HOMOFOBIJA: TO JE TAKO GEJ!

ts_homophobia_whiteonred_largeDa li ste se ikad zapitali otkud u velikom delu čovečanstva intenzivna osećanja straha, mržnje, gađenja, besa i prezira prema homoseksualcima? Koje to procese ova problematična skupina pokreće u ljudima da bi imala moć da im pobudi lavinu negativnih osećanja? Kako su ti ljudi sebe ubedili da im emocije počivaju na racionalnim argumentima, uprkos tome što nauka tvrdi suprotno?

Da je homoseksualnost stvar svesnog izbora, da je neprirodna i ne poštuje tradicionalne vrednosti, da je skrnavljenje onog što nam religija propisuje, da širi negativan uticaj na mlade i potencijalno smanjuje natalitet, da zaslužuje tretiranje i vraćanje obolelih na pravi put, imali smo prilike da čujemo već dovoljno puta da napamet naučimo najuži spisak antigej argumenata. S obzirom na to da često nalikuju na logički koherentne stavove, ovim argumentima polazi za rukom da, pod etiketama ljudske prirode, religioznih ideja i tradicije popularizuju ideologiju koja često uspe da prikrije diskriminaciju koja joj stoji u korenu.

U okviru liste fobija koje su prepoznate od strane kliničkih psihologa, ne postoji „F“ iza koga sledi termin „homofobija“. Naime, psihologija ne prepoznaje anksiozni poremećaj koji se odnosi na trajni iracionalni strah od homoseksualnih osoba, disproporcionalan realnoj opasnosti koju oni predstavljaju za osobu koja taj strah doživljava. No, tragate li za ovim pojmom u istraživačkoj paradigmi socijalne psihologije, ili pravnim dokumentima, naći ćete ga na mnogo mesta.

Najznačanija pravna regulativa homofobije dogodila se 2012. godine donošenjem Rezolucije Evropskog parlamenta o borbi protiv homofobije. U ovom dokumentu, rame uz rame sa rasizmom, ksenofobijom, antisemitizmom i seksizmom, navodi se i ova neobična „fobija“. Ona se opisuje kao skup osećanja iracionalnog straha i averzije prema muškoj i ženskoj homoseksualnosti, biseksualnim i transseksualnim/transrodnim osobama. Ova osećanja su zasnovana na predrasudama, a ostvaruju se kroz razne oblike diskriminacije u privatnim i javnim sferama života (govor mržnje, ridikulizacija, nasilje verbalnog, psihološkog i fizičkog tipa, kršenje prava i principa jednakosti).

Možemo konstatovati da homoseksualci nisu omiljena skupina čovečanstva, da su na meti predrasuda i diskriminacije, ali razumemo li zašto je to tako? Ukoliko se kod homofobije radi o uverenjima iz kojih slede represivna ponašanja, a ne smatraju se delom mentalnog poremećaja, šta ih motiviše, ako nije u pitanju patološki proces?

Društvene nauke još od kraja 19. veka pokušavaju da objasne zašto heteroseksualni deo čovečanstva gaji negativne sentimente prema homoseksualnosti. Među prvim psiholozima koji su se oglasili na tu temu bio je Vilijem Džejms koji je tvrdio da je odbojnost koju ljudi mogu osećati prema ideji intimnog kontakta sa pripadnikom istog pola „instinktivna“, te da je svaka tolerancija homoseksualnosti nešto što usvajamo učenjem, a ne nešto s čim se rađamo.

Džejmsov argument nije zadovoljio Frojda koji je imao dosta složeniji stav o tome zašto heteroseksualci ne vole homoseksualne osobe. Frojd je, pretpostavljajući da se svi rađamo sa jednakim osećanjima privlačnosti prema muškom i ženskom polu (tj. ocu i majci), tvrdio da nas ka heteroseksualnosti usmeravaju kako biološke predispozicije, tako i društvene zabrane homoerotičnosti. Stoga, svi mi svoja snažna osećanja privlačnosti prema roditelju istog pola potiskujemo prilikom razrešenja Edipalne situacije. Ukoliko imamo sreće – potiskivanje će biti kompletno, a mi ćemo očuvati privlačnost prema suprotnom polu. No, ako potiskivanje bude nepotpuno, dolazi do razvoja homoseksualnih tendencija od kojih se onda pokušavamo odbraniti na druge načine. Jednu od posledica aktiviranja mehanizama koji treba da nas odbrane od homoseksualnih poriva mogu predstavljati sentimenti iz domena homofobije. Drugim rečima, ova perspektiva sugeriše da homofobne osobe pokušavaju nesvesno da se reše svojih homoseksualnih poriva tako što se ne bave sopstvenim porivima, nego tuđim. Oni na homoseksualnim osobama prepoznaju porive koje sami imaju. Osuđujući i kažnjavajući te osobe, oni zapravo izbegavaju da mrze i kažnjavaju sami sebe. Za Frojda, ono što danas zovemo homofobijom, sastojalo se od osećanja iracionalnog straha i mržnje koji imaju koren u nesvesnom doživljaju sopstvenih homoseksualnih želja kao pretećih i neprihvatljivih.

