Nevoljna autobiografska sećanja

U Prustovom delu U potrazi za izgubljenim vremenom“, narator je preplavljen neočekivanim, živopisnim sećanjem, dok umače kolač (poznat kao madlena) u šoljicu čaja. Danas takva iskustva zovemo nevoljna autobiografska sećanja, i smatra se da su deo automatskog memorijskog procesa- ecphory  (grčki ekphorein, što znači „otkriti“), a dešavaju se onda kada podsticaji iz okruženja odgovaraju sačuvanim informacijama i određeno sećanje spontano dovode u svest, bez lične namere. Najčešće je to onda kada obavljamo neke uobičajene, automatske radnje koje ne zahtevaju punu pažnju, kao što je kuvanje kafe, šetanje ili vožnja. I to ne tek tako i odjednom, već procesom asocijacije. U proseku se jave i 3 do 5 puta dnevno. Po nekoj slobodnoj definiciji, ovakvi spontani misaoni pocesi mogu označavati i dnevno sanjarenje ili lutanje misli.

Obično mnogo više vrednujemo one predmete koji imaju tu moć da nam u svest prizovu sećanja, bez obzira na njihovu materijalnu vrednost ili korist. Ali ne pokreću ih samo predmeti, već i govor, misli i druga senzorna i perceptivna iskustva (mada uglavnom eksterna).

Javljaju se u različitim formama- nekada kao deo patoloških stanja, nekada pod uticajem supstanci (kao flešbekovi nakon LSD tripa, koje pokreću auditivni i vizuelni signali).  Osnovna karakteristika sećanja u Post-traumatskom stresnom poremećaju je da su intruzivna, teško se kontrolišu i izazivaju stres. Nekada se javljaju i kod pacijenata koji boluju od epilepsije temporalnog režnja, nakon napada. Čak i pacijenti koji boluju od demencije imaju nevoljna sećanja. Veruje se da je objašnjenje u tome što ovi pacijenti nisu u stanju da prizovu sećanja iz oštećenog dela frontalnog režnja, a usled automatskog izvlačenja, nevoljna sećanja ne zahtevaju input iz radne memorije. Autobiografska sećanja dakle jesu sačuvana, ali su zaključana i van svesnog dometa sve dok se ne javi određeni okidač koji ih sam pokrene.

Postoji i određeno preklapanje sa fenomenom poznatim kao deja vu, jer su oba živopisna, nekontrolisana i relativno retko se javljaju. Smatra se da je u pitanju isti kontinuum, samo što je za deja vu ipak ključan jak osećaj da smo nešto već doživeli.

Sve u svemu, normalan su deo mentalnog života i svakako da imaju neku funkciju u vođenju sadašnjeg i budućeg ponašanja i mišljenja. Uopšte, prema dominantnoj teoriji, sećamo se sa svesnim ciljem da kasnije prizovemo ili rekonstruišemo određenu informaciju koja je skladištena u dugoročnoj memoriji. Signali iz okoline sami prizivaju prošla iskustva, što može biti korisno ukoliko smo u opasnosti ili je potrebno brzo rešiti problem.

memories_will_never_fade_away__by_franzeyfragility

Berntsen, koji je prvi zvanično uveo ovaj termin, opisuje načine na koje podsticaj iz okruženja postaje dovoljno jak da ih izazove: 1) ukoliko odgovara nekom prošlom događaju. Recimo, pili smo pivo od borovnice samo jednom u životu- ta scena će se sama javiti onda kada drugi put budemo pili pivo od borovnice; 2) nekoliko podsticaja u datoj situaciji odgovara određenom prošlom događaju, tako da je verovatnoća da takva kombinacija podsticaja odgovara nekom drugom sećanju jako mala; 3) neki podsticaj iz okoline odgovara nekolicini prošlih događaja, na primer, pivo od borovnice smo pili bar deset puta, ali ukoliko je jedan posebno značajan i specifičan, izdvojiće se ; 4) važno je ponavljanje, emocije i vreme događaja, u smislu da ukoliko se određenog događaja često prisećamo, povezujemo ga sa jakim emocijama i dogodio se relativno skoro, veća je verovatnoća da se javi kao asocijacija.

U odnosu na voljna sećanja, mnogo više utiču na reakcije i raspoloženje. Centralna za depresiju, na primer, jesu spontana intruzivna sećanja o negativnim događajima koja se konstatno javljaju u svesti, prati ih distres i pokušaj izbegavanja. Ipak, ne treba mešati nevoljna sećanja sa čistim intruzivnim mislima, jer nevoljna sećanja se ne povezuju samo sa negativnim emocijama, već često izazivaju nostalgiju i pozitivna osećanja ljubavi, zaštićenosti i bezbrižnosti.

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s