Zašto je moj red uvek najduži?

001fd4821a5f6e155a997ab5851b4adePri vrhu liste svakodnevnih stvari koje nas izuzetno frustriraju ili izazivaju tenziju, svakako je čekanje u redu. Čekamo u pošti da platimo račune, čekamo na aerodromu da čekiramo kartu, čekamo lekarski pregled u Domu zdravlja, čekamo u prodavnici da završe oni ispred nas sa naizgled beskrajno punom korpom namirnica. Čekanje je obično negativno iskustvo koje dovodi do nezadovoljstva uslugom; dok čekamo gubimo vreme, a gubitak vremena postaje i psihološka cena koja izaziva anksioznost i stres. Postoji mogućnost i da napustimo red ukoliko je previše dugačak ili ukoliko procenjujemo da predugo čekamo.

Zanimljivo je da se prema istraživanjima više interesujemo za to koliko je red dugačak nego koliko brzo se kreće, a u proseku precenjujemo koliko smo čekali za oko 36% ukupnog vremena. Prema jednoj teoriji pozitivna strana prisustva drugih ljudi je što proizvod ili uslugu percipiramo kao vredniju ukoliko su i drugi ljudi prisutni, međutim, Koo i Fishbach ističu da je ključ u broju ljudi koji su iza, a ne ispred nas. Što više ljudi pristiže, imamo osećaj da smo bar malo mrdnuli napred čak i kada to u realnosti nije slučaj. Uz to, što više ljudi čeka iza nas, veća je verovatnoća da nećemo napustiti red.

Znate onaj osećaj kada postoji više redova u prodavnici, pa se odlučimo za jedan od njih, a zatim se iznerviramo jer ispada da smo izabrali baš onaj koji se najsporije kreće? Čak iako to zaista jeste slučaj, više je problem u načinu na koji razmišljamo, jer imamo tendenciju da se uvek fokusiramo na najbrži red, a gubimo iz vida da smo brži u odnosu na neki drugi. Dodatni okidač za nervozu je percepcija socijalne nepravde, tj one situacije kada neko prekrši nepisana pravila čekanja i pokuša na različite načine da se ugura preko reda.

I opet, koliko god tvrdili da mrzimo da čekamo, sve više smo svedoci opštih pomama za najnovijim iskustvima i proizvodima, kada mnogim ljudima nije teško ni da prenoće ispred prodavnice ako će im to garantovati da će među prvima posedovati ono što su zacrtali. Ogromna gužva i red od 600 ljudi stvorio se u Knez Mihajlovoj ulici prilikom otvaranja H&M prodavnice u Beogradu, u Kaliforniji je preko 1.400 ljudi stajalo ispred Apple prodavnice čekajući novi Iphone, a prošle nedelje je na stotine ljudi stajalo u redu ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta kako bi kupili karte po sniženim cenama! Neretko nismo u stanju ni da se mirno postrojimo već izazovemo tuču i gužvu (vidi: Tuča za japanske trešnje u Beogradu). Podržavali ili ne, ne možemo a da se ne zapitamo zašto isto iskustvo nekad izaziva agoniju a nekad navalu adrenalina?

U našoj prirodi je da se opiremo onome što moramo da uradimo, dok je potpuno drugačije sa stvarima koje želimo da uradimo. Zato je plaćanje računa gubljenje vremena i pre svega negativno iskustvo, dok stajanje u redu za kupovinu najnovijeg gadget-a samo još više pojačava osećaj iščekivanja i uzbuđenja. U ovom drugom slučaju, ključna su dva socijalna principa: princip oskudice i socijalnog dokazivanja. Princip oskudice u stvari znači „ko prvi devojci- njegova devojka“. Ukoliko znamo da je broj proizvoda (recimo, pozorišnih karata) ograničen, više smo motivisani da dođemo do njih jer su retki, jedinstveni i nisu nam lako dostupni. Socijalno dokazivanje odnosi se na to da ukupna dužina reda potvrđuje da je proizvod vredan čekanja, popularan i u trendu. A što više vrednujemo proizvod, više smo spremni da čekamo. Ovaj princip je sličan situaciji u kojoj prolazimo ulicom i vidimo grupu ljudi da gleda u nebo, pa i mi zastanemo i pogledamo jer mislimo da se tamo gore nešto važno dešava što ne želimo da propustimo. Marketinški stručnjaci to dobro znaju i umeju da iskoriste.

apple-waiting-ine

Sa druge strane, ljudi nekada prosto žele da budu viđeni, da se uklope u gomilu. Obično je oko ovakvih redova prisutan i veliki broj znatiželjnih posmatrača koji kače obaveštenja na društvenim mrežama, kao i novinara koji fotografišu ili na ne neki drugi način dokumentuju. Identifikacijom sa grupom, kao u slučaju Apple fanova koji su dobili nadimak iSheep, povećava se i samopouzdanje, osećamo se delom nečeg krupnog i značajnog. Apple je do te mere usavršio svoju marketinšku strategiju, da su čak slali zaposlene da nose hranu i kafu ljudima u redu, uz saradnju sa obližnjim kafićima. Sve to je doprinelo još većem uzbuđenju.

Lako ćemo sa ovakvim situacijama kada sami biramo da se izložimo višesatnom čekanju, ali šta je sa onim drugim, stresnim i frustrirajućim redovima? Psihologija čekanja u redu ima nekoliko saveta koji mogu da olakšaju i nama i onima koji pružaju određenu uslugu.

  1. Ako samo čekamo i ne radimo ništa, vreme provedeno u redu nam deluje duže. Dakle, sledeći put se opremite novinama, knjigama ili plejerima, i sve će biti brzo gotovo.
  2. Bilo kakva anksioznost doprinosi tome da nam se red učini dužim nego što jeste.
  3. Nepravda čini da čekanje subjektivno doživljavamo dužim. Vodimo računa o nepisanim pravilima, ne služite se oprobanim taktikama kako bi se ubacili preko reda.
  4. Kada ne znamo zašto čekamo kao u situacijama kada kasni let ili je šalter prazan- stres se povećava. Bilo kakva povratna informacija i objašnjenje poboljšava iskustvo.
  5. Ukoliko čekamo kraće nego što smo očekivali, na primer red se odjednom ubrza, zadovoljniji smo kada izađemo nego oni koji čekaju duže nego što su procenili.

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s