banksy-cops-kiss-street-size-colour-11258-15277_medium-600x300

Da je Frojd mogao biti u pravu pokazuju nalazi Adamsa i saradnika. Ovi istraživači nalaze da su, u poređenju sa nehomofobnim muškarcima, muškarci sa izraženim homofobnim stavovima podložniji doživljaju fiziološkog uzbuđenja (merenog registrovanjem povećanog dotoka krvi u polni organ) prilikom gledanja kratkih snimaka muških homoseksualaca u seksualnom činu. No, ovaj nadaleko citirani nalaz treba uzeti sa rezervom. Naime, pomenuta fiziološka mera može pokazati visoke skorove ispitanika i usled izrazitog doživljaja uznemirenosti ili odbojnosti koji ne stoje u vezi sa latentnim homoseksualnim porivima (a koji ne postoje kod nehomofobnih muškaraca). Tako ne možemo biti nedvosmisleno sigurni na šta nam rezultati ukazuju.

Još jedan psiholog ukazivao je na to da strah može imati značajan udeo u homofobnim tendencijama. Za nazivanje skupine antigej sentimenata fobijom, zaslužan je Džordž Vajnberg, koji je termin „homofobija“ uveo u psihologiju kasnih 60ih i podrobnije mu se posvetio u svojoj knjizi „Društvo i zdrava homoseksualna osoba“ iz 1972. Ovim konceptom Vajnberg je uspeo da dovede u pitanje uvreženo verovanje o tome gde leži problem u tzv. „pitanju homoseksualnosti“ – u seksualnim preferencijama homoseksualaca ili njihovom netolerantnom tretmanu od strane hetereoseksualaca. Uprkos pretnjama smrću koje je zbog svog stava dobijao, Vajnberg je do kraja života ostao pri svom uverenju da je ovde reč o fobičnom strahu od homoseksualnosti. On se sastoji od iracionalne strepnje od zaraze homoseksualnošću, zatim straha od pogubnog uticaja „onih koji su odustali od vrednosti poput doma i porodice“, te straha koji vodi poreklo iz religioznih uverenja.

Dakle, prema Vajnbergu, gejeve ne doživljavamo kao pretnju po svoju heteroseksualnost, već preterujemo u strahu od njihovog negativnog uticaja na našu i dobrobit čovečanstva. Autor je navodio brojne opservacije ponašanja koje je uočio kod heteroseksualaca koji bi se našli u prisustvu homoseksualne osobe. U tom susretu, baš kao prilikom susreta osobe sa objektom svoje fobije, neke heteroseksualne osobe pokazivale su mahnitu uznemirenost. Dodelivši ime ovoj hostilnosti, Vajnberg je pomogao naučnoj zajednici da uvidi koliko je homofobija važno socijalno pitanje i koliko je nužno da postane predmet naučnih analiza i intervencija.

Više od deceniju kasnije, istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji rešili su da provere da li homofobne tendencije ljudi zaista ispunjavaju kriterijume koji bi ih svrstali u fobije. Na uzorku muškaraca homofobnih stavova proverili su prisustvo neprijatnih fizioloških simptoma (koji čine deo doživljaja fobije) tokom izlaganja eksplicitnih fotografija seksa između dvojice muškaraca. Podaci nisu potvrdili početnu hipotezu – očekivane fiziološke reakcije su izostale. To, naravno, ne ukazuje na to da u negativnim osećanjima heteroseksualnih muškaraca prema gejevima nije prisutan strah. Pre bismo mogli reći da bi priroda tog straha morala biti drugačija od fobičnog.

