća agresija kao odgovor na predavanje, zavisnost i ranjivost u odnosu na partnera. Kada tolerisanje opisanih napetosti postane teško, osobe koje pripadaju sigurnom obrascu rade ono što su naučile u detinjstvu. Stvaraju ambijent veštačke sigurnosti, pretvaraju partnera u naviku, u osobu koja je predvidljiva i lako im dostupna. „Tako vezanost ironično postaje veliki neprijatelj erotizma. Osećanja odlaska u krajnost, zagonetnosti, tajanstvenosti, koju roditelji, u želji da nam obezbede sigurnost, nastoje da uklone iz naših života, čine suštinu seksualne privlačnosti erotizma. To su upravo ona svojstva koja uporno težimo da uklonimo iz svakodnevnog života” (Mičel, 2008). Sigurno afektivno vezani prekidaju romansu stvarajući sigurnu bazu za svoj odnos.

28e297eb8833f3a18e6c911061f77ab3

Dezorganizovano vezani, sve i da hoće, ne umeju da se osiguraju i nađu put iz romanse.

Šta rade dezorganizovano vezana deca i na osnovu toga šta mogu da urade dezorganizovano afektivno vezani partneri? Podsetimo se njihovog životnog udesa. Odrastali su sa osobama koje su (i same u nevolji) učinile da ova deca ne formiraju niti jednu smislenu strategiju nošenja sa životom. U osobi koja se njima bavila najčešće su imali i progonitelja i žrtvu i spasioca, a sve se odvijalo tako brzo i na tako ranom uzrastu da su u ovom dramskom trouglu mogli samo da se izgube i slede. Njihova reakcija na strah od tada je zamrzavanje, disocijacija, rascep, odbijanje dela realnosti u kojoj nas onaj koji bi trebalo da nas voli – zapravo povređuje. Formirali su negativnu sliku i o sebi i o drugima.

Ipak, i oni se zaljubljuju. Traže ljubav i pažnju u nadi da će to popraviti negativnu sliku koju o sebi imaju. Negativna slika koju imaju o drugima sprečava ih da se osiguraju uz partnera, da poveruju u ljubav kao stabilnu, pouzdanu i dostupnu kategoriju. Dakle, dezorganizovano vezani, sve i da hoce, ne umeju da se osiguraju, nisu naučili da postoji sigurno utočište ka kome se trči u slučaju nevolje. Ostaju u buri romanse. Žive u zamku od peska, jer jednako ne veruju u zamak od cigala, idealizuju partnera, jer im je maštanje omiljena strategija izbegavanja realnosti. Suvereno vladaju disocijativnim svetovima u kojima princ i princeza žive srećno do kraja života. Dezorganizovano afektivno vezane osobe nisu naučile kako da obrade, ni kako da integrišu različita iskustva. Ne umeju da se spašavaju.

Pa ni od romanse.

Autor: Tatjana Stefanović Stanojević,

Udruženje za proučavanje, primenu i procenu afektivne vezanosti- Sigurna baza

Advertisements

3 thoughts on “Romansa kao privilegija dezorganizovano afektivno vezanih

  1. Poštovana prof. Tatjana,

    ako sam dobro razumela, u Vašem tekstu (i istraživačkom radu) dovodite u vezu koncept romanse i obrasce vezanosti. Zanima me na koju se teorijsku i istraživačku pozadinu pozivate kada kažete: „Misleći o romansi iz ugla teorije afektivne vezanosti..“ Nije mi poznato da je neko je od teoretičara i istraživača iz oblasti vezanosti definisao pojam „romanse“, a želela bih da znam ako tako nešto postoji.

    U tekstu ste od autora naveli samo Mičela i njegovo shvatanje romanse koje dalje koristite u interpretaciji Vaših rezultata. Kako sam ja Mičela (u pomenutoj knjizi „Može li ljubav da traje“) drugačije razumela, želela bih da bolje razumem Vaše shvatanje.

