Prikrivaj, ne osećaj: „Frozen“ kao priča o stigmatizaciji mentalne bolesti

frozen14n-2-webKažu da je glavna odlika umetničkog dela to što može pobuditi različite asocijacije kod različitih ljudi. Elsa iz crtanog filma Frozen neke gledaoce asocira na adolescenta homoseksualne orijentacije koji se konačno ‘’pokazuje’’; neke na depresiju, neke na neku vrstu invaliditeta ili pervazivni poremećaj tipa autizma. Pokušaćemo da analiziramo Frozen kao – film o različitosti i dinamici porodice u kojoj je različitost glavna tema.

Film počinje dvema sestrama koje se nevino igraju. Jedna od njih, Elsa, ima magičnu moć da pretvara stvari u led. U igri, ona nenamerno povređuje svoju sestru Annu. Nakon toga, roditelji joj upućuju poruku ‘’prikrivaj, ne osećaj’ koja postaje njen životni moto, i savetuju da bude odvojena od ostatka sveta, pa i od sestre. Kada izlazi u svet, Elsa nosi rukavice kako bi što bolje prikrila svoje moći. Zaplet je delimično zasnovan na ‘’Snežnoj kraljici’’ Hansa Kristijana Andersena, gde sestrica Gerda daje sve od sebe da otopi krišku leda u srcu svog brata Kaja.

Elsine magične moći prikazane su ponajviše kao neka vrsta invaliditeta, fizičkog ili emocionalnog, jer ona svoje moći ne može da kontroliše, i samim tim povređuje sebi najbližu osobu – Annu. Nakon incidenta u kome je Anna povređena, roditelji šalju Elsu u izolaciju. Ovim postupkom je Elsi uskraćena i mogućnost da nauči da kontroliše svoje moći i nauči nove stvari o sebi. Moguće je da su se roditelji odlučili na ovakav pristup iz neznanja, brige za obe kćeri, ali i straha od socijalne stigme. Možda se radi o mešavini ovih razloga. Nisu toliko daleko vremena kada su se sva ‘’različita’’ deca držala pod ključem ili bivala učena da po svaku cenu kriju svoju različitost – pa bila to i levorukost.

U svakom slučaju, radi se o cirkularnom fenomenu – roditeljska reakcija i mantra ‘’prikrivaj, ne osećaj’’ dovodi do Elsine potpune izolacije i specifične dinamike odnosa sa njenom sestrom. Kako su prikazani kao roditelji puni ljubavi i brige, moguće je da bi se odlučili na traženje stručne pomoći ili upoznavanje sa specifičnostima svoga deteta, kada bi prevazišli početnu fazu šoka i negacije, baš kao i roditelji dece sa poremećajima bilo kog tipa. No roditelji umiru brzo, tragičnom smrću, tako da devojčica nastavlja da sledi uputstva koja su joj dali – a kojima je nakon njihove smrti još lojalnija. Ostaje iza zatvorenih vrata i ne odaziva se čak ni na pozive svog jedinog preostalog bliskog srodnika, sestre Anne.

Deca sa posebnim potrebama ranije su posmatrana kao opasnost za društvo, neko ko je van kontrole, ko ne može ni naučiti da se kontroliše i ko stoga mora biti izolovan. I zaista, kada se Elsine ‘’supermoći’’ otkriju, reakcija društva je zgražavanje. Upravo se i deca sa posebnim potrebama kada su izložena društvu ljudi sa predrasudama tako posmatraju, a slično važi i za ljude s bilo kojim oblikom mentalnog poremećaja sa simptomima koji su nerazumljivi okolini i koji se teško kontrolišu. Elsin jedini izbor je da pobegne i izgradi svet sačinjen od leda – to jest svet sačinjen po njenoj meri, ali izolovan od porodice i društva. Elsina pesma kada se suoči sa svojim ‘’darom’’ daleko u planini zvuči gotovo trijumfalno: kao da je konačno slobodna od sakrivanja svojih simptoma i osećanja.

Let it go, let it go!

Can’t hold it back any more.

Let it go, let it go!

Turn away and slam the door.

