Mistične aure i sinestezija

how_to_see_auras_350Sinestezija je neuropsihološki fenomen u kojem perceptivna iskustva koja su obično povezana sa jednim senzornim modalitetom, mogu biti izazvana stimulusima koji pripadaju drugim modalitetima. Rezultat je ukrštene aktivacije različitih senzornih zona u mozgu. Potiče od grčke reči syn– ukrštanje i aisthesis– osetiti, prosto rečeno sinestezija je povezanost senzacija. Tako recimo, iskustvo boje može biti prouzrokovano zvukom ili mirisom; muzika ili glas se vidi ili oseća kao fizički dodir, a ponekad se i brojevi i slova povezuju sa određenim bojama.

Javlja se još u detinjstvu, i većina je nesvesna da drugi ljudi takvo iskustvo ne poseduju, a mnogi i odrastaju ne znajuću da postoji bilo šta neobično u njihovom iskustvu. Nekada se mislilo da je sinestezija retka, a još u XIX veku F. Golton je posmatrao deo “normalne” opšte populacije kod koje je primetio postojanje sinestezije. Isprva su je objašnjavali (posebno slovo-boja sinesteziju), kao posledicu asocijacija koje su stvorene u detinjstvu, zahvaljujući knjigama ili magnetima na frižideru (zato je slovo A recimo uvek crveno). Pošto su palete boja ipak potpuno idiosinkratične (čak ni blizanci nemaju iskustvo iste boje za svaki stimulus), zaključilo se da privilegovana memorija ne može biti dobro objašnjenje.

Danas se zna da je prisutna kod 2-4% populacije, da na nju utiču genetski faktori (nasledna je) i da utiče na određene aspekte svakodnevnog života kao što je memorija ili kreativnost. Deli dosta toga zajedničkog sa “normalnom” percepcijom, i oslanja se na uobičajene perceptivne mehanizme gde je samo povećana sklonost ka kros-modalnoj interakciji moždanih oblasti. LSD i meskalin recimo izazivaju iste efekte, tokom i nakon uzimanja, ali ipak je sinestezija indukovana drogama nešto sasvim drugo od one normalne, prirodne.

Prevalenca sinestezije je povećana kod umetnika, na primer, Vladimir Nabokov se kao dete žalio majci da su boje alfabeta na kockama za igru pogrešne. Njegova majka je to shvatila kao da boje ne odgovaraju njegovoj sinesteziji, a shvatila je jer je i sama imala isto iskustvo. Kasnije je i njegov sin Dmitri imao slovo-boja, i zvuk-boja sinesteziju, ali i Vladimirova žena, Vera. Još jedan poznati primer je slikar Vasilij Kandinski.

Kakve veze ima sinestezija sa mističnim aurama? Prema istraživanju sprovedenom u Španiji, zaključeno je da mnoge osobe koje tvrde da vide auru, tzv iscelitelji, u stvari poseduju ovaj neuropsihološki fenomen, preciznije emocionalnu sinesteziju. Ipak, nemaju svi iscelitelji sinesteziju, ali je kod njih povećana prevalenca ovog fenomena. Istraživači tvrde da neki iscelitelji „have abilities and attitudes that make them believe in their ability to heal other people, but it is actually a case of self-deception, as synesthesia is not an extrasensory power, but a subjective and ‘adorned’ perception of reality“.

Pokazalo se da El Santon, Španac za koga se veruje da vidi aure i ima isceljujuću moć, u stvari poseduje lice-boja sinesteziju (deo mozga povezan sa prepoznavanjem lica je povezan sa oblašću za procesuiranje boje), dodir-ogledalo (kada je druga osoba dodirnuta ili oseća bol- on takođe oseća isto), visoku empatiju  i šizotipalne crte ličnosti koje uključuju određen nivo paranoje i deluzije.

3

Subjektivni opisi sinestezije koju pokreće vizuelna percepcija ljudskih figura ili lica, slične su tvrdnjama iscelitelja koji poseduju sposobnost prepoznavanja ljudskih aura. Za one kojima nije poznato, u parapsihologiji i ezoteriji, veruje se da su ljudska bića, ali i životinje i objekti, okruženi poljem energije ili aure, koja se može videti samo posebnim sposobnostim. Aura podseća na oreol, a ljudska ima 7 slojeva različitih boja, koji odgovaraju čakrama ili energetskim centrima. Različite boje su posledica karaktera, stanja uma i fizičkog stanja. Nijanse mogu ukazivati na promene raspoloženja ili emotivnog stanja osobe. Svaka ima posebno značenje, iako je interpretacija veoma kompleksna i pomoću nje rešavaju fizičke i psihičke probleme. Viđenje aure ipak nije nikakav spiritualni dar, jer je u pitanju tehnika koju može savladati svako ko prođe adekvatan trening. Vidimo ih perifernim vidom, relaksiranim stanjem uma.

Utvrđene su sledeće sličnosti kao argumenti u prilog pretpostavci da je čitanje aure u stvari jednostavno fenomen emocionalne sinestezije:

  1. Sličnost u crtama ličnosti iscelitelja i sinesteta- pojačana vizuelna imaginacija, psihička iskustva kao što su lucidni snovi, sklonost maštanju, visok nivo empatije.
  2. Procenat iscelitelja koji imaju sinesteziju je veći nego kod drugih ljudi koji se bave ezoterijom ali ne čitaju aure.
  3. Obe grupe poseduju sposobnost još od detinjstva.
  4. Izmenjena stanja svesti kao što su meditacija i hipnoza mogu uticati na oba iskustva (hipnotički trans ih može izazvati).
  5. Oba fenomena su emocionalna iskustva ili govore o emocionalnim stanjima.

Drugo naučno objašnjenje aura je svojevrsna vizuelna iluzija, a potiče od toga što se čitanje aura vrši tako što osoba stane ispred belog zida. Stajanje ispred svetle površine može indukovati percepciju oreola oko subjekta, zbog urođenog mehanizma u okviru vizuelnog sistema koji pojačava kontrast kako bi se jasnije videle ivice objekta.

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s