„Black Swan“: Psihološka cena opsesivne težnje ka perfekcionizmu

Black-swan-2010Film počinje scenom u kojoj Nina saopštava majci da je sanjala da igra glavnu ulogu u baletskoj predstavi „Labudovo jezero“. To je san koji će uskoro biti i ostvaren i Black swan“ upravo ovim zapletom sjajno i živopisno dočarava psihički slom devojke koja je pustila Senku iz psihe ne uspevši da je prilagodi ili kontroliše.

Nina je toliko okupirana baletom, da ništa drugo ne postoji u njenom životu. Identitet je investiran samo u posao, što vidimo kada na pitanje mladića u kafiću „Who are you?“, odgovara „I am a dancer“, sva ponosna, na šta joj on kaže: „No, I mean, your name?“. Nakon proba dolazi kući i nastavlja da usavršava svoju tehniku. Nema prijatelje. Nema partnera. Nema zdrav odnos sa majkom. Frigidna je, seksualnost je potpuno potisnuta usled visokih zahteva koje sebi nameće vezano za posao. Jednim delom pritisak potiče i od majke, koja na nju prenosi svoje neostvarene ambicije.

Živi u sobi koja je primerena devojčici- dominira roze boja, prepuna je plišanih igračaka i drugih dečjih ornamenata. Ponaša se kao mamina mezimica i poslušna princeza. Infantilna je, uspavljuje se uz muzičku kutiju. Kad god zazvoni telefon, preko roze pozadine ekrana ogromnim slovima uvek piše MAMA. U suštini, Nina je veoma osetljiva i u potpunosti pod majčinom kontrolom, prepuna osećanja krivice. Stabilna je samo zahvaljujući dnevnoj rutini u koju je ušuškana.

Odnos sa majkom je ključan ali ne i presudan za sve što će dalje uslediti. Majka, Erica, odrekla se svoje baletske karijere kada je neočekivano ostala trudna. Vrlo često to Nini otvoreno prebacuje. Sada je na njoj da ispuni majčine snove kao ekstenzija majčinog identiteta. Identifikacijom sa Nininim talentom, Erica umanjuje frustraciju ograničenjima sopstvenog talenta. Opsesivna je do te mere, da kao slikar-amater pravi samo Ninine portrete. Život skoro pa liči na simbiozu, koliko su im životi isprepletani- svako iskustvo uspeha ili pada proživljavaju zajedno. U pitanju je jedan strogo uređeni sistem, njihov svet u koji nikoga drugog ne puštaju. Majka je tretira kao dete, čak joj pomaže i da se obuče. Drugi aspekti života ne postoje. Nina nema slobodu, nije nezavisna. Uvučena je u takav odnos koji je sprečio njen emocionalni rast i dostizanje psihičke zrelosti. Sigurna je samo dok je u maminom krilu. Liči na kontrolišuću i dominantnu majku o kojoj peva Pink Floyd u pesmi Mother: „Momma’s gonna put all of her fears into you, Momma’s gonna keep you right here under her wing, She won’t let you fly, but she might let you sing, Momma’s will keep Baby cozy and warm…..of course Momma’s gonna help build the wall.“

Kada Thomas Leroy traži novu balerinu za glavnu ulogu u adaptaciji Labudovog jezera, osnovno pitanje i kriterijum koji postavlja je- koja od njih je sposobna da predstavi ujedno dva labuda- Belog, kao nevinu i nežnu, i Crnog, kao mračnu stranu ličnosti. Zna da Nina može sjajno da predstavi „čistog“ Belog labuda, ali strast i zavodljivost Crnog je ono što joj nedostaje. Ipak joj daje ulogu, verovatno zato što nakon što ga ugrize kada pokuša da je poljubi, oseća da negde u njoj čuči i ta druga strana, i sebi daje zadatak da je probudi raznim nekonvencionalnim metodama. Tera je da oseća umesto da misli, da bude umesto da glumi.Da bude jaka, da uzvrati i bori se umesto da prihvata stvari kakve jesu. Između ostalog je upoznaje sa drugom balerinom, Lily, koja je oličenje Crnog labuda, divlja i seksipilna- sve ono što Nina nije.

U želji da zablista u novoj ulozi, Nina ne prestaje opsesivno da vežba i usavršava tehniku, ali Thomas joj skreće pažnju da u ovom slučaju tehnika nije važna, jer „perfection is not just about control“, i najvažnije, „I never saw you LOSE yourself..“. Tehnički je savršena, ali nema lakoće pokreta i seksipila.

