Seksualna kompatibilnost: Individualne razlike u domenu intimnih odnosa

697D32883E0B445A220A9BA9BDA43Kaže se da dobar seks čini 10%, a loš seks 90% veze ili braka. Seksualnost je jedan od ključnih aspekata bračnog i ljubavnog funkcionisanja, ali i zdravlja uopšte. Prema teoriji ljubavi koju je razvio Robert Sternberg, ljubav čine tri osnovne komponente: intimnost, strast i posvećenost. I opet, jednim delom, strast se odnosi na seks. Vezivanje, briga i seksualno ponašanje su isprepletani.

Seksualna želja je verovatno jedna od najjačih sila koje motivišu ljudsko ponašanje, jer je seksualni čin jedno od najvećih ljudskih zadovoljstava. On može ojačati odnos partnera, ali može biti i razlog rastanka. Smatra se da postoje polne razlike u pogledu zadovoljavajućih aspekata seksualnih iskustava- dok žene naglašavaju emocionalni kvalitet i intimnost kao najvažnije pozitivne strane, muškarci kao najbitniji deo navode kvalitet seksualnog odnosa.

Seksualno zadovoljstvo i želja za seksualnom aktivnošću zavise od kompatibilnosti partnera. Definiše se kao sličnost u emocionalnom, kognitivnom i bihejvioralnom domenu. Emocionalna komponenta podrazumeva međusobno razumevanje, a kognitivna- sličnost seksualnih uverenja, stavova i potreba. Kompatibilnost je odraz toga koliko partneri dele seksualne potrebe, a ukoliko su one ispunjene i ukoliko je seks uopšte pozitivno ocenjen, možemo govoriti o seksualnom zadovoljstvu. Nedostatak kompatibilnosti povezuje se sa seksualnim poteškoćama, depresivnošću i anksioznošću, što utiče na smanjenje seksualnog funkcionisanja.

Seksualna depresija uključuje razočarenje povodom kvaliteta seksualnog života ili njegovog nedostatka. Nije isto što i nedostatak seksualnog zadovoljstva, jer pod nekim uslovima možemo biti nezadovoljni ali ne i depresivni (recimo, u slučaju bolesti partnera). Seksualna anksioznost uključuje osećanje brige i nervoze koje se odražava kroz neugodnost ili tenziju vezanu za seksualni život.

I pored značaja koji seksualno funkcionisanje ima u životu svakog od nas, neki ljudi imaju podeljene emocije i stavove koji poremete želju i sposobnost za uživanje u seksu. Prema istraživanju Birnbauma i kolega, objavljenom u Journal of Social and Personality Psychology, individualne razlike objašnjavaju varijacije u seksualnom ponašanju, motivima, emocijama  i potrebama. Poslužili su se Bolbijevom teorijom afektivnog vezivanja, prema kojoj seksualno ponašanje regulišu urođeni seksualni bihejvioralni sistemi, koji su se razvili kako bi podržali prenošenje gena na naredne generacije. Optimalan sistem je usklađivanje želja partnera sa sopstvenim, uz postepen rast fizičke i emocionalne bliskosti, što ujedno utiče pozitivno na mentalno zdravlje i doprinosi kvalitetu romantičnih odnosa. Zovemo ga još i zonom seksualnog komfora.

Međutim, postoje odstupanja na obe strane kada seks postaje više izvor stresa nego zadovoljstva. Nekada uključuje averzivna osećanja i negativne mentalne predstave. Ponekad akumulirana neprijatna seksualna iskustva i negativne posledice (seksualno prenosive bolesti, neželjena trudnoća) dovode do toga da se seks povezuje sa negativnim osećanjima (bolom, razočarenjem, anksioznošću). A ponekad uključuju i sumnju u sopstvenu seksualnu privlačnost ili veštinu. Ovakvi negativni procesi dovode do stvaranja alternativnih seksualnih strategija koje zamenjuju primarne, optimalne. Konceptualizuju se u terminima hiperaktivacije ili deaktivacije- a obe nose sa sobom i brojne emocionalne probleme.

different_libidos

Hiperaktivacija seksualnog sistema podrazumeva pojačanu primarnu strategiju i održavanje hronične aktivacije i intenzivnu želju za seksom. Prati je strah od neuspeha ili briga o mogućem odbacivanju. Pokreće je impulsivno i intruzivno ponašanje, bez poštovanja partnerovih želja ili briga. Može dovesti do seksualnog neuspeha (nakon iskustava odbijanja), što dalje stvara circulus vitious povećanog uzbuđenja i anksioznosti. Ipak, nastavljaju da upražnjavaju seksualne aktivnosti u potrazi za zadovoljstvom. Takav seks je ambivalentan, jer u isto vreme ima za cilj promovisanje intimnosti dok proizilazi iz lične nesigurnosti. Seks je sredstvo kontrole i održavanja socijalnih odnosa. Često su skloni prevarama i brojnim kratkotrajnim seksualnim vezama.

Sa druge strane, deaktivacija seksualnog sistema uključuje potiskivanje seksualnih potreba i poricanje seksa kao izvora zadovoljstva. Rezultat je konstantne razočaranosti (odbijanja od strane partnera) ili kažnjavanja usled prisustva i komuniciranja seksualne želje. Averzivna iskustva ove ljude uče da potiskuju i inhibiraju svoje seksualne potrebe kako bi izbegli negativne emocije. Umanjuju značaj seksa, ravnodušni su prema seksualnim iskustvima, na seks ih ne motiviše zadovoljstvo, klone se erotskih stimulusa uključujući i seksualno poželjnog partnera, ne osećaju zadovoljstvo tokom seksualnih fantazija. Tokom seksa se osećaju otuđeno i isključeno, jer ih uznemiravaju opterećujuće misli. Kod žena je česta orgazmička disfunkcija (nisu u stanju da dožive orgazam). Nažalost, tako i uskraćuju sebi mogućnost da promene svoja iskustva i stavove. Imaju negativnu predstavu o sebi, sumnjaju u svoju privlačnost i veštinu. Još jedna loša strana je što se nezainteresovanost za seks može protumačiti kao nezainteresovanost za vezu, što može narušiti odnos i ostaviti partnera seksualno frustriranim. Bilo koji razgovor na tu temu- izbegavaju.

Možda ste na prvi pogled stereotipno deaktivaciju povezali sa ženama, a hiperaktivaciju sa muškarcima. Ukoliko jeste, pogrešili se. Iako postoje razlike u izdvajanju bitnih aspekata seksualnog iskustva, u pogledu seksualnog bihejvioralnog sistema i njemu svojstvenih devijacija- nema polnih razlika. Problemi se podjednako javljaju i kod žena i kod muškaraca. Ključan je genetski faktor u kombinaciji sa iskustvom (porodičnim okruženjem, seksualnim stavovima roditelja,  ranim seksualnim iskustvom), što povećava verovatnoću usvajanja određene strategije.

Ostaje pitanje, da li je kompatibilnost važna samo na početku veze, i koliko od nje zavisi opstanak ljubavi? Da li kako veza napreduje, seksualnost postaje manje važna za sam kvalitet odnosa? U svakom slučaju, nakon čitanja ovog teksta, postavite sebi pitanje, u koju grupu vi spadate i ukoliko ima potrebe, na koji način možete da poboljšate strast i intimne odnose sa partnerom.

 

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s