Zmije u odelima: Uspeh psihopata u svetu biznisa

Picture-5Navikli smo da psihopate izjednačavamo sa ubicama i nemilosrdnim kriminalcima. Time je jasno da je propao pokušaj da se stigmatizacija termina izbegne tako što se neće uključiti u dijagnostičku klasifikaciju (DSM-IV i ICD-10) kao jedan od poremećaja ličnosti. Iako istraživanja zasigurno potvrđuju vezu psihopatije i kriminala, važno je napomenuti da je sam koncept psihopatije počeo da prelazi iz domena kriminologije i kliničke psihologije u oblast organizacione psihologije i psihologije rada. Razlog je taj što se pokazalo da određene karakteristike psihopata mogu biti dobre predispozicije za uspeh u različitim oblastima koje karakteriše fizički i socijalni rizik- od biznisa i prava, preko politike i vojske do ekstremnih sportova. “Trendu” je definitivno doprinelo izdavanje knjige “Snakes in Suits: When Psychopaths go to Work”, 2003. godine. Prema procenama, psihopate čine 1% populacije, 25% populacije u zatvorima i bar 3,5% populacije u poslovnom svetu.

Ipak, ova ideja uopšte nije nova. I sam Harvey M. Cleckley, prvi koji je opisao konstrukt psihopatije na osnovu svog rada sa psihijatrijskim pacijentima (odlična knjiga “The Mask of Sanity), smatrao je da ne pokazuju sve psihopate antisocijalno ponašanje, već se neki uspešno prilagode društvu, školuju se i stiču diplome različitih profesija kako bi se dočepali statusa i moći. Cesare Lambroso, italijanski kriminolog, došao je do teorije “skrivenog kriminalca”, prema kojoj dijagnoza psihopatije ne podrazumeva kriminalno ponašanje, već može biti osnova uspeha u drugim životnim sferama. Osobe sa psihopatskom ličnošću postaju kriminalci samo ako osnovne crte ličnosti prate i sredinski uslovi, tako da ukoliko dolaze iz visokih društvenih slojeva ili imaju visoku inteligenciju, imaju i mogućnost da postanu uspešni bez uplitanja kriminala. Zovu ih još i industrijske ili korporativne psihopate, jer uspešno funkcionišu u svetu biznisa.

Ove pretpostavke su potvrđene i faktorskim analizama, pomoću kojih su se izdvojila dva faktora psihopatije. Prvi se definiše kao interpersonalnost/afektivnost, i uključuje stavke koje mere emocionalne i interpersonalne karakteristike. Izjednačava se sa primarnom psihopatijom, i obuhvata nedostatak empatije, odgovornosti, površni šarm, egoizam. Drugi faktor se definiše kao socijalna devijacija, i na njega se oslanja sekundarna psihopatija koja podrazumeva aspekte ponašanja- impulsivnost, antisocijalnost, devijantnost.

Pretpostavlja se da će primarne psihopate biti uspešnije od sekundarnih, jer su više kompetitivne. Sekundarne psihopate su manifestno antisocijalne i nimalo koorperativne. Tipičan profil kriminalca koji nije psihopata jeste visok skor na drugom faktoru, a nizak na prvom faktoru. Obrnuto je za profil korporativnog psihopate- prosečan rezultat u socijalnoj devijatnosti, a visok skor na faktoru afektivnosti.

Korporativne psihopate su uspešne u pronalaženju posla, lako napreduju u okviru organizacije i niko ne uspeva da otkrije njihovu pravu prirodu. Odlično procenjuju zaposlene i samu organizaciju, dobro se nose sa konkurencijom, ne prate unutrašnju politiku firme niti kodeks ponašanja, manipulišu šefovima, nadređenima i kolegama.

Zaposleni u HR-u, vođeni intuicijom i prvim impresijama, retko izbegnu da ne potpadnu pod njihov šarm, manire i harizmu. I sve to jer se psihopatske ličnosti odlično prilagođavaju potrebama situacije i očekivanjima osobe koja ih intervjuiše- lako prepoznaju njihove potrebe i slabe tačke. U skladi sa tim manipulišu i utiskom koji ostavljaju u datoj situaciji.  Iskazane osobine, kao što su iznošenje ličnih stavova i uključivanje u razgovor (u stvari, posledica nedostatka socijalnih inhibicija), samokontrola (u stvari, nedostatak emocija), ubedljivost (u stvari, manipulacija), sposobnost donošenja teških odluka ( u stvari, nedostatak osećanja krivice), deluju poželjno za unapređenje i profit kompanije. Iz istog razloga se neverovatno brzo penju lesticom uspeha i moći.

corp-psycho

Brojni autori spekulišu da smo i sami doprineli stvaranju pogodnog tla za njihovu prevlast u oblasti biznisa, jer takve karakteristike ličnosti (harizma, dominantnost i sl.), odgovaraju karakteristikama uspešnog liderstva i menadžmenta. Kultura je postala takva da poslovni svet preferira manipulativno, egoistično i egocentrično menadžersko ponašanje. Promoviše se ponašanje koje je u skladu sa ciljevima organizacije, pa i po cenu pada etičkih i moralnih vrednosti. Istraživanje u školama za biznis, pokazuje da budući lideri najmanje vrednuju empatiju, egocentrični su i nisu skloni timskom radu.

