Neuropsihoanaliza kao Frojdovo zaveštanje

freud-illustration

Malo poznata činjenica  jeste da je otac psihoanalize prvobitno bio neurolog. U laboratoriji Ernesta Brikea, Frojd je istraživao anatomiju centralnog nervnog sistema, a bio je i prvi koji je opisao strukturu i funkciju produžene moždine. Velik doprinos dao je razrešenju debate tokom koje su histolozi bili podeljeni u dva tabora: neuroniste, koji su tvrdili da se nervni sistem sastoji od nervnih ćelija i retikulariste, koji su tvrdili da se sastoji od kontinurane mreže tkiva. Frojd je precizno opisao povezanost sive mase i nervnih vlakana, i smatra se da je praktično otkrio neurone iako je rezultate sumirao prilično uzdržano i nejasno.  Sedam godina kasnije, neuronisti su dobili zasluženo priznanje. Nobelovac Santjago Ramon i Kahal koristio je Frojdov metod tokom poređenja nervnih vlakana različitih životinja, i citirao je njegove opservacije u svom delu “Istorija nervnog sistema ljudi i vertebrata”.

1895. godine Frojd je započeo ali nikada za života nije objavio “Projekat naučne psihologije, u kom teorijski pokušava da poveže psihoanalizu i neuronauke. Smatrao je ovaj projekat neuspešnim i odlučio je da napusti neuronauke, svestan ograničenja i činjenice da još uvek ne postoje dovoljno razvijene metode kojima bi se istražila veza psihodinamskih koncepata i neuroloških mehanizama. Posvetio se subjektivnom, psihološkom pristupu razumevanja unutrašnjeg života svojih pacijenata. Ipak je smatrao da će jednog dana njegov Projekat biti moguć.

Zanimljivo je da je poznati neuropsiholog Aleksandar Lurija bio zaljubljenik u psihoanalizu, jer je smatrao jedinom granom psihologije zasnovanom na prirodnoj nauci koja proučava živa iskustva ljudskih bića. Politička situacija u Sovjetskom Savezu naterala ga je da se javno odrekne psihoanalize. Plašeći se za svoju akademsku budućnost a verovatno i život, Lurija je napustio Rusko psihoanalitičko društvo, ali mnogi tvrde, a postoje dokazi, da privatno nikada nije prestao da se interesuje za psihoanalizu.

Tokom XX veka delovalo je da se psihoanaliza i neuronauke u potpunosti mimoilaze. Usledio je period kada je psihoanaliza bila na udaru oštrih kritika po pitanju validnosti, dok se opirala eksperimentalnom testiranju svojih hipoteza i time gubila korak s vremenom. Alan Hobson je psihoanalizu opisao kao “vrh gomile smeća spekulativne filozofije”. Prepuna unutrašnjih podela, izgubila je svoj prestiž.

Danas grupa naučnika na čelu sa Mark Solmsom, neuropsihologom i psihoanalitičarem, ponovo uzima Frojdov Projekat kao podršku stvaranju nove discipline po imenu neuropsihoanaliza. Njen osnovi cilj je da poveže psihodinamske koncepte sa posebnim psihološkim funkcijama koje se mogu lokalizovati u određenim delovima mozga. Prosto rečeno, Solms nastavlja tamo gde je stao Frojd, i smatra da je upravo to jedini način da zaista razumemo mozak. Solms je počeo sa proučavanjem deluzija i halucinacija kroz Frojdove koncepte kao što su poricanje i zadovoljenje želja. Arnold Model, klinički psiholog sa Harvarda, takođe je ispitivao odnos mozga i uma, svesnog i nesvesnog, koristeći neuronaučne teorije i istraživanja. Oslanjaju se i na objektivne dokaze i na subjektivno iskustvo pacijenata.

Brain Games

Postoje brojne studije koje pokazuju da većinu informacija obrađujemo na nesvesnog nivou, što prema Solmsu podržava psihoanalitičke opservacije o nesvesnim procesima. Recimo, rezultati istraživanja Bendžamina Libeta ukazuju na to da oblasti u mozgu koje kontrolišu pokrete postaju aktivne četvrtinu sekunde pre nego što su ispitanici izveštavali o svesnoj nameri da pritisnu dugme. Dalje, istraživanja na uzorku ispitanika sa dijagnozom Disocijativnog poremećaja ličnosti pokazala su da je mozak zaista u stanju da stvori dva ili više različitih stanja svesti. Moguće je da postoje dva različita identiteta, svaki sa svojim stilom razmišljanja, ponašanja, pamćenja i slično. Sve je više radova kojima se ispituje interakcija neuronauka i psihoanalize, a pokrenut je i časopis po imenu Neuropsihoanaliza.

Ipak, bilo bi naivno i prerano reći da će neuronauke iz korena promeniti psihoanalizu ili dokazati da je Frojd bio u pravu, ali važno je da njegove ideje počinju da se istražuju. Rezultati su još uvek prilično ograničeni i preliminarni. Sigurno je da s obzirom da neuronauke uživaju veliku ekspanziju i popularnost, postoji mogućnost da psihoanaliza bar povrati svoj kredibilitet.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Neuropsihoanaliza kao Frojdovo zaveštanje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s