Psihologija Betmena- I deo: Trauma i rađanje heroja

13838389Jedan od najpoznatijih superheroja, a čak i odrasli bi voleli ili mogli da zamisle da postoji u realnom životu, da bude na našoj strani, da izađe iz senke onda kada nam je potreban. Nema letenja, natprirodnih moći, radijacije- od sebe je napravio heroja trudom, posvećenošću, treningom i disciplinom. Ok, i uz pomoć malo tehnologije. Značajniji je i njegov uticaj na decu, jer zbog svoje realističnosti i lake identifikacije, Betmen im pomaže da pređu sa primarnih na sekundarne procese mišljenja koji su logički i zasnovani na realnošću. Primarni procesi  su i dalje magijsko mišljenje, snovi, fantazije- letenje, moći, Kriptonit- koji ne uče decu kako da se suoče sa životnim problemima i da se oslone na sopstvene sposobnosti i talente.

Stripovi, serije, animirane serije, filmovi. DC Comics ima nekoliko verzija Brus Vejna, gomilu paralelnih univerzuma, različite istorije, moguće budućnosti, alternativne Betmene i imaginarne priče. O tome možete više pročitati ovde.  Iako je fiktivna ličnost, veoma je zanimljiv za psihološku analizu. Koga zanima detaljnija pshilogija Betmena može pročitati knjigu koja je poslužila kao inspiracija za ovaj tekst- Batman and Psychology: A Dark and Stormy Knight.

50 godina nakon prvog pojavljivanja u stripovima, 1989. godine, i Tim Barton je predstavio svog Betmena, u za njega tipičnom gotičkom okruženju koje sjajno dočarava društvo kojem je Betmen potreban. Malo ko je ostao razočaran izborom Michael Keatona kao glavne uloge, jer je Barton upravo na taj način humanizovao Betmena, čineći ga fizički slabijim u odnosu na tradicionalno predstavljanje. Kostim mu služi kao oklop, kao nadoknada za snagu i moć koje mu u stvarnosti nedostaju: „He does it because he needs to, because he’s not this gigantic, strapping macho man. It’s all about transformation.” U nastavku filma, Batman Returns, uvodi i Catwoman i Pingvina. Mlađoj publici je ipak poznatija Nolanova trilogija, Batman Begins, The Dark Knight, The Dark Knight Rises. Sada sa nestrpljenjem iščekujemo Batman v Superman: Dawn of Justice, koji je predviđen da izađe 2016. godine.

Betmenova priča je realna i tragična, i svodi se na jedan od naprimalnijih strahova detinjstva. Ali to saznajemo tek šest meseci nakon prve publikacije. Do tada se nije znalo Betmenovo poreklo, bio je samo čovek iz senke koji se bori protiv zločina bez nekog posebnog razloga. 1939. godine, u novembru mesecu, izlazi broj na temu: The Legend of Batman: Who he is and how he came to be!. Otac, majka i sin se vraćaju noću iz bioskopa, lopov pokušava da oduzme majčinu ogrlicu, otac pokušava da je zaštiti- oboje umiru. Sin ostaje u šoku i suzama. Kasnije vidimo Brusa kako čuči ispred sveće i zaklinje se da će osvetiti smrt svojih roditelja tako što će se do kraja života boriti protiv kriminala. I ovde počinje prava priča o Betmenu. U Betman Forever otkrivaju nam sledeće: „In the screenplay and in the movie that we shot, there is a very different center of the movie, where he opens up the book and the last entry is “Martha and I want to stay home tonight, but Bruce insists on going to see a movie.” [Bruce] had repressed his fantasy that this was all his fault, that if he just hadn’t made them go see a movie that night, they would never have been out and they would never have been killed.“

Zanimljivo je da su sva tri najpoznatija superheroja- i Betmen, i Supermen i Spajdermen ostali bez roditelja, tako da je upravo taj gubitak bio presudan momenat u njihovom stvaranju. Jasno je da je gubitak roditelja jedan od najstresnijih događaja koji može da pogodi dete. Jedino kod Supermena izostaje osećanje krivice, s obzirom da je odrastao daleko od svog sveta i da je roditelje izgubio kao beba. Betmena opterećuje krivica preživelog i krivica što je uopšte želeo da vidi film, što je dozvolio da se ubica izvuče, i za bilo šta drugo što je na neki imaginarni način moglo da izmeni tok događaja.  Ipak, ljutnja ga motiviše više od krivice.

