Zašto ne mogu da izbacim tu pesmu iz glave?!?

JonesTribalDancing2Moć koju muzika ima nad nama kada nas obuzme i preplavi obično je prijatna i korisna. Dokaz da smo muzička vrsta koliko i verbalna, možda je upravo u dramatičnom muzičkom efektu stanja transa, koji etnomuzikolozi opisuju skoro kod svih kultura. Pevanje, ples i divlji pokreti, ritmično ljuljanje nekada i katatonija- uključuju i psihičke efekte koji dovode do dubokih, izmenjenih stanja svesti, grupnih ili pojedinačnih. Žanr moderne Trance muzike nastao je sa istim ciljem.

Ipak, ponekad, osetljivost na muziku sklizne i van naše kontrole, postaje desktruktivna i preterana. Jedan blaži oblik svi poznajemo a to je nevoljno i naizgled beskrajno ponavljanje određene pesme ili melodije u glavi. Englezi ovaj fenomen zovu earworms (ušni crvi), ili stuck song syndrom (sindrom zaglavljene pesme), sticky music (lepljiva muzika), cognitive itch (kognitivni svrab). Nije retkost da tu istu pesmu uspemo da prenesemo ili  „usadimo“ u glavu nekom drugom, ili da se ispostavi da isti ušni crv muči istovremeno dve bliske osobe.

Drugi termin usko povezan sa ovim iskustvom jesu nevoljne muzičke predstave (INMI), kao iskustvo oživljavanja muzičkih sećanja bez svesne namere. Provocira ih nešto što vidimo ili čujemo, a zatim nesvesno asociramo. Aktiviranje muzičkih predstava je van naše kontrole, ali održavanje je ipak delom pod uticajem svesti. INMI zato često postanu ušni crvi, ali nisu identični termini.

Iako i dalje ne znamo šta je uzrok ovog fenomena, istraživači su fokusirani na ispitivanje okidača, dinamike, trajanja i sličnih karakteristika. Ukoliko muziku smatramo važnim delom našeg života, trajanje zaglavljene pesme traje duže i teže se kontroliše. Pesme su obično idiosinkratične, iako se neke kolektivno gledano češće javljaju. Mogu biti stare, savremene popularne ili potpuno nove, koje same poizvodimo (češće kod muzički obrazovanih).

Osnovne karakteristike zavise od tri grupe faktora: 1) muzika, 2) kontekst i 3) ličnost.

Prvi faktor koji je značajan za samu aktivaciju je muzika. Kognitivni svrab izaziva ponavljanje muzičkog stimulusa (fraze, motiva ili sekvence), jednostavna muzika (poput dečjih pesmica, ili pop hitova, džinglovi ili muzičke teme iz televizijskih emisija), ritmičke varijacije.

Drugi faktor je kontekst u kom se nalazimo. Veća je verovatnoća da nam u uši uđe prva pesma koju čujemo kada se probudimo, ili neka koju smo skoro čuli. Važno je i da li nam se melodija dopada, da li očekujemo neki događaj- letnji odmor, fizičku aktivnost, interakciju sa drugima. Takođe je povezano sa stanjima u kojima nismo fokusirani, kada smo relaksirani ili sanjarimo. Okidači mogu biti drugi ljudi, situacije, reči, zvukovi, sećanje na određene događaje; ali i afektivna stanja kao što su raspoloženje, stres i različite emocije.

Učestalost i karakteristike zavise i od same ličnosti- uzrasta i pola (više kod mlađih i žena), ali i skorova na crti neuroticizma (viši skor- veća učestalost).  Povezuje se i sa transliminalnošću (merom kognitivne „probojnosti“).

Easy-A-Emma-Stone-Pocket-Full-of-Sunshine

Iz ličnog iskustva znate da aktivni pokušaji blokiranja ili uklanjanja pesme iz glave, nemaju mnogo uspeha. Jedino možemo pasivno da prihvatimo ili glasno zapevamo, što je i u skladu sa Wegnerovom teorijom ironične mentalne kontrole (pokušaj eliminisanja misli samo je još više održava).

A šta kažu psihoanalitičari? Konkretno Frojd je prema muzici bio potpuno indiferentan, i nikada o njoj nije pisao. Ali zato jeste Reik u svojoj knjizi The Haunting Melody. Reik je smatrao da nevoljne muzičke predstave u vidu ušnog crva imaju određenu ulogu u terapiji, jer nose skriveno značenje o radu psihe. Ovo zaista ima smisla, i pokušajte ponekad, dok vam se određena pesma mota po glavi, da se fokusirate na njen tekst ili naslov i povežete sa trenutnim mislima, situacijom ili osećanjima. Neretko dobijete introspektivni uvid koga možda i niste bili svesni, kao da vam vaše nesvesno nešto poručuje i objašnjava.

Hannet je proučavao tekstove 2111 hitova prve polovine XX veka. 69% su činile romantične, ljubavne pesme. Njihovu dominaciju je interpretirao kao odraz univerzalne potrebe za strašću i ljubavlju. Popularni hitovi odražavaju psihu nacije i tip nesvesnih poruka na koje reagujemo.

Ušni crvi su obično normalan i svakodnevni deo mentalnog života. Ipak, ovaj fenomen je najbolje predstaviti na kontinuumu sa različitim stepenom učestalosti i ozbiljnosti.  Nevoljne muzičke predstave nekada postaju patološka stanja kao što su muzičke opsesije, halucinacije ili auditivne perseveracije. O njima je pisao Oliver Saks u svojoj knjizi Muzikofilija. Muzičke opsesije karakterišu opsesivno-kompulsivni poremećaj, i ponekad je njihovo prisustvo i bez drugih simptoma dovoljan kriterijum za dijagnozu, ukoliko ometaju svakodnevno funkcionisanje i dovode do distresa. Auditivne perseveracije (palinacousis) su stanja povezana sa povredama mozga i epilepsijom, a rezultiraju konstantnim prisustvom auditivnog stimulusa.

Postoje slučajevi u kojima gubitak sluha pokreće auditine halucinacije (zovu ga auditivni Charles Bonnet sindrom). Ovo je ujedno i najčešći vid halucinacije koja po prirodi nije psihotična. Nekada se javljaju polako, ali ipak češće naglo i bez posebnog uzorka. Kod starijih ljudi to su obično pesme iz detinjstva, koje nisu čuli decenijama. Mogu biti toliko glasne da ometaju razgovor- što se priznaćete, ne dešava sa „normalnim“ ušnim crvima.

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s