“Martha Marcy May Marlene”: Post-traumatski stresni poremećaj kao posledica napuštanja kulta

marthamarcymaymarlenefilmmovieposterelizabetholsenpic

“Martha Marcy May Marlene” je film Sean Durkina o devojci koja uspeva da pobegne iz ruralnog kulta. Martu glumi Elizabet Olsen, mlađa sestra popularnih Olsen bliznakinja, Meri Kejt i Ešli. Pratimo dve paralelne priče, jednu koja se dešava u sadašnjem vremenu, kada Marta pronalazi utočište u sestrinoj kući na jezeru, i drugu koja nam otkriva šta je sve preživela tokom prethodne dve godine. Upravo ovo nam omogućava da iz njenog ugla shvatimo šta sve proživljava i koje su psihološke posledice napuštanja kulta. Simptomi Post- traumatskog stresnog poremećaja su prilično dobro prikazani, kao i karakteristike harizmatičnog vođe Patrika i načina života u takvoj komuni.

Ne znamo ništa o religijskom učenju Patrikovog kulta. Znamo da je regrutovanje novih članova jedan od najvažnijih zadataka i da u te svrhe koriste određen vid psihološke prinude. Veoma lako namirišu slabe i vulnerabilne osobe koje se osećaju odbačenim od strane društva i koji imaju izraženu potrebu za pripadnošću. Iako su izostavljeni delovi Martinog prošlog života, jasno nam je da je izgubila roditelje, da je živela sa tetkom koju nije volela, i da se udaljila od sestre. Devojka koja je dovela kod Patrika tačno je prepoznala i iskoristila Martinu potrebu za pripadanjem i želju za porodicom, usadivši joj uverenje da je takva komuna upravo ono što joj je potrebno i da će da joj pružiti utehu i spas (“Zaslužila je da po prvi put u životu neko vodi računa o njoj”).

Često se u ovom slučaju govori o tehnikama kontrole uma, kojima se obezbeđuje ostanak i prihvatanje novih vrednosti. Pre svega postoji vršnjački pritisak, obasipanje ljubavlju i pažnjom, oduzimanje prava na privatnost, izolacija od ostatka društva, promena ishrane, promena načina oblačenja. Svi članovi su prekinuli svaki kontakt sa porodicom i o prošlom životu se ne priča. Gube prethodni identitet počevši od imena. Tako je Marta dobila novo ime Marsi Mej. Socijalno i fizičko okruženje je kontrolisano, vreme je ispunjeno radom u bašti ili kući- svako mora nečim da doprinese i svako ima svoju ulogu u porodici. Garderoba je zajednička, uglavnom spavaju u istoj prostoriji. Postoji pravilo javljanja na telefon kada se sve žene predstavlju kao Marlene (odatle i treće ime u naslovu filma). Navedene tehnike dovode do mentalnog i fizičkog slamanja članova koji postaju podložni sugestiji, manipulaciji i eksploataciji.

Naravno, onaj koji donosi sve odluke i kontroliše sve životne aspekte je Patrik, dogmatični i harizmatični vođa. Sve što se dešava i jeste u cilju zadovoljenja njegovih potreba za moći, novcem i seksom. Uči ih da su vrednosti pojedinca u potpunosti beznačajne u odnosu na grupu. Svestan da svoju moć uvećava intimnijim i što ličnijim odnosima, strogo kontrolisan seksualni život je još jedna metoda manipulacije, “Moraš sebe da podeliš sa drugima, ne budi sebična”. Vidimo da seks ne podrazumeva uvek obostrani pristanak, što je još jedan dokaz neravnopravnosti vođe i njegovih sledbenika. Marta je primorana u jednom trenutku da provede noć sa Patrikom kao znak da ih prihvata, “Znam da si nepoverljiva i da te napustio otac, ali ako hoćeš da živiš ovde moraš da postaneš deo porodice”. Objašnjeno joj je da je seks sa vođom čast i nešto što dovodi do pročišćenja i oslobađanja od prošlosti, “Veruj mi uopšte nije bilo loše, bilo je jako dobro. Niko od nas ne bi bio ovde da je to što se desilo u sobi nešto loše”.

