Geek psihoterapija: Superheroji u terapijskom radu sa decom

9780826102690Geek psihoterapiju slobodno možemo nazvati novim pokretom u psihologiji, koja se iz Amerike polako prenosi i u druge delove sveta. U pitanju je primena takozvane geek kulture u kliničkoj praksi. Prosto rečeno, Geek terapija obuhvata sve teme vezane za video igrice, stripove, naučnu fantastiku, fantaziju i tehnologiju i pokušaj da se pomoću njih pomogne klijentima (koji su obično i sami prethodno zaineteresovani za ove teme). Ostvaruje se bolji terapijski odnos i lakše se približimo klijentima koristeći ono što vole i ono što ih interesuje. I Psihobrlog je kroz različite teme dao svoj doprinos ovom pokretu sledećim tekstovima:

Sada ćemo pokušati da se nadovežemo na tekst o deci i superherojima, koji je poslužio kao teorijski uvod u priču koja sledi. Svako koga zanima više o praktičnoj primeni geek psihoterapije u radu sa decom kroz igru, savetujemo da za početak pročita knjiguUsing superheroes in counseling and play therapy”.

Pa da krenemo.

Tehnika “Šta bi uradio Supermen?”

Pobeda superheroja nad njihovim neprijateljima, deci može da posluži kao lekcija o pozitivnim posledicama prosocijalnog ponašanja u odnosu na antisocijalno koje im nameću opterećujuće misli. Igranje uloga superheroja je korisno za decu koja se na neki način osećaju neadekvatno ili napušteno, koja se plaše ismevanja ili kažnjavanja zbog različitih misli, želja ili anksioznosti. Takođe i u radu sa zapostavljenom ili zlostavljenom decom i decom koja pate od hiperaktivnog poremećaja. Stvaranjem sopstvenog tajnog identiteta, grade samopouzdanje i ne osećaju se slabom i bespomoćnom jer znaju da čak i kada suzbiju svoje moći, i kada im se desi da budu odbačeni ili poniženi- na kraju će izaći kao pobednici.

Terapeut obično u svojoj ordinaciji poseduje likove ili bar postere različitih junaka. Kada dete nekoga od njih prepozna, počinje i da se interesuje o njegovim moćima, slabostima, poreklu. Kada se uspostavi terapijski odnos, procenjujemo da li će ova tehnika biti korisna (ako ga ni inače ne zanimaju superjunaci, odgovor je svakako negativan). Zatim pitamo koje bi moći klijent želeo da poseduje, šta bi uradio sa tim moćima ili na koji način bi one mogle da promene nečiji život. Mogu da se preporuče i razvojno adekvatne knjige ili stripovi koji su povezani sa problemom.  Sledeće što pitamo jeste da navedu omiljenog superheroja i da objasne zašto im je on važan. Može da se desi da imenuju nekog antiheroja ili neprijatelja, a u slučaju takvog izbora vodi se diskusija o tome zašto su baš njega izabrali kako bi se utvrdila motivacija koja stoji u osnovi. Takav izbor obično reflektuje identifikaciju usled negativnih osobina koje su detetu pripisane u porodici ili nekom drugom okruženju. Pitamo ga, šta očekuje da se desi antiheroju kada obavi svoju misiju. Obično shvate ili da se misija nikada neće ostvariti, ili da će samo nastaviti da idu kroz život nezadovoljni i nesrećni.

Da se vratimo na superheroje. Nakon što je završen izbor, pravi se lista njegovih ličnih karakteristika: da li je iskren, kako se odnosi prema drugim ljudima, da li sve što radi radi iz lične koristi ili zato što je ispravno, koje su mu slabosti, moći i sposobnosti, da li je odgovoran, pošten i hrabar, da li čini dobro za zajednicu, da li pomaže onima kojima je potrebna pomoć, i zašto uopšte radi to što radi. Sada se identifikuju detetove osobine, a zatim se te dve liste porede. Na taj način počinje konceptualizacija selfa kroz okvir superheroja. Pitamo im šta bi voleli da promene na sebi kako bi što više ličili na heroja na kojeg se ugledaju.

superhero

Sledeći korak je pravljenje sopstvenog alter ega. Odluka o tome da li će otkriti svoj tajni identitet porodici i prijateljima, ostaje na detetu. Uz to se objasni da svaki heroj i kada ne nosi masku štiti ljude koje voli. Brus Vejn nikada ne bi opljačkao banku, Klark Kent nikada ne bi bio nepristojan prema starici na ulici, Piter Parker se nikada ne bi posvađao sa drugom oko fudbala.

