Psihologija Betmena-II deo: Saveznik i neprijatelji

high-resolution-batman-arkham-asylum-wallpaper-the-serif-wallpaper-arkham-asylum-serifultra-high-resolution-nature-very-landscape-super-ultra-audio-scan-monitors-cameras-hd-wallpapers-satellite-images-free-batman-serif

Ludnica Arkham

Za psihologe je zanimljiva psihijatrijska ustanova Arkham, koja se nalazi na periferiji Gothama. Puno ime je The Elizabeth Arkham Asylum for the Criminally Insane. Ona je utočište za mnoge kriminalce koje uhvate i proglase ludim. Istina je da ubrzo nakon toga uglavnom i pobegnu. Problem je što ludnicu izgleda vode pacijenti, a ljudi koji su na čelu bi i sami trebalo da budu pacijenti- što se u nekoliko slučajeva zaista i desilo. Osnivač Amadeus Arkham je pacijent, kao i kasniji načelnik iz iste porodice, Jeremiah Arkham, koji postaje i zločinac. Istu sudbinu je imala i Harleen Quinzel, koja je bila psihijatar pre nego što se zaljubila u svog pacijenta Džokera. I arhitekta Arkhama je poludeo i pobio radnike sekirom, i do kraja života ostao pacijent.

Robin

Robin Betmena podseća na samog sebe kada je bio dečak, ali simboliše i ono što je mogao postati pod nekim drugim uslovima. Pruža mu ono što ni sam nije imao- zaštitu i očinsku figuru. Robin je takođe izgubio roditelje, i prvi njihov zajednički zadatak je bio upravo hvatanje njihovog ubice. Dakle, uspeli su u onome što Betmen nikada nije kada su njegovi roditelji u pitanju.

Pravi razlog uvođenja lika Robina, po priči samih tvoraca, jeste to što su hteli da Betmen progovori. Dosadilo im je da pišu samo njegove misli, zbog nedostatka interakcije sa drugima. Kada radi, ćuti i tako ostaje dalek i nedostupan čitaocima koliko i kriminalcima. Partner im je pružio mogućnost da više pokažu pravu prirodu Betmena, ali i dalje pod velom misterije. Robin je Betmenu što i Votson Šerloku Holmsu. Ipak, cilj nije bio da se Betmen humanizuje na taj način, iako se to nekako spontano samo desilo. U jednom momentu se pojavila knjiga Frederika Werthama koji je izneo „optužbe“ na račun njihovog zajedničkog života kao homoseksualne fantazije, pominjući još i pedofiliju. Tvorci stripa su oštro negirali takve tvrdnje,  smatrajući da je Wertham perverznjak što je uopšte tako nešto pomislio.

The Riddler

Zagonetač, kako ga prevode kod nas, za razliku od Džokera, Pingvina i Two-Facea, nema fizičkih abnormalnosti. Ni njegovo poreklo nije posebno dramatično. Još od detinjstva ima sjajne deduktivne sposobnosti i ljubitelj je zagonetki. Još više od zagonetki voli da po svaku cenu pobedi. Zato stvara i rešava intelektualne zagonetke koje malo ko može da reši, a samim tim i malo ko može da mu bude konkurencija. U potrazi za uzbuđenjem oblači kostim-masku i izaziva Betmena kao jedinog dostojnog protivnika. Riddler nije psihotičan iako pokazuje znakove psihopatije i narcističkog poremećaja ličnosti zbog grandioznog ega- nije sadista i svakako nije najbrutalniji Betmenov neprijatelj. Ipak, sa sigurnošću možemo mu pripisati jednu drugu dijagnozu a to je opsesivno kompulsivni poremećaj.

batman-returns-penguin

The Penguin

Pod pravim imenom Oswald Chesterfield Cobblepot, kao dete su ga druga deca zlostavljala zbog oblika tela i iskrivljenog nosa, i prozvali Pingvin. Jedine prijatelje zato nalazi u pticama svoje majke- one su jedine koje ga ne odbacuju i ne osuđuju. Nema nikakve socijalne veštine i ne uspeva da se uklopi iako želi ljudske prijatelje. Prezaštićujuća majka, ubeđena da će se prehladiti od upale pluća i umreti kao njegov otac, tera ga da svuda nosi kišobran (kasnije mu je upravo to tajno oružje). Kada i ona umre, oduzimaju mu sve pa i ptice, i okreće se kriminalu kako bi se po svaku cenu popeo na društvenoj lestvici.Sa te strane nekako lako možemo da razumemo njegov razvojni put i posledice koje je trauma ostavila na njegovu ličnost i doživljaj sveta.