4cd

Osim straha, negativna osećanja koja su uključena u doživljaj homofobije podrazumevaju često i osećanja gađenja i ljutnje.  Istraživači homofobnih stavova ističu da osećaj gađenja ima važnu odbrambenu funkciju – on nas štiti od unosa štetnih supstanci poput toksina i patogena. Analogno tome, na psihološkom planu, emocija gađenja ohrabruje nas da izbegavamo osobe i situacije koji nas mogu ugroziti. Nalazi zaista ukazuju na to su homofobni stavovi u vezi sa osećanjem gađenja koje se javlja u trenutku kada ljudi doživljavaju da treba da se zaštite od doživljene pretnje, tj. homoseksualnih osoba.

Opet se postavlja pitanje – kako to tačno homoseksualci predstavljaju pretnju po druge? Prva asocijacija koja vam može pasti na pamet – rizik od zaraze polno prenosivim bolestima (koja se često vezuje uz homoseksualnu populaciju), nije se potvrdila u istraživanjima. Pokazalo se, pak, da povezanost homofobije i gađenja posreduju ideološke orijentacije ljudi. Tačnije, homoseksualci predstavljaju pretnju konzervativnim seksualnim stavovima i religioznim uverenjima. Homofobi ističu da im se najviše od svega vezanog za homoseksualce gadi ideja njihovih seksualnih aktivnosti. Uz nju se često veže ugrožavanje ideje puritanstva koja čini deo religioznog moralnog koda.

Jedan broj psihoanalitičkih objašnjenja homofobije pretpostavlja da heteroseksualni muškarci mogu zavideti homoseksualnima na njihovoj neopterećenosti idealom maskulinosti. Nalazi ukazuju na to da što imate izraženiju homofobiju, to vam je važniji maskulini imidž i to ste privrženiji tradicionalnoj muškoj rodnoj ulozi. U zanimljivom eksperimentu, istraživači su pokazali da lažno saopštavanje muškim ispitanicima da je njihov rodni identitet bliži ženskom nego muškom, budi u njima želju za natkompenzacijom. Oni potom pokušavaju da urušenu sliku sopstvene muškosti nadoknade zauzimanjem stavova koji se dovode u vezu sa maskulinim imidžom. Među tim stavovima, registrovana je i homofobija.

U raskrinkavanju homofobije, većina psiholoških hipoteza tragala je, dakle, za njenom odbrambenom funkcijom. Drugim rečima, pretpostavljeno je da homofobne tendencije moraju stajati kao barijera između naše samosvesti i nekih unutrašnjih konflikata kojih ne moramo biti svesni. Homofobna osoba može percipirati gejeve i lezbejke kao predstavnike neke od zaraćenih strana u sopstvenom unutrašnjem konfliktu (dakle konfliktu između njenih sopstvenih želja, uverenja, vrednosti). Upravo ovde se događa jedan značajan previd koji nas je koštao vekova ugnjetavanja homoseksualne populacije. Ukoliko se u nama, na primer, bore homoseksualna želja i imperativ da budemo heteroseksualni, imidž nas kao muškarca i strepnja od imidža nas kao slabića, ili želja za nesputanom seksualnošću i krivica koju osećamo povodom te ideje, možemo vrlo lako homoseksualce doživeti kao direktno povezane s našim sukobima. Možemo takođe krenuti da sa njima posredno ili neposredno razrešavamo naše sukobljene strane, manje ili više svesni da smo zapravo u kontaktu sami sa sobom.

gay-marriage-eveil-pedophile-cartoon

U prilog tome da homofobi zaista koriste dosta odbrambenih procesa koji ih štite od uvida u prave razloge njihovih antigej sentimenata, govori i podatak da je ova grupa ljudi sklonija autoritarnim vrednostima, dogmatizmu, konzervativnim stavovima i diskriminisanju marginalizovanih grupa koji svi podrazumevaju viši stepen upotrebe mehanizama odbrane. Najzad, osećanje krivice vezane za seksualnost i čvrsti konzervativni stavovi takođe su prisutni među osobama homofobnih tendencija, te mogu ukazivati na unutrašnje konflikte na planu seksualnosti koji se mogu nesvesno ispoljiti kroz homofobne stavove.

Na kraju ovog pregleda, vratimo se na jedan od antigej argumenata s početka teksta – onaj o homoseksualnosti kao izboru. Iako nemamo potpuno znanje o tome šta sve uzrokuje homoseksualnost, nemamo osnovanih razloga da verujemo da je ova orijentacija izbor osobe. Kada je reč o onoj destruktivnoj od dve „homo“ tendencije, imamo, pak, pregršt razloga za pomenuto uverenje.

