Pravda za medije: Zašto ne volimo svoje telo?

tumblr_memoznoghj1qmyyhko1_5001Koliko god nam ova tema delovala površno i navodila nas da držimo lekcije o pravim životnim vrednostima i fokusiranju na ličnost i “dušu”, činjenica je da ljudi uglavnom duboko pate kada imaju negativnu predstavu o sopstvenom fizičkom izgledu. Način na koji mislimo o svom telu važan je deo koncepta o sebi, a kada je ono po ličnom uverenju daleko od adekvatnog, to se odražava i na samopouzdanje a često vodi i do poremećaja ishrane. Prema određenim modelima, nezadovoljstvo telom u kombinaciji sa perfekcionizmom i niskim samopouzdanjem, konstitutivni je faktor i bulimije i anoreksije. U osnovi nezadovoljstva su uglavnom negativne procene delova tela ili uverenja da drugim ljudima naše telo nije privlačno.

Zapadna kultura naglašava da je poželjno imati ultra-mršavo telo, što se reflektuje i kroz medije. Posebno žene su objektifikovane i mnoge uče i internalizuju uverenja da je lična vrednost zasnovana na tome kako ih drugi vide. Povratno, dolazi do nesvesnog socijalnog poređenja sa drugim ženama koje smatraju lepšim i privlačnijim od sebe, bez obzira na posledično negativno raspoloženje.

Godinama unazad medijima se pripisuje najveća odgovornost i oštro se kritikuje iskorišćavanje nesigurnih potrošača putem izlaganja nedostižnim standardima lepote i stilovima života. Navodi se da se čak i devojčice uzrasta 11-12 godina porede sa modelima koje vide na televiziji i Internetu. Nema sumnje da promovisanje nerealnih ideala mršavosti ima negativan uticaj na zadovoljstvo sopstvenim telom, samopouzdanje i druga bliska ponašanja kao što su poremećaji ishrane, bespotrebna estetska hirurgija pa i suicidalne ideje. Ali ne bi bilo fer osuditi medije kao jedini uzrok, objektivnije je predstaviti ih kao jedan od brojnih kompleksnih faktora (od socijalnih do genetskih) koji stoje u osnovi nezadovoljstva telom.

Sve je više studija koje ističu da na procenu sopstvenog tela mnogo više utiču vršnjaci, pa i porodica (posebno braća i sestre). Poređenje sa drugima koji su u našoj neposrednoj okolini kao i socijalna komunikacija sa vršnjacima, izgleda da ima formativnu ulogu u razvoju zadovoljstva fizičkim izgledom. Udaljene predstave koje portretišu mediji, uprkos direktnoj izloženosti, na drugom su mestu.

Tipična slika lošeg uticaja porodice jeste kritika od strane roditelja ili brata/sestre, zadirkivanje, preterana fokusiranost na to kako dete izgleda. Takve stavove možete da vidite u reality emisiji Keeping up with Kardashians, kroz negativne komentare kojima je bila izložena mlađa sestra Khloe kao jedina koja je odstupala od Kardashian merila idealnog tela (dok nije i sama poklekla i odlučila se na plastičnu operaciju, pretpostavljamo) kao i u scenama kvazi-podrške i pritisaka na brata,  Rob Kardashiana, nakon što je nabacio višak kilograma.

Pritisci iz socijalnog okruženja su važni jer su to poruke koje se ponavljaju, i ne šalju ih samo mediji već i roditelji, vršnjaci, partneri. Internalizacija takvih poruka navodi na razmišljanje da će se dostizanjem idealne telesne težine postići i mnoge druge socijalne dobrobiti, kao što su prihvatanje, ljubav i uspeh.

Zanimljivo je izdvojiti upravo prihvatanje jer se pokazalo da na razvoj negativne slike o sebi kod oba pola, utiče i stil afektivnog vezivanja, konkretno nesigurni stil. Obično se u slučaju poremećaja ishrane zaboravi istaći značaj poteškoća u interpersonalnom funkcionisanju. Telesno nezadovoljstvo je povezano sa niskim samopouzdanjem i povišenim strahom od odbacivanja, a samim tim se ističe i značaj rane separacione anksioznosti. Visoko anksioznim osobama važno je da ih drugi prihvataju, pa čak i kada je fizički izgled u pitanju zavise od mišljenja drugih.

the-most-attractive-female-body-how-muscular-how-thin-is-ideal

Nezadovoljstvo telom je jedan od faktora rizika za depresiju, ali i sam negativan afekat depresije je rizik za telesno nezadovoljstvo. Depresija se povezuje sa negativnim stilom obrade informacija što rezultira i zaključkom da je čak i fizički izgled daleko od idealnog.

Kad tražimo pravdu za medije, ne samo da naglašavamo da nemaju najveći uticaj, već želimo da istaknemo i da sami rezultati istraživanja nisu konzistentni. Konkretno, Journal of Consumer Psychology ove godine je objavio rezulate koji pokazuju da preteći medijski modeli čine da se potrošači istaknu upravo u drugim bihejvioralnim domenima koji su im dostižni, kao neki vid kompenzacije. Pozitivnim strategijama motivišu se na druga ponašanja u kojima su uspešni, van kategorije sa kojom se porede. Na taj način se mnogi konstruktivno nose sa percipiranom razlikom koju nameću idealizovani modeli, umesto da dođe do pada samopouzdanja i negativnog afekta.

 

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

One thought on “Pravda za medije: Zašto ne volimo svoje telo?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s