HAPPY TUESDAY: 10 psiholoških istraživanja o Deda Mrazu

Ne znamo kakav je vaš odnos prema Deda Mrazu- da li verujete u njega ili ne. Ako ne verujete, možda je vreme da se preispitate jer kvantna fizika ima ponešto da kaže na tu temu. 😉

Ovde se ipak ne bavimo pitanjem postoji li, već vam iznosimo nekoliko ozbiljnih psiholoških studija  i činjenica o verovanju u postojanje ovog magičnog bića.

i-m-writing-a-letter-to-santa

1. Pisma Deda Mrazu daju nam uvid u svakodnevno funkcionisanje i uticaj važnih svetskih događaja na decu.

Znamo da većina dece tradicionalno piše pismo Deda Mrazu. Ukoliko su previše mala, diktiraju roditeljima. Jedno istraživanje u Americi proučavalo je sadržaj 642 pisma u periodu od 1998. do 2002. godine. Karol Sloterbek je htela da vidi da li se nešto promenilo nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, i ako jeste- na koji način. Iako je većina pisama ostala ista, pokazalo se da su deca 2001. i 2002. godine više tražila poklone za druge ljude, što znači da se povećao altruizam. Patriotska osećanja su pojačana, na primer mnogo je više bilo rečenica „Bog blagoslovio Ameriku“, „Molimo se za one iz Svetskog trgovinskog centra“. 2001. godine je poslato prvo i jedino pismo koje je uključivalo pretnje Deda Mrazu („Dragi Deda Mraze, ubiću te i ukrašću sve igračke iz tvoje radionice, Voli te Džoi“). Takođe, 2002. godine su tražili manje poklona nego prethodne. Ovo je navelo Kerol da zaključi da se Deda Mraz shvata delom kao polu-bog, delom kao deda a delom kao socijalni radnik. Uopšte, pisma predstavljaju dobar uvid u svakodnevno funkcionisanje i uticaj svetskih događaja na decu.

Tradicionalna pisma koja su počinjala sa „Dragi Deda Mraze..“ razlikovala su se od onih koja su samo sadržala listu želja i počinjala sa „Prima: Deda Mraz“. Kao prvo, bila su mnogo učtivija, iako je uopšte nivo učtivosti bio veoma nizak za obe grupe. Pet ili više puta ponovljeno „molim te“ pominjalo se samo kod one dece koja su želela kućnog ljubimca na poklon. Mnoga deca su znala tačnu cenu poklona koje traže, pa su čak uključivali informacije o katalogu i stranici na kojoj se poklon nalazi kako bi Deda Mraz što lakše pronašao ono što žele.

santa.wm-joyce-copy

2. Verovanje u Deda Mraza podstiče imaginaciju kao deo kognitivnog dečjeg razvoja, a kasnije i kritičko mišljenje.

Neki roditelji smatraju da ne treba podsticati decu da veruju u Deda Mraza i da je bolje uopšte ga ne pominjati i ne lagati decu, dok drugi veruju da je on neizostavan deo praznične atmosfere i da igra važnu ulogu u dečjem životu. Razvojni psiholozi su sproveli niz istraživanja kako bi istražili roditeljske stavove prema fantaziji. Ispostavilo se da se većina roditelja ne udubljuje previše u ovu temu, iako ohrabruju verovanje Deda Mraza jer su i sami tako odgajani. Smatraju da fantazija podstiče kognitivni razvoj deteta kao i kreativnost, a kada počnu da sumnjaju u Deda Mraza, akcenat je na razvoju kritičkog mišljenja.

Psiholozi ne vide ništa loše u tome da deca veruju u Deda Mraza, čak i podržavaju navedene pretpostavke i smatraju da je fantazija deo normalnog i zdravog razvoja, iako upozoravaju da problem može da se javi onda kada roditelji insistiraju na ovom verovanju čak i kada dete izrazi sumnju. Na taj način ohrabrujemo decu da ignorišu svoju intuiciju o tome šta je stvarno a šta plod mašte.

635

3. Deca počinju da sumnjaju u postojanje Deda Mraza oko sedme godine.

Dr Vuli je u sklopu Dečje istraživačke laboratorije izvela seriju eksperimenata pokušavajući da odredi na kom uzrastu deca počinju da prave razliku između stvarnih i imaginarnih likova. Pitala je devedesetjedno dete da li stvarno postoje različite ličnosti uključujući Deda Mraza ali i neke stvarne ljude. 70% dece uzrasta od 3 godine verovalo je da Deda Mraz postoji, dok je procenat bio veći na uzrastu od 5 godina (83%). Tek oko sedme godine verovanje u Deda Mraza je počelo procentualno da opada. Do devete godine, samo trećina je nastavila da veruje. Zaključak istraživanja je da deca sa 3 godine dobro shvataju šta je stvarno a šta nije ali sve do sedme godine lako ih je navesti da poveruju na osnovu određenih „dokaza“ (jer, ko onda ostavlja poklone ispod jelke?). Postavljaju pitanja ali nalaze opravdanja čak i kada nedostaje adekvatan odgovor. Duže veruju u Deda Mraza nego u zmajeve i ostala čudovišta.

