Disocijativni poremećaj identiteta u filmu „Secret window“

Secret_Window_movieFilm „Secret window jedan od najgledanijih psiholoških trilera, baziran je na Stiven Kingovoj noveli „Secret Window, Secret Garden“. Ukratko, Mort Rejni, uspešni pisac, šest meseci nakon što je zatekao svoju ženu Ejmi u krevetu sa drugim muškarcem, živi potpuno izolovan u kolibi u šumi blizu jezera, dok se bori sa depresijom i kreativnom blokadom. Znamo da Ejmino neverstvo nije preboleo jer i dalje odbija da potpiše papire za razvod, piše ko zna koju po redu priču o čoveku kojeg je prevarila žena, ne skidajući Ejmin stari iscepani ogrtač, preživljavajući na čipsu, alkoholu i po kojoj cigareti. Pokušaj eskapizma prekida susret sa  misterioznim Džonom Šuterom, koji ga optužuje da je ukrao i plagijarizovao jednu od njegovih priča.

Da ubrzamo na kraj filma, jer na to se svodi poenta ovog teksta- ispostavlja se da je Džon Šuter kreacija Rejnijevog uma, i da Rejni u stvari pati od Disocijativnog poremećaja identiteta. Ovu dijagnozu znamo još po imenu podeljena ličnost  ili višestruki poremećaj ličnosti. Disocijativni poremećaj identiteta je uvršten u DSM, iako je i dalje osporavan i predmet brojnih debata po pitanju njegove validnosti, tj da li je u pitanju poremećaj povezan sa traumom (autentičan) ili se samo radi o povišenoj sugestibilnosti i sklonosti fantaziji, pod uticajem sociokulturnih faktora (simuliran).

Zagovornici perspektive koja je vezana za traumu, smatraju da je izvor ovog poremećaja u hroničnoj emocionalnoj zapostavljenosti i emocionalnom/fizičkom/seksualnom zlostavljanju u detinjstvu, u kombinaciji sa slabim integrativnim kapacitetima, poremećajem afektivnog vezivanja i nedostatkom regulacije afekata. Ukoliko bismo ga smestili na neki trauma-kontinuum, stajao bi na samom kraju kao najozbiljnija i najteža forma Post-traumatskog stresnog poremećaja.

DSM-IV-R kriterijumi (ujedno i definicija) glase ovako:

  • A. Prisustvo dva ili više posebnih identiteta ili stanja ličnosti (od kojih svaki ima sopstvene, relativno trajne obrasce ponašanja i razmišljanja o sebi i okolini)
  • B. Barem dva od tih identiteta ili stanja ličnosti naizmenično preuzimaju nadzor nad ponašanjem osobe.
  • C. Nesposobnost prisećanja važnih ličnih podataka koje je veće od onog koje se objašnjava uobičajenim zaboravljanjem.
  • D. Poremećaj nije nastao pod uticajem neposrednih fizioloških delovanja (psihoaktivnih supstanci, nesvestice, nesređenog ponašanja za vreme intoksikacije alkoholom), ili opšteg zdravstenog stanja.

Postoji jedan naizgled normalan deo ličnosti i jedan ili više emocionalnih delova ličnosti, na koje se gleda kao na različita emocionalna stanja, disocijativne delove ličnosti ili disocijativna stanja identiteta. Nisu u pitanju metaforički različiti identiteti, već bukvalno podeljeni subsistemi ličnosti sa sopstvenom perspektivom, saznanjima o tome ko su i šta su, kakav je svet i stilom komunikacije sa svetom. Moguće je da ovi identiteti budu u međusobnom konfliktu, ali svaki ima za cilj da se nosi sa različitim situacijama. Mogu biti svesni međusobnog postojanja, ali i ne moraju. Karakteristična je tzv interpersonalna amnezija (kriterijum C), što znači da iskustvima koja pripadaju jednom identitetu može da pristupi samo taj isti identitet. Recimo, normalni deo ličnosti se ne seća šta se dešavalo disociranom delu, tokom tog perioda ima potpuno zamračenje pamćenja. Ipak, disocirani identitet dobro zna lične probleme „domaćina“ kao i njegove unutrašnje konflikte. Promene ličnosti se dešavaju naglo, kada „domaćinu“ treba pomoć u nošenju sa realnošću. Naravno, on ih je potpuno nesvestan.