Ovakvi događaji narušavaju stabilnost sistema izgrađenog samodisciplinom, jer je pritisak preveliki za njen labilni self. Takođe, posredno je izazvana i njena nezdrava zavisnost od majke, koja je osnova njenog čitavog identiteta. Podeljena je između rigidne i kontrolisane ličnosti kakva jeste, i Thomasove želje da dopusti sebi spontanost i senzualnost, što je za nju potpuna nepoznanica i kretanje van zone komfora. Posledica zahteva da pređe u odraslo doba i probudi ženu u sebi, jeste potpuna dezintegracija ličnosti. Crni labud kao Jungov arhetip Senke, sve više je opseda i magli granice realnosti i fantazije.

nina

Verovatno bi najpreciznije bilo Ninu odrediti kao opsesivno-kompulsivnu ličnost sa crtama graničnog poremećaja ličnosti, koja pati od psihotičnih epizoda. Ako deluje previše, da se podsetimo da je ipak Nina imaginarni lik. Osnovni tok priče je ipak njeno proživljavanje psihotične epizode, koju kod vulnerabilnih osoba nekada može da pokrene stres. Međutim, njeno ponašanje nije samo posledica stresa, već i kombinacija genetskih faktora i iskustava u detinjstvu. Dakle ne možemo ni svu krivicu svaliti na majku, iako je sigurno dala svoj doprinos.

U nekoliko navrata vidimo je kako povraća u toaletu. Ostaje nejasno da li pati od bulimije, i da li je povraćanje  metod kontrole težine ili način da se oslobodi anksioznosti. Možda je oboje. Minimalno unosi hranu, odbija da proba tortu koju je majka naručila kako bi proslavile uspeh, izuzetno je mršava. Ipak, nakon povraćanja evidentno je kratkotrajno emocionalno olakšanje- a kao i kompulsivni rituali, služi da umanji anksioznost.

Ožiljci na leđima koje primećuje nakon buđenja, nesvesna da ih je sama sebi nanela- ukazuju da je sklona samopovređivanju. Znamo da se ne javljaju prvi put jer majka kaže: „You’ve been scratching yourself AGAIN“. Majka je znala šta će dobijanje uloge pokrenuti i da Nina to neće moći da podnese. Ovakvo kompulsivno češanje podseća na dermatitis artefacta, koji podrazumeva nesvesno nanošenje oštećenja na koži, i ima za cilj da umanji anksioznost i tenziju. Što je Nina više pod stresom, sve su veće i rane na leđima. Majka joj tokom noći stavlja rukavice preko ruku kako bi zaštitila kožu, i na taj način je suočava sa činjenicom da sama nanosi sebi povrede. Preklapa se ipak sa samopovređivanjem, jer Nina svesno, u više navrata, čupa i zanoktice i kožu oko noktiju.

Prvu psihotičnu epizodu doživljava nakon što počne da eksperimentiše sa slobodnijim stilom života, kada izlazi i konzumira alkohol i drogu. Ne znamo da li je u pitanju prva psihotična epizoda, jer deluje da je majka svesna njenog stanja, kao da se isto već dogodilo u prošlosti. Pored samopovređivanja, kada Nina halucinira u sobi, majka kao da zna, izgovara „What do you see?“. Možda je upravo to podstaklo da je uporno drži daleko od realnog sveta pod staklenim zvonom.

Neuspeh da integriše svoju mračnu stranu u ego, dovodi do eksternalizacije nesvesnog u vidu projekcije odbačenog dela selfa u drugu balerinu, Lily. Njihovo rivalstvo jeste pojačano prisustvom Nininih paranoidnih deluzija i halucinacija, ali činjenica je da Lily negde zaista želi da joj oduzme glavnu ulogu. Ipak, umišlja da je Lily proganja, ne shvatajući da je sama sebi najgori neprijatelj. Kreira fantaziju o lezbejskoj, ljubavnoj sceni koja se završava tako što halucinira da njeno drugo Ja pokušava da je uguši jastukom. Crni labud želi da se otarasi Belog labuda. Labudovi su divan simbol njenog unutrašnjeg konflikta.

blackswan03

Pritisak je sve veći kako se bliži premijera, sve dublje pada u paranoju, sve su češće halucinacije tako da ni mi gledaoci ne znamo šta je stvarno a šta proizvod njenog uma. Na veče premijere, vidimo novu Ninu koja se oštro suprotstavlja Thomasu koji je usled njenog kašnjenja ulogu prepustio Lily. Thomas je zadovoljan jer najzad vidi ono što je želeo. Međutim, nakon greške i pada u izvođenju dela u kom predstavlja Belog labuda, halucinira da vidi Lily u svlačionici, u kostimu Crnog labuda. Zabija joj komad stakla u stomak, prikriva tragove i izlazi na scenu. Ples završava širenjem crnih krila koji su simbol završene, nepovratne metamorfoze.

Na kraju shvata da nije povredila Lily već sebe, i kao i Beli labud, u smrti pronalazi slobodu. Njene poslednje reči su: „I felt perfect. Perfect. I was perfect.“

 

Autor: Sanja Dutina

2 thoughts on “„Black Swan“: Psihološka cena opsesivne težnje ka perfekcionizmu

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s