Lego kocke u terapijskom kontekstu

Lego BrickPrema izvorima,  u toku 2013. godine  proizvedeno je oko 560 milijardi delića Lego kocki. Da li sumnjate u to da su svi ti delovi prodati? Inače, pored varijacija u dizajnu i svrsi svake pojedine kockice, svaka je kompatibilna sa ostalim, već proizvedenim. Lego kockice proizvedene 1958. se još uvek uklapaju sa onima koje su proizvedene juče, a i setovi za malu decu su komaptibilni sa setovima za tinejdžere. Čarolija? Da. Kockice su toliko popularne da su postale inspiracija za celu jednu subkulturu, zabavne parkove, video igrice, filmove.  ‘’Teme’’ se pozajmljuju iz popularne kulture, od Star Wars do Indana Jonesa, ali čelnici kompanije najviše vole ‘’klasične’’ teme. Deca su  privržena Legu koliko i odrasli. Ni životinjski svet nije u potpunosti isključen: Lego je korišćen, recimo, u istraživanju epizodne memorije kod kreja (Nicky Clayton: ‘I use the Lego bricks to make each ice cube tray visuospatially distinct and thus allow my birds to bury their food in different trays at district times. This allows me to assess how good they are at remembering which caches they have hidden where and when’ – nismo mogli da odolimo i ne iznesemo deo detaljnog prikaza ovog eksperimenta), kao i kod oktopoda da bi se istražilo filogenetsko poreklo i funkcija igre. Baichtal i Meno objavili su 2011. godine knjigu The cult of lego, obrađujući između ostalog temu psihoterapije uz pomoć lego kockica.

Šta je to što čini Lego toliko posebnim? Najpre, ove kockice ne zahtevaju puno fizičke snage i veštine za razliku od ostalih construction kits gde fizički zahtevi slaganja bukvalno blokiraju aktiviranje kreativnosti i veština rešavanja problema (verujte nam, probali smo). Pisac Curtis Silver navodi da nas Lego uči dvema lekcijama: prva je da sledimo uputstva, da je vrećica lego kockica razbacana po zemlji ravna haosu, a da praćenjem uputstava dobijamo red; a druga je, da odbacimo uputstva, i napravimo od kockica šta god želimo. Evolucioni neurobiolog Mark Changizi istraživao je biološke mreže kao i one stvorene od strane ljudi i pronašao da, za razliku od bioloških mreža kao što je mozak, Lego zahteva rastući broj tipova posebnih delova da bi se izgradile kompleksnije strukture. Međutim, ovo se više odnosi na moderne Lego setove sa unikatnim delovima nego na one s kojima smo se igrali sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Prema ovom autoru, pripadnici ‘’stare škole’’ Lega intuitivno su znali da Lego treba da bude kao glina za oblikovanje, a ne model sa unapred određenim – i ograničenim – formama. Sa ovom idejom poigrao se i bioskopski hit Lego movie, koji promoviše maštu i kreativnu upotrebu kockica nasuprot krutom praćenju uputstva.

Kombinacija pravila i imaginacije čini Lego atraktivnim za upotrebu i u psihološkoj praksi. Pre više od petnaest godina, Daniel LeGoff (nomen est omen) uočio je da deca sa autističnog spektra bivaju prirodno privučena Lego kockicama u sobi prepunoj igračaka. LeGoff je počeo da koristi Lego kockice u terapijskom kontekstu na jedan strukturisan način kako bi prirodno podržao adekvatno društveno ponašanje ove dece. Gina Owens u jednom eksperimentu na Cambridge-u, izložila je decu sa visoko funkcionalnim autizmom staru od 6 do 11 godina ili Lego terapiji ili programu Socijalna upotreba jezika, ili nijednoj od ovih intervencija. Nakon osamnaest nedelja terapije Legom koja se sastojala od građenja kockicama u parovima ili malim grupama, i to u trajanju od sat vremena nedeljno, ova grupa dece je više poboljšala socijalne veštine i pokazala više interakcije sa ostalom decom na igralištima. Gina Owens je navela da su deca profitirala od ove intervencije a da su roditelji takođe bili prezadovoljni što deca učestvuju u grupnim aktivnostima koje na njih ne utiču stresno ili provociraju anksioznost, što grupne aktivnosti često čine kod dece sa autizmom.

LEGO-Creativity-Forgives-Everything-1

Međutim, da li su ovi benefiti bili specifično vezani za Lego? Owens (sada Gomez) je navela da u teoriji možemo koristiti bilo koje kocke ili čak peći tortu sa decom sledeći isti pristup – podela uloga, zajednički cilj I focus – ali, Lego je posebno svestran. Možete biti kreativni, ali u okviru određenih granica.

U jednom eksperimentu održanom 2011. i sprovedenom od strane LEGO Learning Institute, istraživan je uticaj kolaborativnog ponašanja na srce i mozak. Učenici letnjih škola iz 15 različitih zemalja koristili su Lego kockice kako bi gradili,  diskutovali i svrstavali ključne pojmove vezane za liderstvo. Pretpostavka je bila da će kolektivni proces građenja uticati na sinhronizaciju otkucaja srca među učesnicima kao i pojačanu aktivnost u tzv. ‘’socijalnim’’ oblastima mozga (centrima u mozgu povezanim sa socijalnim ponašanjem). David Gauntlett sa Univerziteta u Westminsteru navodi da je pravljenje stvari i priča o njima sjajan način da ljudi udruže svoja znanja, razmišljanja i osećanja o konkretnim pitanjima. Opet, šta je ovde karakteristično baš za Lego i samo za Lego? Gauntlett navodi da je Lego intresantan jer jako brzo povezuje ljude, da rade zajedno i da naprave nešto čime će biti zadovoljni i što ima različita značenja. Ovo se razlikuje od crtanja ili pravljenja stvari od gline, jer te aktivnosti podstiču ljude da razmišljaju i postanu opterećeni time kako će krajnji produkt izgledati, postanu frustrirani, itd, ali sa Legom, brzo se stvaraju značenja, metafore i to jako dobro funkcioniše. Deca, na primer, dok se igraju sa Legom, konstantno pričaju o onome što rade, planiraju, kreiraju zamišljene svetove. Zato je važno pomenuti upotrebu Lega u drugim vidovima psihoterapije igrom, a ne samo u delu koji se odnosi na decu sa autističnog spektra. Liana Lowenstein koristi Lego kockice kao medijum u mnogim aspektima porodične psihoterapije, uključujući i rad sa decom razvedenih roditelja. U tehnici osmišljenoj za rad sa decom ‘’Ne znam, baš me briga, neću da kažem’’ terapeut postavlja pitanja detetu i za svako pitanje na koje odgovori, dete dobija lego kockicu što ga dodatno motiviše na iskrenost u odnosu sa terapeutom. Alternative Legu postoje, baš kao i u gornjim primerima, ali bolje je da se držite Lega. Lekovitost Lega nema granica.

 

Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

One thought on “Lego kocke u terapijskom kontekstu

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s