I don’t care what they’re going to say.

Let the storm rage on.

The cold never bothered me anyway.

7e0c9097bf30535d5f6fa8573c5f8494fb40fad2

Međutim, ovaj Elsin ‘’manifest’’ lako može biti i bura negiranja potrebe za razumevanjem i podrškom od strane spoljašnjeg sveta, to jest iluzija o samodovoljnosti:

The snow glows white on the mountain tonight
Not a footprint to be seen
A kingdom of isolation,
And it looks like I’m the queen.

Naime, u izolaciji nije patila samo Elsa već i roditelji (verovatno), a najviše Anna.  Umesto sestre, nakon incidenta Anna ima samo zatvorena vrata i tišinu. Anna koja je spolja vesela i hrabra, očigledno je uništena sestrinim napuštanjem, i često sedi ispred Elsinih vrata moleći je da izađe, dok s druge strane vrata Elsa ćuti i pati. Ovo stanje stvari ostavlja očigledne posledice na razvoj obeju devojčica: Anna počinje da sanja o romantičnoj ljubavi kao izbavljenju, prihvatajući u potpunosti žensku ulogu, ulogu zdravog siblinga i ‘’belog viteza’’ (izraz transgeneracijskih  porodičnih terapeuta za ‘’kulturološki nevidljivu patologiju’’). Elsa je prestravljena mogućnošću susreta sa spoljnim svetom, bez energije, slomljena, usmerena samo na to da sakrije svoju različitost koja je rasla zajedno sa njom  – ona sada ne može da dodirne ništa a da ga ne pretvori u led, a rukavice su nedovoljno efikasan mehanizam odbrane koji u jednom trenutku mora da popusti.

Elsa izgleda kao zlostavljano dete u trenutku kada treba da prihvati skiptar, i ona to zaista i jeste. Iz straha da neće biti prihvaćena i voljena, Elsa odbacuje i sestru. Anna je pak takođe nesvesna mogućih posledica Elsinog stanja, jer nije imala pravu priliku da se upozna s njim. Ona zapravo ne poznaje svoju sestru, jer joj nije bilo dopušteno da je upozna. Elsa me nikad ne bi povredila, govori ona, iako ju Elsa jeste povredila. Sve što zna o sestri su uspomene, a one su, verovatno, magično nadograđene.

Međutim, Anna jeste Elsin ‘’značajni drugi’’ i zbog Anne Elsa mora da napusti svoj zaleđeni dvorac, i svog ledenog monstruma kojeg je nabavila da je štiti. Na putu ka Elsi Anna sreće Olafa, Sneška koga je Elsa napravila davno, pre nego što se njihova dečja igra završila; Olaf je simbol načina na koji Elsina ‘’ledena moć’’ može da se iskoristi za kreaciju a ne za uništavanje. Međutim, kada Elsa u borbi da izbegne pomoć ponovo povredi Annu i sledi njeno srce, opet na scenu stupa destruktivna priroda njenog dara. Postaje jasno da se bez Elsine pomoći Anna ne može oporaviti, kao ‘’zdravi’’ sibling ona još uvek ima potrebu za sestrom da bi se osećala potpunom. Nakon Anninog žrtvovanja za nju, Elsa shvata malo izlizanu poruku da je poenta u ljubavi, i da je ljubav ključna reč u kontrolisanju sopstvenih moći i savladavanju sopstvenih simptoma. Ipak, ono što je novo i osvežavajuće jeste da se ne radi isključivo o romantičnoj ljubavi, već o ljubavi između siblinga, koja se u crtaćima i bajkama retko prikazuje i veliča (mnogo češće je rivalstvo među siblinzima).

b2f950b23be067d589226b03ac721383

U primarnoj porodici takođe postoje snage koje mogu ‘’spasiti’’ devojku – i devojke, iznenađujuće, mogu spasiti jedna drugu, a ne samo biti kompetitivne oko muškaraca. Za početak voleti sebe a onda i svoje krvne srodnike, prečica je do mentalnog zdravlja, umesto da se nerazrešenih problema upustimo u idealizaciju romantične ljubavi.

Autor: Marica Stijepović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s