Izjednačavajući uspeh i postignuće, Babiak i kolege potvrđuju da su oni koji imaju visoke skorove na meri psihopatije, obično na visokim menadžerskim pozicijama, predsednici, supervizori ili direktori. Ako nisu, imaju potencijal da budu. Zanimljivo je da se ujedno pokazala i povezanost psihopatije i loših učinaka, ali i povezanost sa dobrim komunikacijskim veštinama i sposobnošću strateškog mišljenja.

I neurološke studije potvrđuju razliku uspešnih i neuspešnih psihopata- uspešni nemaju oštećenja u prefrontalnom korteksu, amigdali i hipokampusu, iako obe grupe dele osnovnu karakteristiku, a to je nedostatak empatije. Upravo taj nedostatak empatije u kombinaciji sa dobrim razumevanjem iste, i razvijenim kognitivnim sposobnostima, omogućava im da budu uspešni u biznisu, manipulišu i izbegnu kriminal kao sredstvo sticanja moći.

 

Autor: Sanja Dutina

 

6 thoughts on “Zmije u odelima: Uspeh psihopata u svetu biznisa

  1. Na žalost imam ličnog iskustva sa nečim što vi ovde nazivate korporacijskim psuhopatama ili ti „workplace psychopaths“. Još od 2006-te godine. Za to vreme sam imala prilike da iščitam sve što sam mogla naći o toj tematici, od pomenutih knjiga preko radova do ličnih iskustava.

    Članak je štur, tako da ću u ovom komentaru pokušati da u kraktim crtama dopunim šta smatram da treba. A fali da su psihopate na radnom mestu parazitska bića, u smislu nesposobni da sami odrade posao te manipulišu mentalno slabije da rade za njih ili svojataju tuđi posao kao svoj. Ovo zadnje obično ide rame uz rame sa degradiranjem statusa osobe (ogovaranjem nahuškavanjem).
    Jedini način na koji psihopata dobija visoke funkcije je preko ass-kissing-a šefa/šefofa tako da ga uvek možete naći oko nekog nadređenog, kako se umiljava. Ono što ih razdvaja od najobičnijih šlihtara je ta neka posebna sposobnost da osete za čim osoba čezne i to iskoriste na najsuptilniji način da je obrlate. Uglavnom je to hranjenje sujete a jedno od karakterističnih načina je nešto što se zove „mirroring“ (odraz u ogledalu), gde psihopata počinje da vas „imitira“ i na taj način se suptilno podvlači pod kožu. Tipa, da i on upravo obožava tu vrstu muzike, naravno da mu je to omiljeni pisac, taj politički/filozofski pravac je jedini ispravan/dobar svi ostali koji ne misle taku su previše glupi da bi razumeli pravu kompleksnost situacije. Samo psihopata i šef su jedini pametni.

    Kao što rekoh imaju taj površinski šarm, oni su neko ko se stalno trudi da bude viđen na odgovarajući način. Čini mi se da izmišljanje i fabrikacija svojih uspeha je nešto usputno.
    Stalno su u pokušaju da obrlate nekog, da izvuku neku ideju, tako da ćete ih stalno videti kako rade na nekome.

    Kažu, a iz ličnog iskustva potvrđujem, psihopate vole da budu žrtve. To ime je valjda način na koji „otvaraju“ ljude. U priči sa njima uvek stičete utisak, da ih je neko zeznuo, da je njima učinjena nepravda, da im treba zaštita. Mislim da u jednoj od pomenutih knjiga baš podvlače da je to jedan od karakteristika psihopata bez obzira da li su vezani za posao ili porodicu, predstavljanje sebe kao žrtve. Saradnici su ljubomorni na uspeh pa se zbog toga žale na psihopatu (a ne to što im je krao ideje, aktivno podrivao), projekat nije uspeo jer je kolega nesposoban (a ne nesposobnost psihopate da odradi posao zbog kojeg je na poziciji), on bi zaista hteo decu ali ona neće (iako je upravo obrnuto i iako psihopata uvek ima nekog jakog razloga zašto ne baš sad), on/ona je dao sve od sebe u toj vezi ali eto ona/on nije tako kvalitetan (činjenica da je varao/lagao svog partnera/partnerku je krajnje nebitna).

