Sindrom varalice: Kad uspešni i talentovani misle da su prevaranti

photo_44179_carouselAko vam se ikada desilo da nakon što dobijete neki važan i odgovaran posao ili unapređenje pomislite da je u pitanju neka greška, da ga ne zaslužujete i da će uskoro svi otkriti koliko zapravo ne znate- niste jedini. Postoji veliki broj posebno uspešnih ljudi koji smatraju da svoj uspeh ne zaslužuju i da će kad tad biti otkriveno da su intelektualni prevaranti. Objektivni, spoljašnji dokazi im ne znače ništa. Suprotno onim ljudima koji preuveličavaju svoje sposobnosti, fenomen varalice, kako se naziva u literaturi, podrazumeva da svoje sposobnosti potcenjujemo. Jedno istraživanje je pokazalo da dvoje od pet uspešnih ljudi smatra da su prevaranti, drugo je pokazalo da 70% ljudi bar jednom u životu ima isto uverenje.

Češće se javlja kod perfekcionista, koji se konstantno porede sa drugima, i ne mogu da pomire sliku o sebi sa podacima iz spoljašnje realnosti. Kada dobiju unapređenje, misle da se u startu očekuje ekspertsko znanje i nepogrešivost, što ih po njihovom mišljenju čini nekompetentnim za posao. Ovakva nerealna očekivanja nose sa sobom i visok nivo stresa, a mogu i da se ispreče između njih i uspeha. Samo-destruktivne posledice mogu se iskazati u različitim vidovima, a jedan od njih je i prokrastinacija u čijoj osnovi je strah od neuspeha. Standardi koje pred sebe postavljaju su toliko nerealni i visoki, da zaboravljaju da ih niko ne bi mogao dostići, ali i dalje osećaju stid i nesigurnosti kada naiđu na poteškoće i neuspeh. Greške i padovi se ne interpretiraju u vidu povratne informacije, već se doživljavaju lično. Nisu bezgrešan genije, šta su onda drugo nego lažnjaci i prevaranti.

Sindrom varalice obično pogađa inteligentne i sposobne, kojima nedostaje samopouzdanje.  Ali nije samo nedostatak samopouzdanja problem, stanje je hronično. Mnogi sumnjaju u sebe ali ne osećaju stid ili krivicu, i ne misle da nekoga obmanjuju. Prave „varalice“ su obično ljudi kojima se uspeh desio naglo, koji su prva generacija profesionalaca, koji imaju izuzetno uspešne roditelje, studenti su ili pripadaju manjinskim grupama. Misle da je njihov uspeh zasnovan na pukoj sreći, slučajnosti, šarmu, kontaktima, niskim očekivanjima (dakle, spoljašnjim uzrocima) a ne na veštinama, kvalitetima i iskustvu. Evo šta je izjavila jednom prilikom čak i Meril Strip, višestruka oskarovka: „Razmišljate, „Zašto bi iko hteo ponovo da me vidi u filmu?“, ionako ne znam da glumim, zašto onda to uopšte i radim?“

Neurotične varalice, kako ih još zovu, nisu lažno skromne i zaista su ubeđenje da su sve postigle na blef. Vezuje se za tačno određene poslove, u kojima je inteligencija posebno važna za uspeh. Ređe je kod jednostavnijih poslova, jer je prisutna podrška nadređenih i manja je odgovornost. Suprotno fenomenu varalice su pravi prevaranti koji, oprostićete, ali češće su muškarci. Zabeležen je slučaj muškarca koji je preuzimao različite identitete, na primer  predstavljao se kao policajac, zatvorski čuvar, psiholog, profesor na fakultetu, istraživač ili monah. Sjajnim talenton i improvizacijom, sakupljao je znanja iz knjiga i posmatranjem, i niko nije ni posumnjao da je prevarant s obzirom da je posao izvodio sasvim solidno.

Važno je napomenuti da iako u imenu stoji reč sindrom, ne misli se u medicinskom smislu i nije u pitanju grupa simptoma koja označava bolest ili predispoziciju za razvoj bolesti- nećete ga naći u DSM-u. Činjenica je da postoji emocionalni teret, ali nije u pitanju poremećaj. Prvobitno se izbegavao termin sindrom baš da bi izbegli patologizaciju.

the-imposter-syndrome-is-more-common-than-you-think

Zornova je identifikovala pet faktora u kulturi i školstvu koji doprinose ovom osećanju: agresivno rivalstvo, specijalizovane oblasti koje ne vrednuju interdisciplinarni pristup, izolacija, vrednovanje proizvoda u odnosu na proces, nedostatak mentorstva.

Termin su uveli Klens i Imes 1978. godine dok su radili kao terapeuti sa 150 uspešnih žena. Uprkos izvanrednom visokom profesionalnom postignuću, dokazima u vidu diploma, pohvala, nagrada i podrške autoriteta, većina nije uspela da taj uspeh internalizuje. Mislile su da u stvari nisu inteligentne i da su svakog ko misli suprotno uspele da prevare. I dalje se češće javlja kod žena, iako ni muškarci nisu pošteđeni.

Sve je počelo još od prvog posla nakon diplomiranja, dok su bili preplavljeni anksioznošću i nesigurni u svoje sposobnosti dokazivanja. Ali tragovi se mogu naći još u detinjstvu, kada su dečje ambicije bile u neskladu sa roditeljskim očekivanjima, i kada se veći uspeh očekivao od siblinga. Nikada nisu uspeli da se dokažu u porodici kao inteligentni bez obzira na uspehe. Duboko u sebi delom veruju porodičnom mitu, a delom pokušavaju i dalje da dokažu suprotno. Izuzetno im je važno da ih porodica šira ili uža, ne gleda kao osetljive i šarmantne ličnosti, već sposobne, jake i uspešne. Sa jedne strane misle „Glupa sam“ sa druge misle da su briljantne, kreativne i posebne i kada bi prava osoba to shvatila i otkrila, pomogla bi im da veruju u svoj intelekt. Ali do tada, sumnjaju i pitaju se kako je onda uspeh došao, pa ga pravdaju socijalnim veštinama, šarmom i niskim očekivanjima nadređenih.

Ima veze i sa muško-ženskim ulogama, jer postoje dokazi da dečaci tokom odrastanja uče da za svoje neuspehe krive okolnosti, dok devojčice krive sebe. Muškarci uspeh pravdaju stabilnim faktorima kao što su sposobnosti, dok žene pravdaju spoljašnjim i privremenim.

Vi koji ste se pronašli u ovom opisu, i za koje ni brojna priznanja nisu objektivni dokazi, za početak možete da uradite bar nekoliko stvari. Prvo, podelite svoja osećanja neautentičnosti i nekomptenetnosti sa nekim kome verujete, bio to prijatelj ili poslovni saradnik, neko ko može da vam predoči razliku između onoga što je istina i onoga što je posledica vaše iskrivljene percepcije kao posledice nesigurnosti. Nije realno očekivati da na samom početku znate sve, a ukoliko vam je posao poveren, za to postoji i dobar razlog.  Iako mislite da su greške nedopustive, svi ih prave, niko nije bezgrešan, koliko god bio stručan. Promenite misli, i umesto „Ja nisam dovoljno dobar za ovaj posao“, razmišljajte „Smatram da ovom poslu imam puno toga da ponudim i doprinesem“.

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s