Po kriterijuma Arkhama Pingvin nije lud, i zato kada ga uhvate ide u zatvor a ne u ludnicu. Zbog socijalnog i fizičkog hendikepa i nošenja sa istim, odgovara Napoleonovom kompleksu. Nadmen je i dominantan- a na taj način u stvari kompenzuje osećaj inferiornosti. Adler bi to nazvao kompleks superiornosti kao suprotnost kompleksu inferiornosti.

Poison Ivy

Studentkinja biohemije koja piše tezu o hibridizaciji biljaka i životinja. Po jednoj verziji, kada je zavede a zatim izda (tako što je otruje) muškarac kog voli, menja joj se biohemija i postaje imuna na sve toksine i bolesti, jakih i naglih promena raspoloženja, a njen poljubac postaje toksičan. Biljke zove svojom decom, što je kompenzacija jer u realnosti ne može da decu, uz to, u njih može biti sigurna da je nikada neće napustiti niti povrediti. Ona je eko-terorista, jer vrši zločine da bi prikupila novac za istraživanja ili kako bi po svaku cenu zaštitila biljke kojima je fanatično opsednuta. Stvara parfeme od feromona kojima kontroliše ljude oko nje. Tokom vremena joj koža postaje zelena, kontroliše biljke svojom voljom- i sama postaje kao biljka. U nekim stripovima je opisuju kao više biljku nego čoveka, jer udiše ugljen-dioksid i potrebno joj je sunce da bi preživela.  Stidljiva je i socijalno izolovana, i jedini prijatelj joj je Harley Quinn. Problem iz detinjstva (bez toga ne može)- emocionalno hladni i nezainteresovani roditelji.

Harley Quinn

Zbog oca prevaranta koji je uništio svoju porodicu, Harleen Frances Quinzel postaje psihijatar kako bi razumela kako je bio u stanju da im nanese zlo. Radi u Arkhamu i priznaje da su je uvek privlačile ekstremne ličnosti jer su intrigantne i izazovne. Na početku jaka, samouverena, ima tu nesreću da započne psihoterapijski rad sa Džokerom. Uloge se obrću, psihopata kakav i jeste, uspeva da joj se uvuče pod kožu, izmanipuliše i usadi joj svoje ideje. Harleen se zaljubljuje u Džokera, prihvata njegovu igru, uzima kostim-masku, menja ime, beži sa njim i odbacuje sve što je u životu postigla kako bi osvojila njegovu ljubav. Pomaže mu u zločinima konstantno ga pravdajući, racionalizujući i negirajući ono najgore u njemu. Čak veruje i da će je oženiti, čim se otarase Betmena. Koliko god puta da je povredi ili čak pokuša da je ubije, vraća mu se i nastavlja da veruje u njega. Žrtvuje se i toleriše zlostavljanje, preuzima krivicu na sebe, potpuno nesvesna da je samo koristi. Njena ljubav je opsesivna, ali neuzvraćena.  Kada bi postojala u DSM-u, njena dijagnoza bi bila romantična opsesija sa psihotičnim epizodama. Deluju kao folie a deux, kao da dele psihotičnost, ali ipak Harley nije zaista psihotična, osim što je moguće da je preuzela malo njegovog ludila ili bar deluzionog mišljenja. Kasnije ipak počinje da radi sama.

the_joker-wallpaper-1366x768

The Joker

Glavni Betmenov neprijatelj a i jedna od naprepoznatljivih ličnosti u pop kulturi. Sve što znamo o njegovoj prošlosti je da je nekada bio lopov po imenu Red Hood, koji upada u hemijski otpad bežeći od Betmena. Od hemikalija mu kosa postaje zelena, usta jarko crvena, koža bela. Tada se rađa Džoker. Ostalo što pročitamo ili čujemo nije za poverovati jer je sklon laganju, uvek priča drugačiju priču: „I’m not exactly sure what it was. Sometimes I remember it one way, sometimes another.  If I’m going to have a past, I prefer it to be multiple choice!“

