Film „Lucy“: Da li stvarno koristimo samo 10% mozga?

Lucy_(2014_film)_posterProfesor Norman, koga u blokbasteru Lucy igra Morgan Freeman, započinje svoje predavanje rečima: ‘’Koristimo samo deset posto mozga, zamislite šta bi se dogodilo kada bismo dosegli sto procenata, desile bi se razne zanimljive stvari’’. Cela premisa filma zasnovana je na ovom, široko rasprostranjenom, uverenju. A da li je ono zabluda ili činjenica?

U filmu glavna junakinja, koju igra Scarlett Johansson, primorana je da u utrobi prenosi drogu, koja je zapravo sintetički hormon koji luči telo trudne žene. Droga, fluorescentno plave boje, upakovana u plastičnu vrećicu, u jednom trenutku procuri u njenu utrobu, omogućivši joj da dosegne tih famoznih sto procenata. Lucy počinje da nasumično ubija ljude, dobija telepatske i telekinetičke moći, sposobna je da pročita enormnu količinu literature na Internetu i da je smesta memoriše. Percepcija joj je izoštrena, seća se čak i stvari koje je doživela u majčinom stomaku, čak je moguća i neka vrsta mentalnog putovanja kroz vreme. U trenutku najvećeg sukoba sa ‘’negativcem’’ u filmu ona se jednostavno dematerijalizuje uz poruku ‘’Ja sam sada svuda’’. To je trenutak kada dostigne sto procenata, pošto kroz film procenti napreduju.

Film je zapravo zasnovan na nesvesnoj želji ne samo publike nego i naučnika da postoji neki ‘’tajni rezervoar’’ u mozgu, izvor kreativnosti koji samo čeka da bude otključan i iskorišćen. Ovo bi nam uvećalo šanse za magična prosvetljenja i promene, te se film bavi jednom fantazijom o tome kako svaki čovek ima neiskorišćene potencijale.

Istorija ove zablude je prilično duga. Još je Vilijam Džejms, otac moderne psihologije, napisao da ‘’koristimo samo mali deo svojih mentalnih i fizičkih mogućnosti’’. Ovu izjavu su potom razni naučnici interpretirali kao da je Vilijam Džejms ovim mislio na famoznih deset procenata, mada ih, koliko je poznato, Džejms zapravo nije pominjao. U Svetskom almanahu iz 1929. izneta je tvrdnja da nam ‘’psiholozi govore da koristimo samo deset procenata mozga’’. Brojka je paušalna i u ovom obliku nikada nije dokazana, naprotiv.

Korišćenjem tehnika kao što je recimo funkcionalna magnetna rezonanca i PET skener (positron emission tomography) pokazuju se oblasti visoke aktivnosti mozga u realnom vremenu. Drugim rečima – mozak je gotovo uvek potpuno aktivan! Stoga je jasno da su mnoge oblasti mozga uključene pri najjednostavnijoj aktivnosti, kao što je gledanje filma, i ne samo to, aktivnost između ovih različitih oblasti je veoma dinamična. Ovo ne ide u prilog teoriji o ‘’nekorišćenju’’ mozga. Čak i dok spavamo, mozak nije u potpunosti ‘’isključen’’.

Postoji i teorija da neiskorišćene moždane ćelije odumiru  tzv. ‘’iskoristi ili izgubi’’ pretpostavka. Ako bismo koristili samo deset posto mozga, bili bismo zapravo svi podložni Alchajmerovoj bolesti i ostalim neurodegenerativnim bolestima. Nekorišćene ćelije imaju sklonost ka degeneraciji, tako da bi veliki deo mozga bio ‘’izgubljen’’, što se ne dešava.

Istina je i da mozak koristi više energije nego bilo koji drugi organ u telu, što znači da je veoma zauzet. Mozak kod čoveka čini svega dva ili tri procenta telesne težine a koristi dvadeset posto telesne energije. Ima mišljenja po kojima je nemoguće odrediti koji procenat mozga koristimo, ali da je on svakako više od deset procenata, dok Eric Chudler, glatko navodi da već koristimo svoj mozak u njegovoj punoći, a kako ga koristimo, to je već druga priča.

U emisiji MythBusters, jedna epizoda bavila se ovim fenomenom- „Tablecloth Class,“ i smatrala ovu zabludu razotkrivenom. Interesantno je da su oni korišćenjem magnetnog encefalograma i uz konsultaciju sa neurohirurgom došli do podatka od 35 %. Beyerstein se jako dugo bavio ovom temom i navodio da je dokaz da koristimo celokupnost mozga to što nijedan deo mozga ne može biti oštećen a da ne bude oštećena i neka funkcija; da bi po prirodnoj selekciji u prednosti bili ljudi sa manjim i efikasnijim mozgovima; da stanja kao Parkinsonova bolest izazivaju teške posledice a utiču na vrlo male oblasti (‘’procente’’) mozga.

140724-lucy_37f1f6a12510efa742cff825c191b812.nbcnews-fp-1040-600

Tačno je, međutim, da mozak ima oko 100 milijardi neurona, ali da je broj glijalnih ćelija zapravo znatno veći. Glijalne ćelije omogućavaju strukturalnu ravnotežu, opskrbljujući neurone neophodnim mijelinom i uklanjajući patogene ćelije. Tačna razmera glijalnih ćelija i neurona se ne zna, ali postoje autori koji tvrde da je on upravo deset prema jedan. Drugim rečima, ovo bi značilo da neuroni čine samo deset posto čitavog našeg mozga. Međutim, imajmo na umu i istraživanje koje pokazuje da u poređenju sa ostalim primatima čovek ima sličan odnos između moždanih ćelija kao i oni, proporcionalno. Ovi nalazi pokazuju da je čovekov mozak zapravo isti kao mozgovi drugih primate i da ne ‘’odskačemo’’ u smislu kompozicije mozga.

Autor: Marica Stijepović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s