2051430-batman_parents

Nikada ne prolazi kroz Kubler-Rosove stadijume tugovanja– nije depresivan, ne poriče (odmah zna), ljut je ali prihvata realnost, ne traži nemoguće niti njihov povratak, ne pregovara- dovoljno je odrastao da razume permanentnost gubitka. Jedino daje obećanje osvete koje je ipak neki vid socijalnog aktivizma (što nije retka posledica traume ni inače u društvu). Razvijanjem novih ciljeva i uverenja daje smisao traumi i postaje jači, a time potvrđuje i Eriksonov psihosocijalni razvojni zadatakusvajanja odgovornosti. Od bespomoćnog i pasivnog deteta, postaje moćni i aktivni odrasli- Betmen.

Betmenova priča je dobar primer mehanizma odbrane po imenu pomeranje- preusmerava fokus na drugu metu jer je originalna nemoguća i nedostižna. Pošto nije on taj koji privodi pravdi ubicu svojih roditelja, svaki kriminalac kog uhvati je zamena za onog prvog, pravog. Ali u ovom slučaju je mehanizam odbrane zdrav i sprečava surovu realnost da ga preplavi; ujedno je i kompenzacija.

Pitanje kojim su se bavili mnogi ozbiljni psiholozi, verovali ili ne, jeste da li Betmen pati od Post-traumatskog stresnog poremećaja? Da bismo odgovorili na to pitanje, izložićemo DSM-IV simptome ovog poremećaja, a onda zaključiti, koliko je to moguće, da li zadovoljava kriterijume za kliničku dijagnozu.

Kao kriterijum A, navodi se postojanje traume- i odgovor je potvrdan. Da, preživeo je događaj koji uključuje smrt i fizičku opasnost, i koji ga je u tom trenutku preplašio.

B. Ponovno proživljavanje traume. Da, veoma često se priseća ubistva svojih roditelja. Jedna zanimljivost koju pronalazimo u stripovima jeste da kada ulazi u Batcave tajnim prolazom iza dedinog sata, prolaz se otvara okretanjem kazaljki na tačan sat i minut kada su mu roditelji ubijeni. Dakle, svaki put kada Brus postaje Betmen, prolazi kroz momenat njihove smrti.

C. Izbegavanje i povlačenje (potrebna su najmanje tri simptoma). 1) Izbegavanje misli, osećanja i razgovora. Ne, ne potiskuje misli niti bilo koji razgovor na tu temu. Komplikovanije je kada su u pitanju osećanja, jer iako ima neadekvatne ekspresije i izgradio je zid oko sebe, ne možemo reći da nema osećanja. 2) Izbegavanje podsetnika na traumu. Ne izbegava, čak se konstatno izlaže boreći se protiv kriminala. 3) Psihogena amnezija. Ne. 4) Redukovan interes za aktivnosti. Ne, samo što su se interesovanja i aktivnosti promenile usled prirode posla i odrastanja. 5) Strani i otuđujući osećaj. Odgovor može biti potvrdan jer jeste otuđen od skoro svakoga u svom životu. 6) Ograničeni afekti. Ni to baš nije istina, jer ima osećenja iako ih teško iskazuje. Čak i nakon samog traumatičnog događaja, Brus je pokazao dovoljno emocija. 7) Osećaj uskraćene budućnosti. Uopšte ne. I vidimo da ovaj kriterijum nije ispunjen.

