Stereotipi o biseksualnosti: Da li su sposobni za monogamiju?

brad-pitt-angelina-jolie-domestic-bliss-12-jpgSam pojam biseksualnosti prilično je teško definisati. S jedne strane, postoje autori koji se zalažu za to da se biseksualcima smatraju pojedinci koji su bili uključeni u seksualna iskustva s osobama oba pola, dok neki predlažu da se definicija proširi na one koji imaju fantazije o ovim iskustvima. U svakom slučaju, ljudi često posmatraju svet pa i seksualnost kroz crno-bele kategorije, i život nije uvek jednostavan za one koji se ne uklapaju u dihotomne varijante kao što su: muško ili žensko, ili gej ili strejt. Biseksualci su često izloženi stereotipima zato što se ne uklapaju ni u jednu od kategorija. Za njih mislimo da su zbunjeni, da se ‘’traže’’, da su u prelaznom periodu, da su u stvari homoseksualci ili promiskuitetni.

Jedan od izraženih stereotipa je i da su biseksualci ‘’nesposobni’’ za monogamiju. Objašnjenje za ovaj stereotip je naizgled jednostavno. Ako nekoga privlače i muškarci i žene, logično bi bilo da istovremeno žele da budu i sa muškarcem i sa ženom, tako da će trenutnog partnera, kojeg god da je pola, varati sa osobom drugačijeg pola. Međutim, činjenica da biseksualce privlače osobe oba pola jeste nešto kvalitativno različito od kapaciteta da ostanemo lojalni svom partneru. I pored ovoga, istraživač Greg Herek pronašao je da na spektru poverenja i stigme, biseksualci se nalaze ispod intravenskih narkomana. Čak se ponekad više veruje advokatima nego biseksualcima. Po ovom autoru, biseksualci mogu biti još više na udaru predrasuda i hostilnosti društva jer mnogi ljudi izjednačavaju biseksualnost sa promiskuitetom, doživljavaju biseksualne pojedince kao izvor HIV infekcija i drugih seksualno prenosivih bolesti, ali i izvor anksioznosti jer prkose standardnom dihotomnom pogledu na seksualnost.

Mali broj studija se bavio pitanjem da li su biseksualci manje skoni monogamnim vezama u poređenju sa ljudima drugih seksualnih orijentacija. Međutim,  i to je povezano sa  činjenicom da je biseksualnost, kao kategorija seksualnog identiteta, prepoznata relativno skoro.  U poslednjoj studiji objavljenoj u Psychology of Sexual Orientation and Gender Diversity, Kristen Mark sa Kentaki Univerziteta i njeni saradnici ispitivali su 6 000 ljudi u online anketi koja se ticala monogamije. Korišćena je skala stavova prema monogamiji, u kojoj se pola stavki odnosilo na stav da je monogamija prirodna (na primer, ‘’Monogamija doprinosi izgradnji intimnosti među ljudima’’, ‘’Monogamija mi se čini prirodnom i zdravom’’), a druga polovina na stav da monogamija predstavlja vid žrtvovanja za vezu – stavke poput “Uvek se pitam šta propuštam kad sam u monogamnoj vezi’’, ‘’Monogamija blokira prirodne porive’’). U ovom istraživanju, biseksualni ispitanici i ispitanice manje su vrednovali monogamiju i videli su je više kao žrtvu nego heterosekualni ili gej ispitanici i ispitanice. Interesantno je da 78 procenata muških i 67 procenata ženskih biseksualaca u uzorku jesu bili u ozbiljnoj vezi, braku ili vereni. Čak je 79 procenata izjavilo da se trenutno nalazi u vezi sa osobom za koju veruju da će im biti životni partner ili partnerka.

Po stručnjacima, ovi nalazi ne znače da su biseksualci bez kapaciteta za vernost, već da su skloniji preispitivanju monogamije i uzimanju u obzir alternativa. Pojam monogamije kao najboljeg načina da se bude u vezi je ideal koji je kulturno uslovljen, baš kao i pojam heteroseksualnosti ili monoseksualnosti kao ‘’najbolje moguće’’ seksualnosti. Ovi kulturno usađeni ideali mogu biti korisni za neke ljude, ali potrebna je kognitivna fleksibilnost i interpersonalna hrabrost da bi se preispitale tako duboko usađene socijalne konvencije. Kao grupa, biseksualci su najskloniji i da razmatraju ‘’otvorene’’ veze, i tako ukazuju na zanimljiv način na koji parovi mogu rešavati pitanja intimnosti, poverenja i ljubomore.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Pa da li je različito kada se javi neverstvo, ali biseksualne prirode, to jest, kada nas partner prevari sa nekim ko je istog pola? Confer and Cloud, iz UT Austin, u jednom nedavnom istraživanju pronašli su da muškarci i žene različito reaguju na ‘’biseksualno neverstvo’’. U 60 procenata muškarci su spremni da ostanu sa partnerkom ako ih je prevarila sa ženom, dok je samo 26 procenata žena spremno da nastavi vezu sa partnerom koji ih je prevario sa muškarcem. S druge strane, 33 % žena i 25 % muškaraca ostalo bi u vezi sa svojim partnerom/partnerkom nakon heteroseksualnog neverstva.

Autori ovog istraživanja ukazuju na to da strah od prevare u braku kod muškaraca ima evolutivno objašnjenje, i otud tolika razlika u doživljaju biseksualnog neverstva kod muškaraca i žena. Takođe navode da se žene plaše gubitka intimnosti i podrške, što opet može imati evolutivnu podlogu, i da u tom smislu homoseksualna prevara može značiti dublje napuštanje jer zahteva i podrazumeva potpunije odsustvo emocionalne intimnosti i zadovoljstva jednim partnerom. Evolutivnim faktorom može se objasniti i to da se muškarci ne osećaju ugroženim kada ih žena prevari sa drugom ženom – pošto ne postoji mogućnost trudnoće. Međutim, po nekim autorima ova veza može biti isključivo indirektna. Priča o neverstvu i monogamiji ne bi trebalo da ima veze sa polom već sa komunikacijom, poverenjem i samopouzdanjem.

 

Autor: Marica Stijepović

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s