Opasan, psihotičan, psihopata bez savesti, empatije, morala ili osećanja krivice. Mrzi „lažne, srećne“ maske koje ljudi nose i želi da pusti na slobodu njihovu suštinsku tamnu prirodu, Senku (što se pokazuje kao istina u slučaju Harvey Denta). Želi anarhiju, nekontrolisanu gomilu, ludilo. U filmu The Dark Knight definitivno je preuzeo show Betmenu, a Heath Ledger je sjajno dočarao nevoljne repetitivne pokrete koji sugerišu tardivnu diskineziju kao posledicu dugoročnog korišćenja antipsihotika.

Betmen ne može bez Džokera, niti Džoker ikada zaista želi da ga se reši, jer su povezani kao jing-jang, kao red i haos, kao tama i svetlost.

Two-Face

Prvobitno glavni i najbolji advokat u Gothamu, Harvey Dent, koji se bori protiv korupcije. U nekim verzijama Betmenov prijatelj. Nakon što mu šef mafije Sal Maroni unakaze lice kiselinom, menja se i oseća potrebu da nanosi drugima zlo. Kako bi skinuo odgovornost i krivicu sa sebe, odluku o tome da li da čini dobro ili loše donosi bacajući novčić. Ne veruje u slobodnu volju. Njegov lokus kontrole je spoljašnji, pripisuje kauzalnost stvarima koje su van njegove kontrole, na primer sudbini ili drugim ljudima, a to je opisano kao posledica shizofrenije, bipolarnog i disocijativnog poremečaja. Iako je stvaranje njegovog dela inspirisao film Dr Jekyll and Mr Hyde, Two-Face jeste kompletna a ne podeljena ličnost, jer su obe njegove strane postale zle.

Catwoman

Selina Kajl- po jednoj priči je imala muža koji ju je zlostavljao, po filmu Batman Returns šef je pokušao je da je ubije gurnuvši je sa prozora- u svakom slučaju, uvek je nasilje to što pravda njen lik Catwoman i što izaziva sažaljenje.

Betmenova fasciniranost nam je jasna već kad je prvi put pusti da pobegne. Zašto je baš Catwoman njegova Anima? Zato što Betmen očigledno želi ženu koja liči na njegovu Senku. Ipak, postoji i Brus, samim tim ne može da joj veruje do kraja, kao što ne može da veruje ni jednoj drugoj ženi. Njeno samopouzdanje je čini privlačnom, ali i opasnost u kojoj se nalaze, tako da se njihova međusobna osećanja mogu objasniti fenomenom pogrešne atribucije osećanja, koji smo objasnili u tekstu o Igrama gladi. Oboje imaju dva identiteta, mračnu i svetlu stranu. A tu je i momenat zabranjenog voća- zna da ne bi smeo da bude sa njom, što je čini još privlačnijom.

michelle-pfeiffer-catwoman-and-michael-keaton

Kako Bob Kane objašnjava, Catwoman su uveli u strip kako bi malo zahuktali priču uvođenjem romantike i seksualnosti u Betmenov do tada, sterilni život: „She was a kind of female Batman, except that she was a villainess and Batman was a hero. We figured that there would be this cat and mouse, cat and bat byplay between them—he would try to reform her and bring her over to the side of law and order…. We felt that she would appeal to the female readers and that they would relate to her as much as to Batman.“

Betmen jedino pred njom skida svoju masku i otkriva joj svoj identitet. U Betmenu Zlatnog doba oni se čak i venčavaju i imaju dete po imenu Helena. Selina Kajl je svakako njegova prava ljubavna priča, iako su se pojavljivale i mnoge druge žene sa kojima se viđao. Ipak one su bile zainteresovane za površnog plejboja Brusa, a Catwoman za ono što on zaista jeste, što podrazumeva naravno i njegovo drugo lice- Betmena.

Za kraj, za sve ljubitelje zlikovaca iz stripova, preporučujemo solidan dokumentarac, Necessary Evil: Super-Villains of DC Comics

Autor: S.D.

Advertisements

One thought on “Psihologija Betmena-II deo: Saveznik i neprijatelji

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s