Prelazi se na dizajniranje, odlučivanje o imenu, snagama i slabostima i ličnoj priči novonastalog superheroja (korisno i za razvoj i izražavanje kreativnosti). U ovoj terapijskoj igri mogu da nam pomognu papir i olovka, bojice, flomasteri, kreda i tabla, makaze, lepak i bilo koji drugi dekorativni elementi. Ukoliko se dete stidi ili smatra da ne ume dovoljno dobro za crta, postoji i poseban program po ime The Hero Machine. Isprobajte ga i sami i videćete koliko je jednostavan za korišćenje, a pruža gomilu opcija i mogućih kombinacija, od biranja tela, karakteristika lica do odeće, dodataka ili životinja kao pratilaca. Gotova figura se čak može sačuvati i odštampati.

Igranje uloga može biti korisno da uvežbaju ili ponovo prežive situaciju sa kojom imaju problem. Obavezno ih podsetimo i na slabosti, kao što je kriptonit za Supermena, koji uvek pokušava da ga se kloni. Isto tako i klijenti mogu da tretiraju kao kriptonit stvari koje u njima izazivaju nemir, kao na primer situacije u kojima ih iritira brat ili sestra- da ih umesto svađe izbegavaju dok ne prođe izazvana nervoza. Na kraju ih podsetimo da nijedan heroj nije savršen i da stalno radi na sebi.

Napretkom psihoterapije, problematične situacije postaju sve manje opterećujuće, dete se sve manje oslanja na superheroje a više na sopstveni tajni identitet, i na sebe počinju da gledaju kao na nosioce pozitivne promene i zdravih odnosa.

Terapija igrom u pesku

Švedska analitičarka Dora Kalff, Jungova učenica, osmislila je ovu neverbalnu formu terapije, koja se obraća psihi kroz aktivnu imaginaciju.  Podrazumeva podlogu, pesak i različite figure ljudi, životinja, objekata, vozila, prirode, i slično. Pesak se može koristiti suv ili mokar. Uloga terapeuta je da sluša, posmatra i služi kao container za emocionalne sadržaje koje pokreće igra. Funkcioniše kao prirodni jezik dece, posebno zato što dete još uvek nema dovoljno izgrađene mehanizme odbrane, a ne mora direktno da se suočava i priča o zastrašujućim temama, mislima i osećanjima.  Isceljujuća je jer iz podsvesti izvlači konflikte i predstavlja ih u simboličkoj formi koja ima zdrav uticaj na organizaciju psiholoških sadržaja. Teorijski je zasnovana za Jungovoj ideji da psiha sama po sebi ima tendenciju da se isceli i dostigne ravnotežu. Najčešće se kombinuje sa drugim tehnikama.

sandplay2

Kalff navodi osnovne faze razvoja ega koje su vidljive tokom igre: I faza- animalno/vegetativna (6-8 godina)- kada koriste vegetaciju i životinje što ukazuje na aktiviranje unutrašnjih snaga ka psihološkom rastu. Druga faza je faza borbe (9-11 godina), uključuje predstavljanje dve suprotstavljene strane na podlozi, što može biti izraz unutrašnje borbe ili istovremen prisustvo pozitivnih i negativnih osećanja prema terapeutu. Treća i završna faza je adaptacija na kolektivno (11-12 godina), došlo je do ujedinjenja suprotstavljenih strana, ego integriše ono što je naučio i ulazi u privremeni mir; na podlozi prikazuju scene iz svakodnevnog života.

