Emocionalni cut off i psihologija osvete u filmu „Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa“

plakat-film-DJECACI-IZ-ULICE-MARKSA-I-ENGELSA-2Emocionalni cutoff je jedan od koncepata Bowenove sistemske teorije, i detaljno opisuje kako ljudi upravljaju svojim odnosima kroz generacije. U praksi znači potpuno prekidanje odnosa, a jedan vid cut offa može biti i da provodimo vreme u razgovorima ispunjenim trivijalnostima ako i ostvarimo kontakt sa članovima porodice. U filmu Dječaci iz ulice Marksa i Engelsa, glavni junak, Stanko, nakon dramatičnog sukoba sa glavnim negativcem napušta rodni grad, majku, senilnog dedu i brata predškolskog uzrasta, i narednih petnaest godina se ne vraća. Očigledno je da sa porodicom održava telefonski kontakt, čak im šalje i novac, ali se ne posećuju. Očigledno je i da sadržaj komunikacije nije naročito kvalitetan; Stankov brat ne zna čime se on tačno bavi ni kako je zarađivao novac u Londonu, dok Stanko ne zna čak ni da je naziv ulice u kojoj majka i brat žive promenjen. Stanko ne zna da brat ima devojku, brat ne zna da su Stanko i majka u površnim odnosima i potpuno nesposobni da komuniciraju. Nije mu jasna majčina reakcija kada joj saopšti da se Stanko vraća, a još manje mu  je jasna sumorna atmosfera koja vlada za porodičnim ručkom, prvim nakon  petnaest godina. U skladu sa porodičnom atmosferom ćutanja i čuvanja tajni, ni brat ne ispituje previše. Indikativno je da brat Stanka smatra važnom figurom u životu  kao i da njihov odnos poseduje potencijal za bliskost, a da je primarni cut off međugeneracijski, između Stanka i majke, i da ovaj jaz nastaje još pre Stankovog odlaska u Englesku, nakon očeve smrti, zbog različitog tumačenja međusobnih reakcija na ovaj događaj (a koje u filmu, istini za volju, iako očigledno, nije dovoljno razrađeno).

Prema Bowenu, način na koji ljudi odlaze iz kuće i način na koji biraju da održavaju odnose sa porodicom porekla je krucijalan za kvalitet svih njihovih budućih odnosa. Što je intenzivniji cut off, to je verovatnije da će osoba imati pojačanu verziju problema iz porodice porekla u svojoj porodici prokreacije. Bowen navodi da je osoba koja beži od kuće taman toliko nezavisna koliko i osoba koja nikada nije napustila kuću.U zapadnom društvu se, recimo, visoko vrednuje nezavisnost, pa je koncept emocionalnog cut offa kada ga je Bowen prvi put izneo mnogima bio neshvatljiv; prosečnom gledaocu sa naših prostora, gde se ne vrednuje visoko lična diferencijacija, zapravo je neshvatljivo kako čovek uspeva da petnaest godina održava samo telefonski kontakt sa porodicom koja se nalazi na svega tri sata leta. U redu, ako je bio uplašen od posledica svog povratka, mogao je barem majci i bratu kupiti kartu da ga posete, zar ne?

Bowenov koncept cut offa podrazumeva da ako tenzija postane prejaka, – kao u slučaju Stanka i negove majke – ljudi će se rastati i prekinuti kontakt. Međutim, ne postoji red i sistem, a lični i porodični rast je ugrožen ako između dve generacije postoji ozbiljni cut off. Prema Bowenu, potrebno je da se razdvojimo od roditelja a da i dalje zadržimo dobar kontakt kako bismo naučili da poštujemo realne razlike koje postoje među ljudima. Zrelost se ogleda u sposobnosti da smanjimo raspon cut offa u porodici i proširimo mrežu značajnih veza s ljudima. Zapravo, pretpostavlja se da je jedan deo cut offa poricanje koje se odnosi na životnu tranziciju i napuštanje kuće. Emocionalni i fizički cut off olakšava mladoj odrasloj osobi da se oseti nezavisnom. Radi se o nekoj vrsti pretvaranja da smo nezavisni ako se ne suočavamo sa teškoćama, to jest ako se pretvaramo da nam teškoće i nisu važne, i da možemo ‘’automatski ‘’ da odrastemo. Međutim, ne treba se stideti toga što nam  izgleda teško – a to je dostizanje zrele nezavisnosti bez cut offa. U slučaju Stanka, očigledno je da je njegov lični razvoj zaustavljen  i da osim odnosa sa majkom, nije preradio ni odnos prema očevoj smrti. Dovoljan je jedan ‘’okidač’’ da ga vrati u vreme kada mu  je otac tek preminuo i da doživi potpunu  regresiju u vreme od pre petnaest godina. Naime, kada mu je otac ubijen, Stanko namerava da se osveti, i kada u tome ne uspeva, primoran je da napusti zemlju. U trenutku očeve smrti Stanko ima nekih petnaest ili šesnaest godina, te je jasno zašto mašta o osveti koja je magijski način da dosegne pravdu i red u svetu koji se iznenada raspao. Adekvatan koping mehanizam bi bio da o traumatskom svedočenju očevoj smrti obavesti policiju, međutim, u kasnijoj radnji pokazuje se da je ubica povezan sa samom policijom, te je gledaocu delimično drago što Stanko nije pribegao ovom načinu traženja pravde. Jasno je i zašto ne komunicira sa majkom o ovome – u nekom trenutku saznajemo da nije želeo da joj kaže da je otac mrtav iako je to već znao – jer je ona u devetom mesecu trudnoće. Prema majci stoga zauzima zaštitnički stav, trudi se da, u skladu sa omnipotentnošću koja prati adolescenciju, na simboličan način zameni oca i bude muškarac u porodici. Međutim, nakon  petnaest godina i par hiljada kilometara, očigledno je da je Stanko zaglavljen u istoj fazi tugovanja i istoj omnipotentnoj želji da svet učini boljim mestom tako što će ubiti čoveka koji je kriv za očevu smrt.