    Mičel se ne bavi konstruktima iz domena vezanosti u svojoj knjizi. On nam (samo) na jednom mestu u čitavoj knjizi daje naznaku da bi ono što promovišemo kao pozitivno u odnosima vezanosti moglo da ide nauštrb očuvanja zaljubljenosti. (Tu rečenicu citirate u tekstu: „Tako vezanost ironično postaje veliki neprijatelj erotizma.”) U kontekstu knjige, meni se čini da ova rečenica ne znači ono što bi značila ovako izdvojena. Ne stoje, prema Mičelu, sigurna vezanost i erotizam jedno nasuprot drugog. Ono što može stajati suprotstavljeno jedno drugom jesu tendencija da se postignu osećaji predvidivosti, sigurnosti i izvesnosti u odnosu, sa jedne, i tendencije da se održe osećaji novine, tajanstvenosti, nepoznatosti, sa druge strane. Ovo su dve kvalitativno drugačije tvrdnje, jer ovo potonje je sukob tendencija koji karakteriše (prema Mičelu) većinu ljudi, pa bih se usudila reći i sve obrasce vezanosti. Svi, dakle, imamo tendenciju da pokušavamo da ostvarimo sigurnost u odnosima vezanosti. Takođe, svi na neki način podrivamo osećaje nepredvidivosti, novine, tajanstvenosti, nedokučivosti. Mičelova knjiga se bavi njegovim pokušajima da objasni zašto to radimo i pružanjem novih pogleda na taj, čini se večni, sukob u nama. Iz takvih početnih pretpostavki, mogli bismo spekulisati da je ono po čemu se obrasci vezanosti razlikuju: da li razrešavaju taj unutrašnji konflikt potreba, na koji način, i po koju cenu. S tim u vidu, neke hipoteze mogle bi da budu sledeće.

    1) Sigurni obrasci će možda lakše da osete sigurnost u odnosu vezanosti (pa s njom i paket osećanja koji Mičel navodi poput izvesnosti). Da bi očuvali zaljubljenost, oni će možda morati da rade na tome kako da održe pogonsko gorivo za žudnju (trajno osećanje da osobu za kojom žudimo „ne posedujemo do kraja“) jer ih romantična ljubav ujedno poziva da pohrle kao osećanju sigurnosti koje im prividno obećava. Ipak, kapacitet za održanje zaljubljenosti (i svih onih sastojaka romanse, kako je Vi vidite) u odnosu, bi njima mogao biti zapravo olakšan u poređenju s drugim obrascima prosto jer im poverenje u drugog i ono što mogu dobiti od njega veće nego kod nesigurnih. Zar ne mislite da je upravo obrascu kome je sigurnost veća i rizik podnošljiviji?

    2) Nesigurni obrasci će teže da osete sigurnost u odnosu vezanosti. Svi obrasci vezanosti teže da dosegnu, makar trenutno, osećanje sigurnosti u odnosu vezanosti. Njihova primarna iskustva sa figurom vezanosti koja su internalizovana u njihovim obrascima ih, nažalost, ometaju u tom cilju. Da li biste se složili s tim da nesigurne obrasce karakteriše tendencija da postignu tu nedostižnu sigurnost u odnosu i otklone svaku i najmanju šansu za neizvesnost? No, kako u tome ne uspevaju ili samo privremeno uspevaju, oni verovato češće osećaju svog partnera kao nedokučivog. Ukoliko bismo ih sagledavali kroz Mičelovo shvatanje romanse, mogli bismo da pretpostavimo da će oni imati više materijala za očuvanje predstave partnera kao nepouzdanog, neizvesnog, nedokučivog. Iz tih osećanja koja se kod njih ne dešavaju u kontekstu zaljubljenosti, već u kontekstu teškoća da budu sigurni u pouzdanost drugog, mogu proisticati kako pozitivni, tako i negativni afekti prema partneru. Drugim rečima, takvo viđenje partnera bi naizgled moglo delovati kao materijal koji očuvava zaljubljenost (i romansu), ali to ne bi bila zaljubljenost (ni romansa) o kojoj Mičel govori u knjizi i kakvu nam na neki način „preporučuje“. Čini mi se da je u Vašem tekstu ostalo nejasno je li romansa negativno ili pozitivno konotirana, dok je to kod Mičela vrlo jasno.

    Mičel u razlaganju svoje ideje čini važan zaokret od pređašnjih psihoanalitičkih koncepcija zaljubljenosti kao suprotnosti ljubavi. Upravo u tome je veličina njegovog dela – on nam poručuje da nas upravo takve prekoncepcije (o suprotstavljenosti ova dva oblika romantične vezanosti) koštaju gubitka žudnje u odnosima s ljudima koje volimo. Naime, ni zaljubljenost ni romansa nisu po sebi loši, već ih mi činimo takvim. Mi smo ti koji pribegavamo naizmenično onim tendencijama koje i Vi navodite (sa manje ili više uspeha) jer nam služe nekoj svrsi. Pitanje je razumemo li kojoj i kakve posledice takvo pribegavanje ima na celokupan naš odnos.

