Ljubav, narcizam, Parkinson, ego stanja i ostale droge

_1283981449Film Love and other drugs bavi se (doduše, na pomalo površan i “holivudski“ način) životom žene koja boluje od oblika Parkinsonove bolesti sa ranim početkom, to jest najviše njenom ljubavnom vezom sa zavodljivim promoterom farmaceutskih prozvoda. Maggie i Jamie upoznaju se u doktorovoj ordinaciji, dok on pokušava da utrapi doktoru Zoloft umesto Prozaka, a ona traži recepte za brdo lekova koje mora svakodnevno da uzima kako bi držala simptome svoje bolesti pod kontrolom.

Kada je upoznamo, Maggie deluje rezilijentno, nabraja bolesti na koje su doktori sumnjali kada je počela da ih posećuje, pre konačne dijagnoze, uz pokušaj distanciranja kroz (crni) humor. Kada je Jamie, sa životnim stilom porodične “crne ovce“ i don žuana, nagovori da izađu na sastanak, jasno je da je Maggie izgradila sistem odbrana kako se ne bi upustila u emotivnu vezu iz straha da će biti povređena i odbačena (kao što je prethodno već bila). Priča uzima zamah holivudskog klišea, gde ljubav na prepad osvaja dvoje ljudi sa izbegavajućim stilovima atačmenta. Jamie, recimo, kada prvi put kaže Maggie da je voli, izgubi vazduh i dobija predimenzionirani napad panike, jer to nikada ranije nije rekao nikome. O, kaže ona, onda si gori nego ja, ja sam to jednom rekla mački. Na prvom sastanku Maggie deluje kao da po stanovištima transakcione analize govori iz bernovskog Odraslog, izbegavajući da igra “seksualne igre“ i predlažući da odmah odu u krevet, što bi opet bilo u skladu sa njenom bolešću, jer Bern navodi da nam je za oslobađanje od skriptnih zabrana neophodno da nas zadesi velika sreća, velika nesreća ili odlazak na terapiju. Međutim, kako se skriptne zabrane i dominantna ego stanja aktiviraju pod velikim stresom, jasno je da Maggie nije u potpunosti prevladala svoju bolest. Kada, recimo, ostane bez lekova i bez recepta za njih zbog loše organizacije vremena, opet progovara iz očajnog Deteta, drhteći i optužujući Jamiea da želi da je ostavi i da je sa njom iz sažaljenja. Ovakvim ponašanjem zamalo da i izazove takav ishod, no ipak dolazi do pomirenja i zajedničkog odlaska u Chicago na konferenciju o lekovima.

Igrom slučaja, upravo na ovoj konvenciji, Maggie se susreće sa svojevrsnom grupom podrške u kojoj oboleli od Parkinsonove bolesti pričaju o svojim iskustvima. Na nju ovaj susret deluje oslobađajuće, normalizujući njeno iskustvo. Kada vidi da oboleli poput nje žive uobičajenim, pa čak i veoma kvalitetnim životom, oseća da je spremna da i ona preuzme rizik i upusti se zaista u intimnu vezu. Međutim, na Jamiea susret sa suprugom žene obolele od iste bolesti deluje poražavajuće. Ulazi u tipičnu borbu sa vetrenjačama, istraživanje alternativnih lekova, putovanja na alternativne tretmane kako bi pronašao lek za Maggie i izbegao sudbinu muža bolesne žene. Interesantno je da paralelno sa Magginim prihvatanjem bolesti, njen partner ima potrebu da je negira, to jest da negira nemogućnost izlečenja. Ovo dovodi do povišenog stresa u njihovom odnosu i u krajnjem prekida veze – koji je, naravno, privremen, jer očekuje nas hepiend. Na početku veze Maggie je istovremeno i na početku bolesti – ima mnogo više “dobrih“ nego loših dana, ali jasno je da je očekuju pogoršanja. Bolest će uzeti sve što voliš kod nje, njenu bolest, njeno telo, kaže suprug obolele žene Jamiju, na kraju neće moći ni da se oblači, a stiže i demencija… Hepiend je stoga korektniji kada gledalac zna da Jamie zna šta ga sve čeka u budućnosti sa Maggie i da to “herojski“ prihvata.

Kada se radi o samom prikazu Parkinsonove bolesti, film se slabo bazira na njenim karakteristikama, osim na onim najočiglednijim, a to je tremor. Simptomi koji nisu vezani za motoriku nisu prikazani. No Maggina naglašena seksualnost ima, mada se to u filmu ne specifikuje, veze sa njenim uzimanjem lekova, čije je sporedno dejstvo povišeno seksualno uzbuđenje. Značenje koje seksualni odnosi imaju u njihovom odnosu, konstruisano je i njihovim ličnostima. Veza i počinje kao neobavezna kombinacija, s obzirom na to da ni Maggie ni Jamie seks ne posmatraju kao čin intimnosti već kao način da se opuste i pobegnu od svakodnevnih stresova. Stoga je film interesantan i jer se bavi temom ljubavi i upuštanja u intimne odnose dok je Parkinsonova bolest samo “specifičnost“ nekoga od njih, baš kao što je to i atačment stil.

Love-Other-Drugs-Stills-love-and-other-drugs-23744699-960-640

Ima i gledišta  po kojima je odnos između Maggie i Jamiea u stvari odnos dve narcistične ličnosti. Kada Maggie pita Jamiea koje su četiri dobre stvari u vezi sa njim, on uopšte ne može da ih se seti. U svom poslednjem ‘’govoru’’, kojim konačno privoli Maggie da žive zajedno, govori joj da su njega uvek svi doživljavali kao sebičnog, osim nje. Drugim rečima, način na koji ga Maggie posmatra daje mu osećaj samopouzdanja i sigurnosti koji mu je toliko nedostajao. Ne može da živi bez nje, jer kada bi izgubio nju, izgubio bi i taj osećaj da je važan i vredan. Ovo nije toliko u skladu sa romantičnom predstavom ljubavi koja spašava svet, ali je možda i realniji pogled na odnos između ovo dvoje ljudi i dinamiku njihovog odnosa.

Autor: Marica Stijepović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s