Q

D. Pojačana pobudljivost (najmanje dva simptoma). 1) Poteškoće sa spavanjem. Osim što ga ponekad muče loši snovi, dobro spava, iako uglavnom preko dana. 2) Iritabilnost ili iskazi ljutnje. Bes je samo situacioni, a ne bezrazložan. Inače dobro kontroliše svoj bes. 3) Otežana koncentracija. U ovom slučaju, koncentracija je besprekorna. 4) Hipervigilnost. Da, ali ne proizilazi iz anksioznosti vezane za traumu. Vrlo lako opazi opasnost što je u skladu sa načinom života. 5) Pojačani odgovor na trzaj. Nakon traume, manje se plaši, manje je anksiozan. Ni ovaj kriterijum nije ispunjen.

Uz sve to, konstantna anksioznost ga ne sprečava da normalno funkcioniše, čak šta više, funkcioniše bolje od većine i ima dovoljno dobre socijalne veštine koje pokazuje kao Brus Vejn koji šarmira sve oko sebe. Na osnovu svega ovoga, iako bi logično bilo za očekivati da je slika i prilika PTSP-a, zaključujemo da to nije slučaj.

Zašto baš slepi miš? U filmu Batman Begins, vidimo Brus Vejna kao dete, koje trči, igra se i upada u pećinu prepunu slepih miševa. Noćne more počinju da ga proganjaju, a otac ga ubeđuje da su se oni u stvari uplašili jer su osetili njegov strah; sva stvorenja se plaše, a posebno scary ones. Ipak, dalje je putem klasičnog uslovljavanja sve što ga podseća na slepe miševe postalo uslovni stimulus, okidač koji dovodi do odgovora- straha. Naravno, Betmen se suočava sa svojim strahom i okreće ga u sopstvenu korist kao oružje protiv neprijatelja.

Zašto maska? Kao i u mnogim drugim situacijama, maska ga čini anonimnim, što dovodi do dezinhibicije i deindividuacije, smanjenja svesti o samom sebi kao individui, a samim tim je u stanju da se ponaša drugačije i ektremnije nego inače. Maska šalje poruku kriminalcima, privlači pažnju i plaši ih. I još jedno pitanje je, da li je suština identiteta ostao Brus ili je glavnu ulogu preuzeo ipak  Betmen? Postoje oni koji smatraju da je Brus Vejn umro onog trenutka kada su umrli i njegovi roditelji. Tada se rodila nova ličnost u vidu Betmena, a maska je u stvari plejboj Brus. Oni koji se zalažu za prvu varijantu, podsećaju da su upravo Brusova iskustva ta koja pokreću oboje, a da je Betmen samo sredstvo kojim postiže ono što se zavetovao da će da uradi. Jung bi rekao da je Betmen Senka, i da u ovom slučaju tamna i svetla strana zajedno sarađuju u borbi protiv zla. Suočava se sa tamnom prirodom, koristi je kako bi u drugima pobudio strah, dok Persona krije Senku.

Nadovezavši se na Junga, Joseph Campbell je pisao o monomitu, herojskom putu, kao arhetipskom mitu u osnovi svake herojske priče. Betmen je prošao sve neophodne korake kako bi postao heroj. Od odlaska iz Gotama sa 8 godina, nakon ubistva roditelja; preko inicijacije tokom koje su ga trenirali različiti učitelji sve dok nije bio spreman; odbijanja poziva kada se suočava sa ubicom roditelja (po imenu Joe Chill), sa pištoljem u ruci ali ipak nikada ne ispali metak (u suprotnom se ne bi razlikovao od kriminalaca); pa sve do povratka u Gotam.

keaton-gough-2011-a-l

Intimnost, otvaranje i puštanje drugih u njegov svet nije nešto što mu ide najbolje od ruke.  Ne dozvoljava drugima da mu se previše približe (osim batlera, Alfreda), možda i da bi sačuvao sebe od ponovnog preživljavanja agonije gubitka značajne osobe. Njegovim odnosom sa ženama (pre svega Selinom Kajl), jedinim saveznikom Robinom, ali i glavnim neprijateljima, pozabavićemo se u narednom tekstu.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Psihologija Betmena- I deo: Trauma i rađanje heroja

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s