    I ono što se redovno zaboravlja napomenuti je celokupna posledica. Zbog svoje nesposobnosti psihopate se osećaju ugrežni od svakog ko je iole sposoban te je njihovo delovanje uvek usmereno na odstranjivanje sposobnih i/ili degradaciju istih u socijalnoj lestvici firme/grupe. I to na različite načine ali im je „podeli pa vladaj“ jedan od omiljenih. Ili ti nahuškavanje grupa ljudi jednih na druge ili na pojedinca.

    To je moguće zahvaljujući sledećim ljudima, nečemu što se u stranoj literaturi zove „patsy“ odnosno to su ljudi koji u radnoj sredini kaskaju za psihopatom i podržavaju ga u njegovom delovanju. Bilo da pomažu u opanjkavanju trenutno targetirane osobe, bilo da pomažu u samopromociji psihopate. Uglavnom psihopata je uvek okružen svojim patsy-jima koji veruju u sve što psiho kaže, o bilo kome i bilo čemu. Postoji diskusija zašto se ti ljudi (patsy-ji) ponašaju kako se ponašaju, da li je strah u pitanju da ne budu oni sledeći targetirani ili nešto drugo, iz ličnog iskustva, to su ljudi koji jednostavno vole da prate druge, koji su željni da ih neko vodi.

    I druga grupa osoba koja omogućavaju ovakvo ponašanje je obrađeni nadređeni koji će da pruži zaštitu psihopati od potencijalnih žalbi i koji odbija da poveruje da data osoba radi ono što radi. Razlog za to je prost, tu se vraćamo na pomenuti mirroring, sa stanovišta šefa niko ko tako liči na njega sa svim tim divnim vrlinama (muzika, knjige filozofija, karakter) a koje su sve do jedne fabrikovane, ne može da bude ono za šta ga optužuju jer bi to značilo jedno od dve stvari: 1. šef je glup pa ne vidi očigledno; 2. neko ko mu toliko liči ne može da bude loš jer je samim tim onda i šef loš

    Tako da posle samo nekoliko meseci vi od kvalitetne funkcionalne radne sredine dobijate sredinu gde su kvalitetni i radni ljudi ili udaljeni ili marginalizovani. Gde je grupa podeljena u podgrupe koje se međusobno ne podnose i ne veruju jedni drugima. A gde psiho levitira između. Gde se greške i problem ne sređuju već se krivica prebacuje na druge. Obično tu bude i nestanak para.

    Takođe stalno potenciranje inteligencije psihopata. To je za mene bila i ostala najveća enigma. Da objasnim, imam PhD titulu, pomenut psihopata takođe. Radili smo zajedno te sam imala prilike da ga dobro posmatram, on po obrazovanju i pri komunikaciji odaje visoku inteligenciju ali njegovi potezi, njegova delovanja su dovodili do posledica koje su katastrofalne i u rangu ljudi sa mentalnim oštećenjima.
    Kao da kod tih osoba i postoji i ne postoji inteligencija. Zapravo poseduju verbalnu inteligenciju ali im manjka ona analitička koji omogućava osobi da vidi dalekosežne posledice svog delovanja. Tako da iz mog iskustva posle nekoliko godina psiho upadne u rupu koju je kopao nekom drugom.
    Citiraću Lobaczewsk-og u Political Ponerology:

    „The average intelligence of the psychopath, especially if
    measured via commonly used tests, is somewhat lower than
    that of normal people, albeit similarly variegated. Despite the
    wide variety of intelligence and interests, this group does not
    contain examples of the highest intelligence, nor do we find
    technical or craftsmanship talents among them. The most gifted
    members of this kind may thus achieve accomplishments in
    those sciences which do not require a correct humanistic world
    view or practical skills. (Academic decency is another matter,
    however.) Whenever we attempt to construct special tests to
    measure “life wisdom” or “socio-moral imagination”, even if
    the difficulties of psychometric evaluation are taken into ac-
    count, individuals of this type indicate a deficit disproportion-
    ate to their personal IQ.“

    što je i moje iskustvo.

    Deluju inteligentno ali delaju glupo.

    Puno pozdrava

    1. Jako lepo i detaljno. Hvala Vam! Sto se tice inteligencije, koliko shvatam, kod psihopata je raspodeljena isto kao i u „normalnoj“ populaciji, predstavljeno Gausovom krivuljom. Dakle postoje i visoko inteligentne psihopate ali i sa prosecnom do niskom inteligencijom. Odredjenim crtama licnosti, to verovatno uspevaju do odredjene mere da maskiraju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s