johnny-depp-secret-window-wallpapers_817710677

No, vratimo se Mortu Rejniju. Zadovoljava apsolutno sve DSM kriterijume za dijagnozu Disocijativnog poremećaja ličnosti, pa čak i kriterijum D, jer i pored prisustva flaše viskija na stolu pred kraj filma, nema indicija da se vratio, kako shvatamo, starom poroku. Ne znamo ništa o njegovom detinjstvu, dakle ne možemo doneti zaključak o etiologiji poremećaja, ali možemo da pretpostavimo da ima poteškoće sa afektivnom vezanošću (inače ne bi toliko bio opsednut idejom o osveti i izdaji) a svakako i slabe integrativne kapacitete. Ali zašto se baš šest meseci kasnije javlja Džon Šuter?

Nakon što je zatekao Ejmi u krevetu sa Todom, saznajemo da je izvadio pištolj i nameravao da ih ubije. Njegov „normalni“ deo ličnosti ipak je posedovao dovoljan nivo samokontrole, i nije dozvolio besu i ljubomori da ga preplavi, te je ipak odlučio da spusti pištolj i ode. Međutim, Džon Šuter je dokaz da ga takva želja za pravdom i osvetom nije napustila, i da je ostala potisnuta u nesvesnom.  Postojanje Džona Šutera je rešenje koje je pronašlo nesvesno da zadovolji tu želju dok u isto vreme obmanjuje Ego i Super-ego. Sa karakterističnim Misisipi naglaskom, znamo da potiče od igre imitacije kada je Mort kupio šešir na pijaci. Takođe, kada Šuter preuzima kontrolu, Mort ga nije svestan i doživljava amneziju, i sve vreme misli da u pitanju zavera od strane novog Ejminog partnera, Toda.

Upoznajem još jedan Mortov disocirani deo ličnosti, verovatno samo fragment koji se pojavio kako bi ispunio specifičnu funkciju super-ega. To je onaj glas koji pokušava da ga suoči sa realnošću i činjenicom da je upravo on krivac za ubistvo psa, privatnog detektiva i potencijalnog svedoka.  U tom trenutku Mort ispušta zvuk „Rah, rah, rah..“  što prikazuje njegovu zbunjenost i povratak u pre-verbalno stanje.

Dok „super-ego“ na neki način vodi računa o selfu, Džon Šuter ima destruktivne zahteve. Naime, jedino što traži od Morta je da prepravi kraj plagijarizovane priče („I want you to fix the ending“). Pod tim naravno podrazumeva da učini ono što nije bio u stanju te noći u motelu- da ubije Ejmi i Toda. Mort ne bi mogao da se nosi sa krivicom, i tu Šuter preuzima kontrolu kao veliki mehanizam odbrane- olakšava mu nošenje sa očajem i u stanju je da ostvari potisnutu želju dok zaobilazi savest i sećanje na zločin („I did them things, so you don’t have to“).  Ime Šuter (Shooter) u stvari se odnosi na „Ubij je“ (Shoot her!).

Sam kraj je upravo onakav kakav je Mort želeo. Policajac je siguran u njegovu krivicu, ali još uvek nisu pronašli tela. A tela su zakopana i sakrivena u bašti ispod „tajnog“ prozora, prekrivena zasađenim kukuzurom. „Znaš, jedino što je važno je kraj. To je najvažniji deo priče, kraj. A ovaj… je veoma dobar. Ovaj je savršen.“

 

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s