Autor: Ana Perović, klinički psiholog

7 thoughts on “HOMOFOBIJA: TO JE TAKO GEJ!

    1. Drago mi je da si ostavio ovo pitanje, i drznucu se da odgovorim iz licnog iskustva. Sad da li su misljenja/zaključci kojim sam se ja nosila nakon svojih iskustava, ok ili nisu … necu da procenjujem… Rećiću ti šta se meni desilo…

      Dešavalo se više puta da se upoznam negde tako usputno u životu , da li na fizikalnoj terapiji, da li prilikom izlaska negde, ma nebitno, sa curama koje pokažu interesovanje za mene, pa flertuju, slobodne su u kontaktu, uspostavimo neki kontakt na nekom navodno prijateljskom nivou, s time da njihov odnos i stav prema meni nije nikad samo prijateljski… u budućnosti prve uspostavljaju kontakt sa mnom, ne skidaju oči sa mene kad se vidimo, ushićeno daju svoj broj telefona, dogovorimo se da izadjemo i prilikom tih izlazaka na najobičniju kafu u obližnjem kafiću obuku se kao… pa tako da žele da ostave utisak… to je kratko, pripijeno, grudi izbačene, neprestano flertuju, insinuiraju na odredjene stvari i tako u nedogled. Moram da napomenem da pri svemu tome one ne znaju konkretno za moju seksualnu orijentaciju, jer kad pružim ruku za upoznavanje nisam od onih koji kažu ˝Ćao, ja sam ta i ta i ja sam gej.˝ Ali kada se pitanje postavi i situacija napravi, o sebi ne lažem jer se sebe ne stidim. I onda kada nabace kako nemaju nikog i slobodne su pa pitaju mene je l ja imam dečka ( xD ) a ja kažem ˝Misliš devojku. Ne, nemam trenutno…˝ … e onda se stvari menjaju. Ili nismo načeli tu temu ali smo se dodale na fejsbuku gde meni otvoreno stoji ko je predmet moje zainteresovanosti u ˝bio˝ delu.. e onda u tim slučajevima se one ili postepeno povlače trudeći se da budu nice ili tog momenta prekidaju svaki kontakt.

      Ne znam šta ti zaključuješ iz svega toga…

      Pri tome napominjem da nije došlo do pogrešnog čitanja znakova koje su davale, s moje strane, umišljanja nečega… Rizikujem da to kažem, ali stvari budu očigledne.
      A jednom mi je jedna čak i pretila da će koske da mi polomi nakon što sam je nakon dugovremenskog očijukanja pitala da odemo na kafu i to rekavši joj da mi odaje utisak sjajne i dobre osobe koju bih volela da upoznam…

      Da li je odgovor da kod njih postoji potreba da potvrde da su dobre vernice a religija ne dozvoljava tako inappropriate conduct, zar ne? Da su dobre strejt cure koje vole samo muškarce, kako su i smele da pomisle same o sebi nešto drugo i da im se žensko učini zanimljivim; kao i kako sam ja smela da pomislim da one nisu strejt?… Ne znam…

      E sad ne znam šta da mislim o medicinskoj sestri koja mi je preko interneta pretila tek tako, videvši da branim lgbt populaciju na nekom sajtu, da će me ubiti kada se zadesim nekad na koronarnom odeljenju u kliničkom centru u gradu u kom živim🙂 … Čime li sam ja nju uznemirila i zašto ju je uznemirila moja orijentacija i stavovi?🙂

      Ali da se ne lažemo preveliku ulogu u svemu je odigrala religija i ono što ona kaže a što je prenela na žalost i na ostale delove naših života kao što su medicina i nauka , jer ona očigledno najbolje barata ljudima i čovečanstvom.

      Eto ne znam šta će psihologija reći i kakav zaključak izvući o devojkama na koje sam ja nailazila u životu, a iz onoga što sam napisala.

