Deca i tehnologija: Za ili protiv?

Cute-Baby-Boy-Use-Laptop-2048x2048Mesto gde se današnja deca većinom prvi put susreću sa tehnologijom jeste roditeljsko krilo. Onaj deo javnosti koji osuđuje bilo kakav rani kontakt dece i tehnologije, ne prestaje da se zgrožava nad ovom činjenicom. Ali pametni telefoni, tableti, kompjuteri su tu, i ostaće sa nama. Ne postoji način da ih izbegnemo. Za desetak godina, dete koje ne bude znalo da rukuje tabletom, biće ekvivalento detetu sa sredine XX veka koje nikada nije držalo knjigu u ruci.  Kakve posledice ima rukovanje tehnologijom na kognitivni razvoj dece, kompleksno je pitanje, i moramo imati u vidu da kao i svako iskustvo, može biti i dobro i loše. Tehnologija oblikuje dečja iskustva upravo sada, pred nama- toliko naglo da je skoro nespremne zatekla i stručnjake koji se bave decom.

Postoji ona grupa roditelja koja smatra da je apsolutno neophodno upoznati decu sa čarima magičnih sprava, jer ih na taj način pripremaju da se bolje snađu u svetu u budućnosti, a dodatno veruju da uprave te magične sprave, bez nekog posebnog razloga, samom interakcijom povećavaju inteligenciju. Naravno, sama izloženost ekranu ne podrazumeva da dovodi do bilo kakvog učenja a posebno ne do povećanja IQ-a. Ipak, tehnologija može biti koristan edukativni instrument, čak i deci mlađoj od šest godina. Istraživanja to donekle i potvrđuju, iako ih je malo. Problem je što se tehnologija toliko brzo menja i razvija, da se i sama istraživanja moraju prilagođavati, a nikako da uhvate korak sa promenama. Gomila kontradiktornih nalaza sa različitim metodološkim postupcima, onemogućava da dođemo do jednoglasnog rešenja i odgovora. Zato roditelji, kao i u slučaju brojnih drugih tema, više vole da veruju prijateljima nego savetima stručnjaka. Koliko god kompjuter bio sastavni deo života deteta, ne možemo zatvarati oči pred razlozima za brigu, ali ni očekivati da ga potpuno uklonimo (završilo bi sa onim, “A zašto svi imaju kompjuter samo ja ne?”).

Ono što znamo jeste da je ključno kako, koliko i na koji način koristimo tehnologiju. Svakako ne smemo dopustiti da dominira i potpuno okupira dečji život. Ali ima vremena za sve vidove igre, i u parku i sa drugarima i sa roditeljima, pa i za video igrice. Potrebno je samo pronaći ravnotežu i ustaliti pravila vezana za sadržaj i vreme korišćenja. Savetuje se da se vreme ispred ekrana ograniči od 15 minuta do sat vremena dnevno, sa čim je čak i Bill Gates saglasan i daje lični primer. Kako radi Bill Gates, tako i vi- dakle, i roditelji moraju biti dobar primer i izbegavati Internet u prisustvu dece.

Najvažniji je ipak sadržaj, jer različiti sadržaji imaju različit uticaj na ponašanje. Recimo, pokazalo se da postoji razlika između efekata crtanih filmova Dora istraživačica i omrženih Teletabisa (koji neodoljivo podsećaju na trenutni dečji hit, U noćnoj bašti). Dora doprinosi povećanju vokabulara i poboljšanju jezičkih veština uopšte, dok Teletabisi rade upravo suprotno. Zašto je Dora istraživačica dobar primer? Zato što se obraća deci, navodi ih da odgovaraju na pitanja ili nešto ponove, imenuje objekte i ima linearnu, jasnu priču. I brojni drugi crtani filmovi su prihvatljivi jer promovišu socijalne veštine (prijateljstvo u Sunđer Bobu), veštine rešavanja konflikata i nošenja sa frustracijama. Sesame Street pozitivno utiče na spremnost za školu, obim vokabulara i veštinu brojanja. Važno je samo da deca ne gledaju pasivno već da na neki način aktivno učestvuju, pa upravo takve aplikacije i birajte. Serije eksperimenata pokazuju da deca gledajući program, pokušavaju da povežu i daju smisao onome što vide, stvarajući jasne narative koji reflektuju ono što već znaju o svetu. Ali priča mora da poštuje određena pravila: da se lako prati, da bude linearna i jezik mora biti u skladu sa uzrastom. Sa druge strane, izrazito su popularni posebni programi sa ciljem poboljšanja kognitivnih sposobnosti dece (recimo, Beba Ajnštajn), a pokazalo se da nemaju nikakvog efekta, a u nekim slučajevima čak imaju i negativne efekte, dok satanizovane akcione video igrice poboljšavaju pažnju, vizuelne i motorne veštine.

