Slučaj „empatija“: kritički osvrt

3378820297_e288b4ba95_mNajčešće korišćeno značenje pojma empatija odnosi se na proces doživljavanja osećanja i uopšte unutrašnjih stanja drugih ljudi kao svojih. Kada empatišemo, stavili smo se u ‘’cipele’’ druge osobe, posmatramo svet njenim očima.

U naučnim krugovima postoje osnovi za razlikovanje kognitivne i emocionalne empatije. Emocionalna empatija je delimično urođena. Već i sasvim male bebe reaguju na prizor ljudske patnje, i čim su dovoljno mobilne približavaju se onome ko, na primer, plače, grle ga i tapšu radi utehe. Naučnik Frans de Waal proučavao je i primate i primetio da se i šimpanze približe žrtvi napada i grle je. Empatija se javlja automatski, ponekad čak i nevoljno.

Psiholog C. Daniel Batson postavio je hipotezu o empatiji i altruizmu: kada empatišemo sa nekim, veća je verovatnoća da ćemo pokušati i da mu pomognemo. U tom smislu je svrha empatije da se zamagle granice između dveju osoba, i da se samim tim ponište sebične i ravnodušne tendencije kod ljudi.  U knjizi The Empathetic Civilization (2009) Jeremy Rifkin tvrdi da je jedini način da naša vrsta pobedi ratove, problem u okruženju, ekonomske nedaće, – negovanje tzv. ‘’globalne empatije’’. Po Romanu Krznaricu, empatiju treba da negujemo i koristimo da bismo poboljšali svoje odnose sa ljudima. Generalno gledište je da su prednosti empatije isto što i nedostaci, na primer, rasizma, da su suviše očigledne da bi im trebala objašnjenja i dodatni argumenti.

Međutim po Paulu Bloomu, profesoru sa Yalea, koji je i zahuktao diskusiju oko empatije, čak i empatija podleže predrasudama: verovatnije je da ćemo osećati empatiju prema ljudima koji su aktraktivni, ili onima iz naše kulturne, etničke, društvene grupe. Takođe, empatija je površna: skreće našu pažnju na pojedinačne slučajeve patnje i čini da zaboravimo statistiku i brojke. Čak i sama majka Tereza je izjavila: ‘’Ako gledam masu ljudi, nikada neću delati; ako gledam jednog čoveka, delaću’’. Kada se sve ovo ima na umu, ispada da su naše odluke više moralne ako empatiju ostavimo po strani. Logičnije je da će se i na globalnom nivou poboljšavati propisi i vođenje politike ako mislimo da je bolje sprečiti sto smrti nego jednu. Bez empatije, jasnije nam je kako treba da utičemo i da se ponašamo u odnosu na, recimo, klimatske promene ili čuvenu temu vakcinacije dece. Na drugi način se sagledava, recimo, pravosudni sistem kada se uzme u obzir racionalna analiza moralnih obaveza i mogućih posledica.

Jedan od najvatrenijih pobornika empatije je Simon Baron-Cohen, koji je u svojoj knjizi Psihologija zla, istraživao sa psihološke i neurološke strane hipotezu da visok nivo empatije čini dobrog čoveka i dobro društvo. Pojedinci se razlikuju u svojim kapacitetima za empatiju, i Baron-Cohen predlaže ‘’skalu empatije’’, u kojoj vrednost 0 imaju ljudi koji uopšte ne saosećaju sa drugima a vrednost 6 oni koji su konstantno usmereni na tuđa osećanja. Skor 0 bi imali ljudi koji su ‘’psihopate’’, a skor 6 ljudi koji prirodno osećaju druge ljude, ‘’čitaju’’ im sa lica ili držanja, koji, kada vas pitaju ‘’kako ste’’ nisu konvencionalni već zaista zainteresovani. Ovo je veština koja je jako korisna majkama male dece, jer deca tek treba da nauče kako da prepoznaju svoja osećanja i potreban je neko ko će im osećanja razjasniti, objasniti, pre nego što počnu da ih i sami prepoznaju.

Međutim, po nekim autorima je ova osobina ekstremna suprotnost sebičnosti, nije diskriminatorna, odnosi se na sve ljude bez izuzetka i trebalo bi je kontrolisati da bi barem jedan deo psihološke energije osoba investirala u – sebe. Naime, osobe koje su visoke na skali empatije često su u asimetričnim relacijama, gde pomoć pružaju ali je ne dobijaju, niti dobijaju podršku. Psiholozi Vicki Helgeson i Heidi Fritz istraživale su zašto su žene sklonije depresiji od muškaraca i u seriji teorijskih i empirijskih razmatranja našle da su žene sklone ekscesivnoj brizi o drugima i postavljanju potreba drugih iznad sopstvenih.  Helgeson and Fritz sastavile su jednostavan upitnik od devet pitanja gde su pitanja bila tipa ‘’Često brinem o problemima drugih ljudi’’. Žene su postizale visoke rezultate na ovoj skali.

14293596923_b11e47b469_z

Barbara Oakley je zaključila u svojoj knjizi Cold-Blooded Kindness da je iznenađujuće koliko je ‘’sindroma’’ i poremećaja kod žena u stvari povezano sa empatijom i fokusiranjem na druge ljude pre nego na sebe. Takođe, ‘’višak’’ empatije dovodi do onoga što se zove ‘’empatički distres’’ – kada zaista osećamo bol druge osobe i njenu patnju. Da bismo empatično delovali, možda i nije neophodno da zaista osećamo bol – recimo, da bismo davali u dobrotvorne svrhe ili se našli prijatelju u nevolji. Preteran empatični distres dovodi do sindroma izgaranja u pomagačkim profesijama, nakon čega zaposleni više nisu od pomoći ni drugima.

Vratimo se na psihopate. Na njihovom primeru jasno je da postoji razlika, i to velika, između emocionalne i kognitivne empatije, jer mnogi ljudi kojima je postavljena dijagnoza psihopatije zapravo sjajno ‘’čitaju’’ druge ljude. Smatra se da njima nedostaje emocionalni deo, ali nauka pokazuje da je slika komplikovanija – ne radi se samo o nedostatku empatije već o nedostatku i ostalih osećanja, ili tzv. ‘’površnom afektu’’. Ono što najviše iznenađuje je da u metaanalizi Univerziteta u Minesoti nije pronađena nikakva veza između empatije i agresivnog ponašanja, to jest – nedostatak empatije nije prediktor agresivnog ponašanja. Ovome u prilog govore i studije o ljudima koji imaju Aspergerov sindrom, čija je karakteristika nizak nivo empatije, i kognitivne i emocionalne. No ovi ljudi ipak nisu skloni agresivnom ponašanju.

Kada sve ovo znamo, uobičajena pretpostavka da empatija čini dobrog čoveka, roditelja, prijatelja… izgleda manje očigledna. Takođe, ne postoje studije koje dokazuju ovu pretpostavku.

 

Autor: Marica Stijepović

3 thoughts on “Slučaj „empatija“: kritički osvrt

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s