      1. Pre svega hvala vam na pitanju i iskustvima koje ste podelili s nama.
        Pokušaćemo da pomognemo boljem razumevanju ove teme, iako možemo reći da još uvek nemamo dovoljno znanja o njoj.Većina istraživanja o razlikama u homofobnim stavovima između pripadnika muškog i ženskog roda ukazuju na to da je homofobija značajno manje izražena među ženama. Ovi nalazi se često interpretiraju na sledeći način: socijalno je poželjnije da muškarci usvajaju tradicionalnu mušku rodnu ulogu, nego što je to slučaj sa ženama. Takođe, stereotipi maskulinosti (koji počivaju na karakteristikama poput niske emocionalnosti, niske želje za intimom) uključuju više ili manje izražene homofobne stavove, dok to nije slučaj sa stereotipima ženstvenosti (osetljivost na druge, empatija).
        Međutim, homofobija kod heteroseksualnih žena ipak postoji i objašnjenja za nju možemo tražiti u smerovima poput: doživljaj ovih žena da LGBT populacija krši društvena pravila rodnog identiteta, njihov doživljaj pretnje po seksualni identitet ili doživljaj pretnje sopstvenim konzervativnim i religioznim stavovima. Osvrnućemo se u odgovoru na jednu studiju novijeg datuma, za koju nije bilo prostora u tekstu. Nedavno je tim američkih psihologa istraživao uzroke predrasuda prema seksualnim manjinama. Jedna od ideja koja se nije pokazala tačnom bila je da seksualna orijentacija predstavlja važan deo rodnog identiteta, te da neodobravanje LGBT populacije može biti uzrokovano time što oni unose nepoželjnu novinu u shvatanje rodnog identiteta. Stoga su istraživači rešili da provere da li bi koncept nepoklapanja u seksualnom interesu mogao da pomogne u objašnjenju homofobije. Tačnije, ovaj koncept podrazumeva da se naš i seksualni interes određene LGBT grupe ne poklapaju, te da možemo pripadnike te grupe percipirati kao da usmeravaju ka nama seksualni interes koji ne želimo. Nađeno je da upravo ovaj doživljaj objašnjava prisustvo predrasuda prema LGBT populaciji. Naime, heteroseksualni muškarci su percipirali homo i biseksualne muškarce kao da usmeravaju prema njima seksualna interesovanja koja heteroseksualci ne žele, dok to nije bio slučaj sa doživljajem lezbejki i biseksualnih žena od strane ovih muškaraca. Isti nalaz se potvrdio na ženskoj heteroseksualnoj populaciji – doživljaj ovih žena da lezbejke i biseksualne žene usmeravaju ka njima svoj seksualni interes bio je značajno povezan sa njihovim seksualnim predrasudama. Ovi istraživači ističu svoj stav da je, na opštem nivou, i muškarcima i ženama neugodno od ideje da je ka njima usmereno seksualno interesovanje od strane osobe od koje oni to ne žele da dožive. Kada se ovaj osećaj neugode pripiše čitavoj grupi ljudi (bilo kojoj od LGBT grupacija), te se on očekuje prilikom kontakta sa njima, možemo govoriti o predrasudi i propratnoj diskriminaciji.

      2. izgleda da je tako…🙂

        Samo ne znam zasto neko mora prosto da percipira nesto sto moda uopste nije tacno; drugo zasto mora da reaguje nasilno i ruzno i sta onda reci o osobama kojima ne smeta necija sesksualna orijentacija?

        I sta je to sa osobama iz te LGBT sfere pa one reaguju normalno?
        U prevodu ako ja kao osoba koja je zainteresovana za isti pol kome pripadam smetam nekom zbog toga sto jesam a cak ni ne ˝startujem˝ nekoga, not even close; kako ja, ili neka druga gej devojka, kao i gej momak neki ne pretimo strejt osobama da cemo da im lomimo koske, da su odvratni i ne znam ni ja vec kakvi kada za nas pokazu interesovanje? Sasvim normalno prihvatimo to pokazivanje interesovanja, imponuje naravno kada vidis da si cenjen nekako, i onda objasnis sasvim lepo da nisi zainteresovan/a i to je to.

        Je l to problem percepcije LGBTTIQ društva kroz istoriju od strane ostalih?

