Sviraj to ponovo, Sem: Uticaj muzike na osećanja

8cxVxNn4RXuwYcE-G6KfAjl72eJkfbmt4t8yenImKBXEejxNn4ZJNZ2ss5Ku7CxtMuzika  ima važnu ulogu u svakom socijalnom kontekstu- na svadbama, žurkama, pa i sahranama. Mora biti nešto posebno nagrađujuće u njoj kada je uspela da zauzme toliki prostor u našim životima. Slušamo je da umanjimo tenziju, da ispunimo vreme, neprijatnu tišinu, odagnamo usamljenost, umanjimo dosadu. Daje nam energiju, umiruje, uzbuđuje, oduševljava- jednom rečju, oblikuje naša emocionalna stanja. Može se reći da uglavnom ima tri osnovne socijalne funkcije: regulacija raspoloženje i emocija, izgradnja interpersonalnih odnosa i osećaja identiteta.

Zadovoljstvo i emocije su ključni izvor motivacije za slušanje muzike. Ne samo da dokazano aktivira centre zadovoljstva u mozgu, već i sama komunicira širok raspon osećanja. Tolstoj je rekao da je muzika „stenografija emocija“. Dakle, vidimo je kao jezik emocija, a melodijske karakteristike se odnose na različite emocije. Sam proces buđenja osećanja može se svesti na asocijaciranje (po principu klasičnog uslovljavanja) na događaje ili stimuluse koji nose emocionalne konotacije (sećanja, ljudski glas, vizuelne predstave). Kada čujemo tužnu i depresivnu muziku, naviru nam tužna sećanja i sami postajemo tužni.  Justin i Vastfjall diskusiju o mehanizmima muzike svode na kvalitet melodije i instrumenata koji podsećaju na ljudski glas. Smatraju da pokreće emocionalnu zarazu jer na određenom nivou obrade informacije, melodija podseća na veoma ekspresivan i moćan ljudski glas sa kojim se lako poistovećujemo.

Većina muziku navodi kao omiljeni hobi, ali ona ima i zdravstveni i psihološki značaj. Pomaže usvajanju jezika kod dece, poboljšava akademsko postignuće, umanjuje anksioznost i depresiju, a samo njeno prisustvo poboljšava ukupno kognitivno funkcionisanje. Početkom devedesetih, verovalo se da slušanje Mocarta pre izvođenja zadatka, poboljšava spacijalne sposobnosti u poređenju sa sedenjem u tišini i relaksacionim instrukcijama. Istraživači su to nazvali Mocart efekat, i nakon što je zahvaljujući medijima postao globalno prepoznatljiv- replikacija rezultata nije uspela, i došlo se do zaključka da nije stvar u Mocartu, već u povećanju uzbuđenja. Tako se javio i Šubert efekat, pa i Stiven King efekat (kod onih koji vole da slušaju naraciju Kingovih dela), ali i Blur efekat. Ukoliko nam se određena pesma dopada, poboljšava raspoloženje i podstiče uzbuđenje što povratno poboljšava i postignuće. Misli se na slušanje muzike PRE obavljanja zadatka, a ne onako kako većina radi, tj sluša muziku u pozadini tokom izvođenja. Ovo drugo i nažalost češće, zapravo može imati negativan uticaj na postignuće..

Veoma je čudno kako nekada ciljano tražimo muziku koja nas navodi na suze, kada obično u realnom životu dajemo sve od sebe da izbegnemo one stvari koje mogu da nas rasplaču. Zilmanova teorija uspravljanja raspoloženjem kaže da ljudi biraju muziku sa ciljem da odagnaju loše raspoloženje a prizovu i vrate ono pozitivno. To bi značilo da biramo muziku koja donosi zadovoljstvo ili nosi pozitivne emocije ili nas, kako kažemo, „diže“. Čak i kada biramo tužnu muziku, ne znači da smo mazohisti niti da doprinosimo ruminaciji. Slušamo tužne pesme koje se odnose na događaj koji je pokrenuo tužne emocije (na primer, raskid), i samim tim nam pesma pruža uvid u uzroke i potencijalne posledice događaja. Uz to, uključujemo se u socijalno poređenje sa izvođačem, koji izražavajući patnju čini da se osećamo manje tužni ili da bar znamo da nismo jedini na svetu koji se tako osećamo.   Nekada biramo tužne pesme jer su prikladne situacije (na pr, gubitak voljene osobe), ili nas priprema na socijalnu interakcija koja sledi (da utešimo prijatelja koji pati). Dakle ne znači da smo tako motivisani, već prosto izbegavamo da slušamo srećne pesme koje nisu odgovarajuće. Iako tužna muzika odražava negativne emocije, ona je ventil i na kraju ipak nosi obećanje da će povećati pozitivna afektivna iskustva, na primer da će dozvoliti slušaocu da se oseća bolje i rasterećenije.

o-DEPRESSION-AND-MUSIC-facebook

Muzika je i socijalna i emocionalna komunikacije. Naši preci su živeli u okruženju u kojem je zvuk bio jedan od najefikasnijih načina da se koordinira grupna kohezija i aktivnosti, da se učvrste socijalne veze i uspostavi hijerarhija. Tako je i danas. Rat i ratne pesme, uspavanke, himne koje povezuju porodice, grupe, ili celu naciju. Muzika može biti način da se umanji socijalni stres. Transcedentnost muzike, poseban osećaj koji nam daje i vodi nas izvan nas samih, čini je i eskapizmom, svojevrsnim begom od realnosti. Što i jeste osnovna funkcija- stvaranje zadovoljstva, a sve druge funkcije su manje značajne od ove.

 

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s