MMMM

Prvi put kada Marta odbije da bude poslušna vidimo koliko Patrik veštom retorikom uspeva da kontroliše njene misli. Nakon što prisustvuje ubistvu vlasnika kuće koju su pokušali da pokradu, u njoj se javlja strah, sumnja i anksioznost. Patrik ne prihvata bilo kakav vid neposlušnosti i nakon što fizički nasrne na nju, kažnjava je izazivanjem osećanja straha, stida i krivice pretnjama da će izgubiti privilegije i status koje u tom trenutku poseduje, “Ja sam se žrtvovao da budem ono što vama treba”, “Ti si mi bila omiljena. Od sada ću očekivati manje od tebe”. To je verovatno bio i prelomni trenutak kada je Marta odlučila da pobegne i obrati se jedinom članu primarne porodice koji joj je preostao, njenoj sestri.

Tokom boravka u sestrinoj kući vidimo koje su sve psihološke posledice fizičkog, emocionalnog i seksualnog zlostavljanja koje je pretrpela. Ostaje pitanje da li je Marta uopšte bila svesna da je pripadala kultu, jer na sestrino insistiranje “Šta ti se desilo??”, zbunjeno i preplašeno odgovara “Ne znam!”. Ispoljava većinu simptoma Post-traumatskog stresnog poremećaja. Prisutan je intenzivni strah da će je Patrik pronaći, ponovo proživljava traumatične događaje putem flešbekova. To prisećanje je ponekad toliko živopisno da nije u stanju da napravi razliku između fantazije i realnosti što rezultira disocijativnim epizodama. Savršen primer je scena u kojoj se uvlači u sestrin krevet u momentu dok ona vodi ljubav sa mužem. Iako joj sestra objašnjava da to nije prirodno i normalno i da mora da poštuje njihovu intimu, Marta to ne razume. Okidači koji je podsećaju na komunu u njoj bude uznemirenost i strah, pa tako od konobara koji ne pije misli da je jedan od članova koji je progoni. Pobudljivost na potencijalne opasnosti u okruženju je pojačana, prva stvar koju pita sestru jeste koliko je kuća udaljena od mesta na kom ju je našla. Prisutan je veliki strah ali ne znamo da li za to postoje realne osnove, jer ne znamo koje su posledice napuštanja Patrikovog kulta niti šta im je rečeno da će se desiti ukoliko napuste imanje. Činjenica je da su pokazali da mogu biti izuzetno opasni i nasilni. Otuđena je od sestre i njenog muža, dezorjentisana, nepoverljiva, odbija da im se poveri i izbegava da priča o onome što joj se desilo.

Sestrin muž je isprva pun razumevanja ali vremenom mu njene epizode teško padaju i doživljava je nezahvalnom i razmaženom. Sestra je zabrinuta i pokušava da joj pomogne ali sve se završava verbalnim konfliktom i uvredom kada joj Marta kaže da će jednog dana biti očajna majka. Zato odlučuje da je odvede u ustanovu koja će moći da joj pomogne i da se brine o njoj, iako i dalje ne zna šta joj se dogodilo.

Napuštanje kulta nikada nije jednostavno i Marta je u ovom slučaju imala sreće. Koliko god bio prisutan izuzetan psihološki distres, jasno je da oseća olakšanje. Pred njom je period oporavka što zahteva minimum godinu dana tokom kojih će ponovo naučiti da uspostavi granice i razreši krizu identiteta. Ne znamo da li Marta umišlja ili joj je Patrik zaista na tragu, kraj filma je otvoren za interpretacije.

MMMM_Day08_20100904_MarkIII_434Z7525.CR2

Kako navodi IMDB, ideja je bila da Patrikov kult podseća na Čarls Mensonov, te su prisutne određene sličnosti. Recimo, i Menson je dovodio mlade i privlačne ali vulnerabilne mladiće i devojke, davao im je nova imena, seksualno je iskorišćavao članice kao preduslov da postanu deo “porodice”. Takođe, navodio ih je da noću provaljuju u bogate kuće i kradu, ponekad terorišu pa i- ubiju.

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s