      3. O temi da li ispravno prepoznajemo flert u ponašanju ćemo pisati uskoro. Istraživanja pokazuju da se tu događaju brojne pogreške, bez obzira na seksualnu orijentaciju osobe. Odluka da osobi pokažemo da nas interesuje ili privlači na romantičan način, podrazumeva i rizik od toga da ćemo naići na nesporazum ili direktno odbijanje. No, svakako da ćemo se intuitivno složiti da postoji razlika u tome da li se interakcija odvija između osoba iste ili različite seksualne orijentacije. Ako smo dobro razumeli tvoje nedoumice, one se odnose na to – zašto bi usmeravanje seksualnog interesovanja od strane LGBT osobe prema osobi koja je heteroseksualna bilo doživljeno kao neugodno i izazvati burne reakcije? I zašto se to ređe događa kada heteroseksualna osoba pokaže interesovanje za LGBT osobu? U tekstu smo pokušali da iznesemo neke hipoteze koje mogu osvetliti deo odgovora. Društveni status LGBT osoba tokom istorije svakako je doprineo značajno oblikovanju današnjih reakcija na njih. Jedna od knjiga koju preporučujemo za upoznavanje sa tom temom jeste „Istorija seksualnosti“ Mišela Fukoa.
        U socijalnoj psihologiji postoji tzv. „princip poznatosti“ (engl., faimiliarity principle)koji ukazuje da ljudi razvijaju preference ka određenim temama, situacijama, osobama, samo zato što su njima bili više izloženi. S obzirom na to da je heteroseksualna populacija brojnija od LGBT, tokom socijalizacije(bilo da pripadamo jednoj ili drugoj) češće se susrećemo sa situacijama gde dečaci/momci/muškarci pokazuju interesovanje za devojčice/devojke/žene i obrnuto, nego što to susrećemo u okviru populacije istog roda. U svetlu toga, možemo pretpostaviti da je većini populacije ideja ili čin razmene zainteresovanosti između muškarca i žene privlačniji nego onaj između dva muškarca ili dve žene, prosto jer su navikli na takvo stanje stvari. Verovatno je, stoga, da osobe homoseksualnog porekla imaju viši stepen tolerantnosti prema različitostima u seksualnim interesovanjima, nego osobe heteroseksualnog porekla. (No, moramo priznati, na takve podatke nismo uspeli da naiđemo u literaturi. Takođe, bilo bi važno pronaći podatke o tome postoji li diskriminacija između pripadnika različitih LGBT grupacija međusobno.) U skladu sa tom konstatacijom možemo reći da za homoseksualne osobe pokazivanje interesovanja za druge nosi veći rizik od odbijanja, a nažalost i vidova agresije, ukoliko prethodno nije upoznata sa orijentacijom druge osobe o kojoj je reč.

      4. Da od prilike je to nešto na šta sam mislila.

        Pre svega hvala na odgovoru i strpljenju🙂 Potom, hvala i na preporuci literature, definitivno ću je prostudirati!

        A na žalost odgovor na to postoji li medjusobna diskriminacija u LGBTTIQ krugovima je pozitivan😦
        Ja ne razumem odakle ta mržnja i nerazumevanje i odbijanje da se razumeju oni isti/slični tebi a potom i ostali ljudi koji su na neki način diskriminisani i bačeni u ono što nazivamo ˝manjinama˝, bio to Rom iliti bilo ko drugi, od strane onih koji su takodje u problemima… Neverovatno mi je koliko na primer žene homoseksualne orijentacije pokazuju gadjenje prema muškarcima homoseksualne orijentacije. Nisam od jedne ženske osobe čula ono u fazonu ˝Mi smo normalne ali pederi fuj , bljak…˝ od prilike navodim, i to mi je neobjašnjivo, nerazumljivo… zapanjena sam ! Em te drugi mrze em ti mržnju unosiš u sopstvene krugove, da to tako nazovem… UH!

        Prema tome vi tamo dobro prostudirajte šta se do sad izučavalo u svetu na temu LGBTTIQ a šta nije pa možete eto da date svoj doprinos😉
        Pored zdravorazumskih potrebna su nam ipak neka naučno bazirana objašnjenja za mnoge stvari🙂

  1. Možda biste mogli nekom prilikom da se pozabavite temom većeg fokusa ka gej muškarcima nego ženama, jer sam primetila da su ogromnoj većini ljudi prva i najkonstantnija asocijacija na pojam gej ili homoseksualnost dva muškarca. Ženska LGBTQA+ populacija se izgleda uveliko zanemaruje. Ovo opažanje proističe iz iskustva i izloženosti, ne naučnih činjenica. Takođe, naišla sam na informaciju da je lesbian popularna kategorija na porno sajtovima, koje pretežno posećuju muškarci. (Ovo podržava tvrdnju da se strejt ljudi osećaju ugroženo ako misle da je privlačnost gej osobe usmerena ka njima). Bavila bih se sama istraživanjem ovoga, ali nisam dovoljno naučno potkovana, a volela bih stručno mišljenje.
    Takođe se i aseksualnost kao orijentacija zanemaruje, bilo bi lepo proširiti svest i informacije. Izvinite na brojnim zahtevima i hvala vam na divnom blogu i znanju koje delite ♥

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s