Da li su psihičkim poremećajima skloniji muškarci ili žene?

126357-125234

Ko ima veće šanse da razvije probleme sa mentalnim zdravljem: muškarci ili žene? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je razmotriti bolesti koje se relevantne za oba pola, ali i proceniti da li se mogu primeniti isti kriterijumi dijagnostifikacije. Ako postoje razlike u simptomima, da li su bazirane na biološkim osnovama muškarca i žene? Danas su brojna neurološka istraživanja, slobodno možemo reći, potvrdila razlike u načinu funkcionisanja muškog i ženskog mozga u odnosu na fizičke i emocionalne stimuluse. Bez sumnje, pol na neki način utiče na razvoj simptoma, ali bilo bi opasno svesti psihološke probleme samo na bilogiju, a zanemariti socijalni faktore.

Ali da se vratimo na pitanje. Ko je pod većim rizikom? Muškarci ili žene? Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da je učestalost mentalnih oboljenja skoro identična za oba pola. Nezavisni pregledi studija ipak, doveli su zaključka da je procenat nažalost veći kod žena.

Ne možemo sa sigurnošću da se oslonimo na ovaj zaključak, jer postoji sumnja da žene lakše priznaju i prepoznaju problem, i lakše se obraćaju za pomoć (a možda se i bolje sećaju psiholoških problema). Kako su popularni zapadnjački opisi mentalne bolesti obično svedeni na gubitak racionalnosti i samokontrole, slabost, preteranu emotivnost i nezrelost, ne bi čudilo da zbog predrasuda muškarci teže priznaju da sa njima nešto nije u redu.

Ukoliko je verovati studijama, možemo ih podržati i navođenjem brojnih socijalnih i psiholoških faktora koje utiču više na žene nego na muškarce. Moguće je da su žene više pod stresom zbog zahtevnosti socijalnih uloga koje obavljaju. Od njih se očekuje da imaju uspešnu karijeru, da budu majke i domaćice, i sve to sa savršenim fizičkim izgledom i besprekornim stilom. Uz to, teže napreduju u karijeri, slabije su plaćene a nerealistične predstave ženskog tela ih bombarduju sa svih strana (što je zaslužno za porast procenata žena koje pate od poremećaja ishrane i imaju negativnu sliku o sebi). Postoje dokazi da zahtevnost ženskih uloga može imati negativan uticaj na njihovu sreću još od detinjstva. Ipak, ni muškarcima nije lako, pa ni gorenavedeno ne može biti dovoljno dobro objašnjenje.

Zašto se ovakvi rezultati dočekuju sa sumnjom i kao ni malo iznenađujući, ili ih žene mogu smatrati za ličnu uvredu? Od samog početka istorije psihologije, muškarci su bili dominantni a žene su se borile da steknu svoj poseban psihološki identitet. Feministikinje su kritikovale psihoanalizu kao seksističku, posebno termin „penis zavist“  tj deo o tome kako su žene osakaćeni muškarci koji moraju da žive sa svojim deformitetom (čitaj: bez penisa). Tako je Karen Hornaj udarila kontru i došla do pojma zavist zbog materice“, koji u stvari znači da su muškarci zavidni što žene imaju moć da stvore novi život. Obe teorije iz današnjeg ugla su previše ekstremne, ali jasno oslikavaju problem.

????????????????????????????????????????

Podsetimo se histerije, prvobitno izraza koji se koristio da označi napad burnih i nekontrolisanih emocija.  Potiče od grče reči hysteria, što znači materica. Histerija  se definisala kao neurotično stanje karakteristično za žene, a ideja o materici koja slobodno luta telom datira još od Hipokrata. Kasnije je ovo shvatanje uticalo i na Frojdovu teoriju o histeriji, a studija o Dori ga je navela da zaključi da su histerični simptomi posledica psihološke traume ili seksualnih problema. I to nije bilo retko da se ženska seksualnost povezuje sa psihološkim simptomima. Nimfomanija je nekada dokazivana sklonošću žene da flertuje, nosi parfem ili masturbira, a preporučeni tretmani su išli od promene ishrane do klitoridektomije (obrezivanja). Naravno, ista bolest kod muškaraca mogla se prosto izlečiti posetom javne kuće.

Još jedna dijagnoza koja je bila karakteristična za žene jeste kleptomanija- objašnjavali su je moćnim uticajem garderobe (čipke, traka, svile..) na gubitak razuma i racionalnosti, zbog čega su posebno žene iz siromašnijih porodica krale komade odeće koje nisu mogle sebi da priušte. Da budemo fer, ni u to vreme se mentalna bolest nije vezivala samo za žene. Sredinom XIX veka, popularna dijagnoza neurastenije češće se pripisivala muškarcima čiji nervni sistem i muškost su posustajali pod pritiskom modernog života.

Danas, bez obzira na ukupnu prevalencu mentalnih poremećaja, bila ona slična ili veća kod žena u odnosu na muškarce, najvažnije je razmotriti razlike po dijagnostičkim kategorijama. Recimo, kod žena se češće javljaju depresija i anksioznost, iako je zanimljiva činjenica da su simptomi karakteristični za žene koje se bore sa depresijom, prema APA svrstani kao atipična depresija (povećanje telesne težine, hipersomnija, povećanje apetiteta, osetljivost, tromost i sl). Još jedan problem u klasifikaciji mentalnih bolesti je upravo ovo- koristiti „muške“ kriterijume za dijagnostifikaciju poremećaja koji se češće javlja kod žena. Što se tiče shizofrenije, postoje razlike u odnosu na početak bolesti (kod muškaraca se javlja u ranijim godinama), tok bolesti (kod žena se pogoršava tokom menopauze), izraženost simptoma (teži su kod žena). Muškarci češće razvijaju zavisnost od ilegalnih supstanci i alkohola. Kod žena se češće javlja granični poremećaj ličnosti kao i poremećaji ishrane, dok su procenti veći kod muškaraca za antisocijalni poremećaj ličnosti. Za ADHD ne postoje značajne razlike. Žene češće imaju suicidalne misli i pokušaje samoubistva, dok muškarci češće izvršavaju samoubistvo, pretežno zbog izbora metoda koje garantovano vode u smrt (vešanje ili vatreno oružje, dok žene biraju predoziranje pilulama).

Postoje i dijagnoze svojstvene samo ženama. Recimo u okviru DSM-IV, postoji predmenstrualni disforični poremećaj koji nas navodi da pogrešno zaključimo da ženskim emocijama vlada njihov reproduktivni sistem. U skladu sa tipičnom muškom izjavom „Mora da je u PMS-u“, ispada da se ženski bes, iritiranost, depresija ili nezadovoljstvo može objasniti fluktuacijom hormona, što nije dobro jer tako obezvređujemo i negiramo postojanje ovih emocija.

????????????????????

Takođe, iako se neke bolesti čine svojstvene samo ženama, ne treba zaboraviti da pogađaju, iako u manjoj meri, i muškarce (kao na primer, anorexia nervosa).

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Da li su psihičkim poremećajima skloniji muškarci ili žene?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s