    S obzirom na sve navedeno, smatram da je važnije i korisnije postaviti pitanje „koje sve strategije koristimo da pomirimo težnju ka partneru kao sigurnoj bazi (da iskoristim vaš konstrukt) i težnju ka partneru kao objektu žudnje“, jer se čini da su obe neophodni sastojci u romantičnim odnosima kojima smo zadovoljni. Takođe, čini mi se da bi svi ljudi (sa različitim obrascima vezanosti) imali mnogo više koristi od podsticaja psihologa da u svojim odnosima uočavaju ove tendencije kao konstantno prisutne i saopstojeće, da vežbaju da se pitaju o motivima koji stoje iza njih, umesto da pokušavaju da se klasifikuju u grupu onih privilegovanih „romansom“ ili grupu onih koji „prekidaju romansu stvarajući sigurnu bazu za svoj odnos.“

    Zanimalo bi me da čujem Vaše mišljenje o na ove teme i unapred Vam hvala na njemu.

  2. Postovana koleginice, hvala vam na komentarima i pazljivom promisljanju teksta. Vrlo ste me obradovali.
    Pokusacu da vam dogovorim sto sistematicnije.
    Kada kazem: “Misleci o romansi iz ugla teorije vezanosti”, mislim samo to sto kazem. Fascinirana Micelovom knjigom, razmisljala samo o povezivanju romanse i teorije vezanosti. U širem planu bila je ideja da forma ljubavi koju Mičel preporučuje i koja odgovara vremenu kreativnosti i alternativne duhovnosti, možda podrazumeva i malo drugačije obrasce vezanosti. Naime, ako su postojeći obrasci vezanosti tekovina odnosa u porodici u prethodnom veku, možda će se ispostaviti da su samo paukova mreža u novim društvenim okolnostima (Hayes, 2002). Sve u svemu, odlučivši da empirijski proverimo odnos navedenih koncepata, koleginica i ja formulisale smo uglavnom nulte hipoteze.
    Rezultati koje smo dobile, odredili su ovakav pokusaj tumacenja. Razgovori koje smo obavile sa nekim od subjekata istraživanja, a koji su pripadali dezorganizovanom obrascu, dodatno su nas uverili da i ovakva mogućnost postoji. U svakom slucaju, planiramo i proveru dobijenih rezultata na znatno vecem uzorku i sa revidiranim upitnikom. Rado cu vam proslediti te rezulate.
    Mnogo hvala na sjajnim zapažanjima.

  3. Cemu sluze ovakvi textovi? prem da nisam citao podlogu na osnovu koje vodite neiscrpni dialog, umesto zaludjivanja nesigurnih i u ljubavi nesrecnih ljudi, napisite recept od 10ak sastojaka koji su potrebni za stabilnu i dugotrajnu vezu. 1. Otvorena prica o svakom aspektu zivota. „dogovor“. 2.Pozrtvovanost obeju strana. 3.Volja… 4.Pažnja (obostrana naravno) 5.Redovan sex ,cak baziran na tacki 1, u slucaju da se partneri spontano nepronalaze i nepruzaju drugoj polovini ono sta zeli, i cesto eksperimentisanje radi razbijanja monotonije… 6.Povremena prijatna iznenadjenja takodje bazirana na razijanju monotonije ali to i nije bas svima neophodno…. 7. Vernost kao i sigurnost u uspeh. 8.Vremenom, reprodukcija kao osnovni,glavni i neiscrpni motiv povezanosti kako bi nasledstvo odraslo i sazrelo kao kompletne ličnosti spremne za nastavak kvalitetnog procesa reprodukcije… 9.Odrzavati partnera(ku) sigurnim,srecnim i zadovoljnim u svakom pogledu. 10. Priča,priča,priča… Jer samo na cutanju i gomilanju nezadovoljstva bilo kog tipa dolazi do prelivanja case i pucanja veze.U prevodu dogovor o baš svemu kako ne bi doslo do nezeljenih efekata samo zato jer jedna polovina nije ispunila ocekivano. Jer u haosu u kojem zivimo tesko je odrzati koncentraciju i neostaviti partner(ku)a sa nagomilanim nezadovoljstvom. Bez ikakvih tabu tema… Znači, ćutanje samo u slucaju da drugoj polovini spremamo prijatno iznenadjenje, kako bilo bi uspešno.. Toliko dragi narode. mozda sam nesto izostavio ,ne zamerite mi. Bio sam zapanjen koplikovanjem zivotnog uspeha i srece koji se kod normalnih ljudi pokrece sam od sebe, i ne iziskuje nikakvu psihoanalizu i etiketiranje srece kao da je to problem, a ne harmonija… Hvala na paznji.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s