“Mozart and the Whale”: Ljubav na Aspergerov način

Mozart_and_the_whale1995. godine LA Times je objavio članak o bračnom paru Jerry i Mary Newport. Priča o ljubavi dve osobe sa dijagnozom Aspergerovog sindroma, inspirisala je Ronalda Bass-a (tvorca poznatog filma o autističnom savantu- Rain man”), da napiše scenario za film Mozart and the Whale”. No, to ne znači da je film previše realističan jer vrlo dobro znamo šta se dešava sa pričom kada dospe u ruke holivudskih producenata. U realnom životu, par se ipak na kraju razveo, a Jerry je u jednom intervjuu objasnio da je pored uobičajenih bračnih poteškoća, veliki problem bio nedostatak fleksibilnosti kao posledica dijagnoze.

Josh Hartnett glumi Donalda, matematičkog genija koji je opsednut brojevima: “It turns out you can’t control people or even predict them. But numbers are different. As I used to say, you can count on them.” Organizovao je grupu podrške za ljude sa dijagnozom iz autističnog spektra, kojoj se pridružuje mlada Isabelle osvajajući Donaldovo srce (“It’s nice to obsess about something beautiful for a change”). Svi članovi grupe podrške su različito funkcionalni, što dobro oslikava dijapazon kontinuuma autističnog poremećaja ali i mogućnost prisustva i drugih psiholoških problema. Ono što svi imaju zajedničko jesu poteškoće u društvenoj interakciji i prilagođavanju, i ograničeni interesi i aktivnosti. Ipak, svi su svesni svog stanja i dobro procenjuju svoje snage i slabosti.

Vode jednostrane razgovore i duge monologe o specifičnim temama koje ih zanimaju (recimo o vlažnosti vazduha i vremenu), ne reaguju na promenu teme, drže se rutine i uznemirava ih i najmanja sitnica. Nose neku tešku priču ili čak traumu iz detinjstva, kao žrtve zadirkivanja i nasilja, jer su vršnjacima izgledali kao čudaci. Deluje da niko od njih nema druge prijatelje izvan grupe, osim porodice. Stereotipi se ni ovaj put nisu mogli izbeći, pa su karakteristike autizma uglavnom prenaglašene i potpuno kontrolišu likove.

Najznačije je što ovaj film razbija mit da osobe sa Aspergerovim sindromom ne mogu biti zaljubljene i ostvariti intimne odnose. Naprotiv, uglavnom imaju iste potrebe za intimnošću i druženjem kao i ostatak populacije. S obzirom da je jedna od osnovnih poteškoća vezana za socijalne interakcije, održati vezu jeste teško (što opet stoji i kad su “normalni” ljudi u pitanju).  Izuzetno je retko da oba partnera nose ovu dijagnozu, jer u mnogo većem procentu pogađa muškarce u odnosu na žene.

Isabelle i Donald imaju puno toga zajedničkog- usko specifična interesovanja, socijalne deficite, nagle promene raspoloženja, iskrenost i direktnost (uvek govore ono što misle, bez cenzure), kreativnost.  Žive sa gomilom kućnih ljubimaca (od ptica preko reptila do zečeva). Film je dobio ime po njihovom drugom susretu tokom Noći veštica, kada se Isabelle maskirala u Mocarta a Donald u kita. Maska im je pružila mogućnost da se utope u masu i osećaju prilagođeno i “normalno”. Postojala je prilika da se iskoristi tema o uklapanju u zajednicu i prihvatanju, što bi film učinilo dosta boljim i značajnijim, ali nisu je iskoristili.

Problemi u njihovom odnosu proizilaze iz razlika koje nisu znali da usklade. Isabelle je ekstrovertna, glasna, prilazi nesmetano ljudima na neobičan način. Slikarka je i izuzetno muzički nadarena, doduše preosetljiva na određene zvukove (konkretno u sceni tokom karnevala, u pitanju je zvuk metala).  Nakon svađe, umiruje se ljuljanjem (tzv. roking). Donald je povučen i stidljiv, opsesivan, sklon gomilanju nepotrebnih predmeta (tzv. hoarding), ima poteškoće u neverbalnoj komunikaciji (vidimo u sceni intervjua za posao kada izbegava kontakt očima). Isabelle u jednom trenutku sumira njihov osnovni problem kao to što se on uporno trudi da se uklopi i bude “normalan”, dok je ona prihvatila to što jeste, pa čak i ako je potpuno “luda”.

tumblr_m54c3ih6QN1qev41go1_500

Zbog pozitivnog opisa Aseprgerovog sindroma ali i drugih stanja iz autističnog spektra, film se često prikazuje na konferencijama o autizmu kao i na grupama podrške. Široj javnosti kao da je prošao nezapaženo, verovatno usled naglog povećanog prisustva ove teme u drugim popularnim filmovima i serijama (The Big Bang Theory, Adam, Extremely loud & incredibly close, Mary and Max).

 

Autor: Sanja Dutina

One thought on ““Mozart and the Whale”: Ljubav na Aspergerov način

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s