Kako Fejsbuk utiče na samopouzdanje?

sad-facebook

Fejsbuk za većinu ljudi nosi negativan predznak, a kao društvena mreža ponekad deluje da nije toliko usmeren na socijalno koliko na lično- bilo to isticanje samopromocije putem selektovanog sadržaja ili posledica kao što su nezadovoljstvo i usamljenost. Sigurno da pruža određene olakšice, posebno ljudima sa niskim samopouzdanjem ili socijalnom anksioznošću, jer im omogućava da se lakše izraze u online okruženju i prošire svoju socijalnu mrežu. Jedno istraživanje je pokazalo da Fejsbuk povećava socijalno samopouzdanje, mereno putem procene fizičkog izgleda, privlačnosti i bliskih odnosa, nakon dobijenih pozitivnih povratnih informacija od strane fejsbuk prijatelja.

Kako Fejsbuk čine brojne aktivnosti u jednom velikom virtuelnom prostoru, kada merimo njegov uticaj na bilo koji konstrukt, pa i na samopouzdanje, moraju se uzeti u obzir različiti aspekti.  Džefri Henkok i Ejmi Gonzales koncentrisali su se upravo na lični fejsbuk profil. Postavljanjem informacija i poruka, dobijanjem lajkova i komentara, logično bi bilo da u određenom slučaju bar privremeno povećava samopouzdanje. Krenuli su od teorije objektivne samosvesti prema kojoj sopstveni self doživljavamo i objektivno i subjektivno. Uronjeni u dnevne aktivnosti čiji smo učesnici, ne usmeravamo pažnju na self- recimo dok gledamo film, jedemo ili čistimo kuću. Ali postoje i oni momenti kada self postaje objekat svesti, kada se fokusiramo i promišljamo o sebi, što može imati i dobre i loše strane. Zato su u istraživanju koristili stimuluse koji pokreću objektivnu samosvest, tako da ispitanici sebe vide „tuđim očima“, a prema teoriji jedna od posledica je smanjeno samopouzdanje. U takve stimuluse spada i fejsbuk profil jer sadrži relevantne lične informacije.

Ispitanici su bili izloženi jednom od tri uslova. U prvom su imali zadatak da kliknu na svoj fejsbuk profil kada eksperimentator napusti prostoriju i posmatraju zid, albume sa fotografijama, informacije i slično. Nakon tri minuta, eksperimentator se vraća sa upitnicima koje popunjavaju dok je fejsbuk profil i dalje aktivan. Druga situacija podrazumevala je postavljanje ogledala na kompjuter- da bi izbegli sumnjičavost, objasnili su im da ništa ne diraju jer se ista prostorija koristi za neki drugi eksperiment. Kontrolna grupa kao treći uslov, sedela je u praznoj prostoriji bez ikakvog stimulusa ispred kompjutera.

Rezultati su pokazali da je fejsbuk profil povećao samopouzdanje ispitanika, posebno ukoliko su menjali informacije ili kačili novi sadržaj. Sasvim suprotno od teorije objektivne samosvesti gde se očekuje pad samopouzdanja usled raskoraka između selfa i socijalnih standarda. Pretpostavka je da posmatranje fejsbuk profila aktivira idealni u odnosu na stvarni self.

snow-white-and-the-seven-dwarfs-4

Drugo istraživanje je potvrdilo da su osobe sa visokim skorovima na skalama koje mere narcizam, kao i sa niskim samopouzdanjem aktivnije na društvenim mrežama, upravo zato što je u pitanju plodna sredina za ličnu promociju. Teže je lažno se predstaviti kontaktom licem u lice, jer je u tom slučaju identitet konstruisan pod uticajem različitih faktora kao što su fizičke karakteristike ili saznanja koja drugi o nama poseduju. Online okruženje je kontrolisano, tako da možemo pokazati i svoj tzv „mogući“ ili idealni self koji drugim ljudima nije poznat. Narcisoidne osobe lako mogu da se predstave poželjno, uspešno i popularno, ali i oni sa labavim samopouzdanjem mogu da ga povećaju predstavljanjem samo pozitivnih karakteristika. Grandiozni egzibicionizam je takođe povezan sa samopromocijom.

Sve ovo vezano je za naš lični fejsbuk profil. Situacija je izgleda drugačija na onoj drugoj strani Fejsbuka, tj na news feedu. Posmatranje i čitanje upravo ovih selektivnih pozitivnih informacija uz neizbežno socijalno poređenje, može da nas učini depresivnim, zavidnim, anksioznim. Pokazalo se da obično preuveličavamo tuđu sreću i uspeh, jer zaboravljamo da je fejsbuk mesto gde svako zablista i obično preskoči da podeli loše i nepoželjne životne događaja. Čak i za ljude sa visokim sampouzdanjem, pojedini aspekti mogu izazvati nezadovoljstvo- situacije kada tuđu postovi dobijaju mnogo više lajkova od naših, ili kada putem fotografija saznamo da smo isključeni iz određenog dešavanja.

Jedan lajk, komentar, poruka, broj prijatelja mogu da promene naša osećanja. Ljudi niskog samopouzdanja više brinu o tome šta drugi ljudi postavljaju o njima, stalno proveravaju profil i brišu postove koje procene kao pogrešne i neželjene.

Žene generalno više pišu o svojim osećanjima i mislima, češće se porede sa drugima, pa izgleda da zbog toga Fejsbuk ima mnogo veći uticaj na njih. Nakon pregledanja news feeda, manje su srećne i zadovoljne svojim životom. Posebno osetljiva grupa su mladi, jer im društvene mreže služe sa sticanje novih prijatelja, dok su odrasli više motivisani održavanjem kontakta.

Mnogo se piše i o pozitivnim i o negativnim aspektima društvenih mreža, ali činjenica je da smo tek počeli da istražujemo. Nekonzistentni rezultati ne treba da nas čude. Brojne varijable utiču na samopouzdanje, ali do sada smo naučili bar dve stvari: 1) postoje ljudi koji se uloguju kako bi se bolje  osećali; 2) ukoliko ne želite da vam Fejsbuk uništi samopouzdanje, manite se news feed-a, i gledajte samo u svoj fejsbuk profil!

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s