Sindrom Neverovatnog Hulka i emocionalna pismenost

Kada dete proživljava temper tantrume, gube kontrolu nad sobom i nije u mogućnosti da primi bilo kakve spoljne informacije. Ponekad može pomoći time out strategija, ali pored toga, dete bi trebalo da nauči kako da pravilno komunicira misli i osećanja, i tako da ispuni svoje potrebe. Tantrumi su kao Hulkov bes koji daje lažni osećaj moći, a u stvari je destruktivan i po dete i po okolinu.

Sposobnost pravilnog identifikovanja i ekspresije različitih emocija zove se emocionalna pismenost, a ponekad i emocionalna inteligencija. Hulk dobro ilustruje destruktivne posledice usled nedovoljno razvijene emocionalne pismenosti. Pored priče o Hulku, terapeut može da pokrije ili precrta ljutito nacrtano lice, i da pokuša sa detetom da identifikuje što više drugih emocija koje mogu zajedno i da vežbaju kroz različite situacije.

Bes u nama pa i u deci, nekada nije zver koja samo čeka da izađe, već je reakcija na tugu ili strah. Besom pokrivame druge kompeksnije emocije koje ne umemo da prepoznamo i izrazimo- razočarenje, povređenost, ljubomoru, stid, krivicu, bespomoćnost. Roditelji često nesvesno šalju poruku o besu kao nečemu čega se treba plašiti ili što treba kontrolisati, jer ga izjednačavaju sa agresijom. Zato i kažnjavaju bes jer ne vole agresiju, pa zaborave da postoji razlika i da je agresija ponašanje povezano sa dominacijom, odbranom ili kompetitivnošću.

Bes je obično samo koping mehanizam u slučaju vršnjačkog ili porodičnog zlostavljanja, lošeg postignuća u školi, razvoda ili drugih stresora u školi ili kod kuće. Čak se i Bruce Banner nekada predstavlja kao simbol sakupljanja unutrašnjeg besa i represije, a Hulk je posledica dugotrajnog zlostavljanja od strane emocionalno nestabilnog oca.

Star_Wars_Episode_VII_40693

Star Wars i tema usvajanja

Činjenica je da usvajanjem deca kao da gube jedan deo sebe koji nastavljaju da traže celog života, i to je toliko jak gubitak da se nekada zove primalnom povredom. Što su starija, sve više počinju da shvataju da koliko god je lepo što ih neko želi (porodica koja ih je usvojila), negde, neko ih se odrekao iz ko zna kog razloga.

Star Wars je u osnovi priča o usvajanju i potrazi za ličnim identitetom. Luk Skajvoker i princeza Leja su deca Padme i Anakina Skajvokera, koji su nakon smrti majke razdvojeni kako bi bili zaštićeni. Na putu otkrivanja identeteta, Luk ima podršku Obi Van Kenobija i Jode, čuvara, koji predstavljaju svetlu stranu Sile. Mnogi drugi superheroji dele narativ o usvajanju, i u terapiji sa ovim klijentima mogu biti od velike pomoći.

Coping rečenice

U skladu sa REBT terapijom, podsetićemo vas na samo neke coping rečenice, svima poznate, koje mogu biti korisne i odraslima i deci:

With great power comes great responsibility (Spiderman)

Live long and prosper! (Star Trek)

Just keep swimming, swimming, swimming. What do we do? We swim, swim! (Finding Nemo)

Oh yes, the past can hurt. But you can either run from it, or learn from it. (The Lion King)

Do. Or do not. There is no try. (Star Wars)

 

Autor: Sanja Dutina

2 thoughts on “Geek psihoterapija: Superheroji u terapijskom radu sa decom

    1. Poštovana,

      Zavisi od deteta. Potrebno je otkriti koji je to fiktivni lik koji devojčica voli, pronaći dodirne tačke sa problemom koji ima, pa primeniti u radu. Može biti superheroj, ali i bilo koji junak iz crtanog filma ili televizijske serije/filma.

      Pozdrav,

      Tim Psihobrlog

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s