628x471

Studije kažu da opet, preveliko izlaganje tehnologiji može dovesti do prevelikog uzbuđenja organizma, smanjenih aktivnosti koje su ključne za kognitivni razvoj i razvoj jezika (kao što je čitanje knjiga), poremećaja spavanja, problema sa ponašanjem, lošeg akademskog postignuća, lošeg uticaja na socijalizaciju. Pominje se i zavisnost od Interneta i video igrica, ali treba voditi računa da se ne izjednačava sa samim vremenom koje se provodi ispred ekrana, jer kao i za svaki drugi poremećaj, pitanje je u stvari da li i koliko ometa normalno funkcionisanje.

Stanje je takvo da do svoje treće godine, skoro svako dete ume da uključi kompjuter ili da kontrolisano prelazi prstom po touch screenu birajući igrice i YouTube klipove. Tablet je tu odigrao posebno važnu ulogu, jer je dovoljnih dimenzija da dete može lako njime da manipuliše, plus samo jednim dodirom proizvodi određene efekte. Deca su toliko motivisana odmalena u prisustvu kompjutera, da roditeljima prirodno dođe kao vaspitno sredstvo, za umirivanje, ućutkivanje ili zabavu. Dete neće da jede? Ništa, samo postavite ispred njega tablet i pustite U noćnoj bašti. Sedite u kafiću sa detetom koje se buni i nemirno je? Ništa, dajte mu smartphone u ruke i uživaćete na miru u kafi.

Mark Prensky je ovu generaciju nazvao digitalnim urođenicima, dok su odrasli koji nisu odrasli uz ove uređaje- digitalni imigranti. Jane Healy je opčinjenost i hipnotisanost male dece pred ekranom nazvala zombi efektom, i ujedno skrenula pažnju na mogućnost potiskivanja mentalne aktivnosti usled uvođenja u stanje transa.

Svako uvođenje novina dovodilo je do burnih reakcija i unapred osuđivano kao pretnja, posebno za decu. Setimo se šta se sve povezivalo sa gledanjem televizije, od toga da kvari oči do toga da izaziva hiperaktivnost. Nije loše zapitati se da li poremećaj pažnje koji već postoji čini da slike koje se brzo smenjuju pred očima privlače tu istu decu, ili je poremećaj pažnje posledica televizije, a sada i Interneta? Pa i upozorenje da video igrice stvaraju agresivnu decu (na šta smo već pokušali da damo odgovor), koje je potpuno prebacilo u drugi plan još važnije faktore kao što je odrastanje u nasilnoj sredini. Smatralo se da televizija proizvodi spore alfa talase koji ukazaju na nizak nivo uzbuđenja, slično kao kada budni sanjarimo. Kasnije su preformulisali da je efekat u stvari isti kao kada smo duboko uronjeni u knjigu- jer smo tokom obe aktivnosti mirni i ništa nas ne ometa, a mentalno smo aktivni. Možda nije stvar ni u novim tehnologijama već prosto u uvođenju novih iskustava u život.

Stručnjaci upozoravaju da se deca ne izlažu tehnologiju pre druge godine života. Zašto je baš ona kritična? Zato što pre ovog uzrasta na snazi je nešto što se zove video deficit a odnosi se na činjenicu da deca lakše obrađuju informacije koje primaju od stvarnih osoba nego od osoba sa ekrana. Ta ista dvosmerna interakcija je ono što i kasnije nedostaje kada su ekranizovane aktivnosti u pitanju. Ako čak i puštate decu da gledaju crtane filmove koji ne zadovoljavaju navedene kriterijume, bar gledajte sa njima i komunicirajte ono što se dešava u priči.

child-ipad1

Zaključak je da ne postoje jednoglasni nalazi koji kažu da je tehnologija loša, a opet znamo da u nekim slučajevima može imati i pozitivne efekte. Isključivi naslovi u novinama vas verovatno dodatno zbunjuju, ali na vama je jednostavno da naučite decu da tehnologiju koriste na ispravan način.

Autor: Sanja Dutina

4 thoughts on “Deca i tehnologija: Za ili protiv?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s