Prema Pijažeovoj teoriji, deca preispitiju postojanje Deda Mraza kada dostignu stadijum konkretno-operacionog mišljenja oko sedme godine. Tek tada postavljaju pitanja kao što su „Kako Deda Mraz uspeva da poseti sve kuće za samo jedno veče?“ , „Kako nisam video irvase?“, „Kako Deda Mraz uđe u kuću koja nema dimnjak?“.

shutterstock_167767673

4. Zanimljivo je da u 54% slučajeva osoba koja saopšti deci surovu istinu o  Deda Mrazu nije roditelj, već neko iz okruženja, najčešće- drugar iz škole.

Svakako, dete će poverovati tek onda kada i samo bude spremno da čuje istinu, do tada verovatno neće reagovati na ubeđivanja ili će mu biti žao dece koja ne veruju jer to znači da ne dobijaju ni poklone. U velikom broju slučajeva deca zaključe i sama, postepeno.

Slider-Santa-Claus

5. Prvo istraživanje o Deda Mrazu 1895. godine uradila je Fransis E. Dankomb, tridesetogodišnja studentkinja sa Nebraska Univerziteta.

Dankombova je na uzorku od 1500 dece školskog uzrasta ispitivala kakvo je njihovo shvatanje Deda Mraza.  Pitala ih je šta su mislili o Deda Mrazu kad su bili mlađi; sa koliko godina su shvatili da ne postoji; kako su se osećali; kako je to verovanje kasnije uticalo na njih i da li misle da decu treba učiti da veruju u Deda Mraza.

Otkrila je da su uglavnom za Deda Mraza čuli od roditelja ili druge dece, da su oko šeste godine prestali da veruju da postoji i da su bili jako tužni. 57% smatra da mlađa deca treba da znaju za Deda Mraza.

MW-AW904_smsant_20121207105127_MG

6. Istraživanja pokazuju da su roditelji mnogo više tužni od dece kada ispliva istina o Deda Mrazu.

Roditelji se obično brinu kako će dete reagovati, ali ispostavlja se da njima to mnogo teže pada nego deci. 52 porodice su pričale o ovom iskustvu, i deca su uglavnom imala pozitivne reakcije kada su čula istinu, ili bar intenzitet osećanja nije bio preteran. Čak 58% dece pretvaralo se da i dalje veruje u Deda Mraza kako ne bi razočarali roditelje. 40% roditelja je bilo tužno između ostalog zato što je prestanak verovanja značio da deca polako sazrevaju.

stock-footage-santa-claus-at-doctor-measuring-blood-pressure

7. Podjednako se uzdamo u lekare i Deda Mraza, iako ovaj drugi ne postoji.

Istraživači su pokušali da uporede koliko Deda Mraza smatramo pouzdanim i ljubaznim u odnosu na lekare.  Ispitanicima je prikazan film u kojem je narator  identične priče bio ili Deda Mraz ili lekar. Deda Mraz je ocenjen kao društveniji od lekara, dok statistički značajne razlike u pogledu pouzdanosti nisu pronađene.

54252-I-Believe-In-Santa-Claus

8. Veća je verovatnoća da verujemo u Deda Mraza ili druga mitska bića ukoliko su verovali i naši roditelji. Važi i obrnuto.

Little-albert

9. Džon Votson je Malog Alberta uslovio da se plaši čak i Deda Mraza.

Znate priču o Malom Albertu, ali sigurno niste znali da je njegov strah od belih miševa generalizovan na brojne druge objekte, između ostalog i Deda Mraza. Džon Votson je tokom eksperimenta stavljao masku bele brade i bele kose.

Silent_Night_Deadly_Night_Header

10. Postoje ljudi koji imaju fobiju od Deda Mraza.

Nalazimo je pod imenom Santafobija. Procenjuje se da negde oko 94,1% dece mlađe od pet godina vrišti i plače kada ih roditelji povedu u tržni centar da se slikaju sa Deda Mrazom. Nije problem njegova brada. Dr Martin Entoni smatra da je stvar u tome što je u pitanju nepoznata osoba koja se razlikuje od ljudi koje srećemo u svakodnevnom životu. Većina dece koja se plaši Deda Mraza, plaši se i klovnova, Miki Mausa u ljudskoj veličini, ili bilo kojih „velikih“ ljudi koji nemaju uobičajen izgled. Uz to, prilikom fotografisanja u tržnom centru, obično je tradicija da mu dete sedne u krilo, što doživljavaju vrlo neprijatnim. Činjenica je da bi malo koji roditelj tražio od deteta da sedne u krilo nekom strancu. Nekome je recimo zastrašujuće to što Deda Mraz zna gde živi, kada spava a kada se budi, kao i kada je dobar a kada nije.

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s