DJECACI-IZ-ULICE-MARKSA-I-ENGELSA-6

O psihologiji osvete je mnogo pisano. Ima autora koji smatraju da je njena potencijalna ‘’svrha’’ da sprečimo naredne nasilne reakcije, ili da se osiguramo da nećemo ponovo u budućnosti biti povređeni. Međutim, ponekad ljudi preduzimaju osvetničke radnje čak i kada iz njih ne može proizići ništa dobro, možda iz podsvesnog uverenja da će se, ako ‘’druga strana’’ bude patila, oni osetiti bolje. Ariely je smatrao da je osveta pokušaj da povratimo poverenje u svet i da su osveta i poverenje dve strane istog novčića. I dok očekivanje osvete može doneti zadovoljstvo, sama izvedba osvete, makar i neuspešna, kao u Stankovom slučaju, može da proizvede još više problema i patnje. Razmatranje osvete je prirodna ljudska reakcija, ali u konkretnom slučaju je problematično što se ideja i plan o osveti ne menjaju tokom godina, kroz sazrevanje glavnog junaka. Uprkos protoku vremena, on zapravo reaguje impulsivno. Po povratku u rodni grad, čak kupuje pištolj na istom mestu kao i prethodnog puta, a ubistvo planira, kao i prvog puta, da izvrši na javnom mestu, pred svedocima, bez preciznog plana za bekstvo. Iako je režiser namerno odlučio da Stanka, iz dva različita životna perioda, glume dva glumca, kako bi se pocrtalo da on više nije ista osoba, zapravo je očigledno da u emocionalnom smislu nije došlo do pomaka već do zastoja u njegovoj ličnosti, kao i u njegovim odnosima sa bliskim ljudima. Stanko je, kao i pre petnaest godina, spreman da se žrtvuje ali je istovremeno spreman da žrtvuje i sebi bliske ljude, koji osećaju posledice njegovih postupaka, te se čini da u razmatranju osvete nije otišao dalje od adolescentnog egocentrizma. Kako je cut off vid negacije teškoća, očigledno je da je Stanko negirao i potrebu da uspostavi kontakt sa svojim značajnim drugima, devojkom i najboljim drugom iz benda, koji su bili indirektne žrtve njegovih postupaka. Njegovo krajnje rigidno poimanje osvete ne menja se ni nakon što shvati da mu je devojka postala prostitutka a drug diler droge kao direktna posledica duga koji im je ostao zbog propuštenog nastupa grupe, pa čak ni nakon što shvati koliko je potreban bratu. Međutim, u poslednjem trenutku odustaje od osvete i baca pištolj u kontejner ispred Kliničko-bolničkog centra u Podgorici gde negativac svakako umire. Nakon toga, ponovo otkriva svoju staru gitaru i sa njom – ponovo beži u London, ali zato da bi kreirao novi zvuk davno napisane pesme. Kraj filma ostavlja nagoveštaj da je ovoga puta spreman da se vrati u rodni grad preporođen i u novoj ulozi, muzičara a ne osvetnika. Ovo je u skladu i sa Bowenovim konceptom – ako je neko svestan automatske prirode cut offa, biće mu lakše da se vrati u porodicu porekla na neutralan način, da prizna da jeste osetljiv, i da mu je potrebna izolacija kako ni na kraće staze učinio svoj život lakšim, ali da na duže staze mora naučiti da živi sa svim protivrečnostima koje nosi u sebi.

Autor: Marica Stijepović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s