Trinaest razloga: Suicid kod tinejdžera

maxresdefault

Hannah Baker, tinejdžerka, izvršila je samoubistvo, ostavivši iza sebe kutiju punu audio kaseta koje je snimala za različite ljude. Navodno, svaka od ovih trinaest osoba igrala je malecnu ali značajnu ulogu u Haninoj odluci da okonča svoj život. Svaka od njih mogla je biti kap u prepunoj čaši. Narator knjige ‘’Trinaest razloga’’, Clay Jenson, je jedan od njih. Dovoljna je I sama pomisao da je neko koga znate izvršio suicid, a podsećanje da ste možda za to I odgovorni, barem delimično, ledi krv u žilama, svakome pa i Clay. Priča o samoubistvu jeste priča o krivici I odgovornosti, jer se oni koji ostaju iza samoubice uvek pitaju da li je tragedija mogla biti sprečena, ko je mogao da je spreči I na koji način. Često čak i sami ljudi koji su razmišljali o suicidu a nisu ga izvršili navode da ih je ponekad sa ‘’puta’’ vratila neka sitna svakodnevna prijatnost ili ljubaznost. U knjizi Jay Ashera čak je mapirano par takvih ‘’raskrsnica’’, gde bi jedna topla reč, pogled, jedan drugačiji postupak mogli bukvalno da spasu život.

U ovoj knjizi otvaraju se mnoga pitanja, vezana za život tinejdžera, a naročito tinejdžerki: uloga ‘’reputacije’’ u srednjoj školi, surovost vršnjaka, značaj prvog seksualnog odnosa. Knjiga je napisana na takav način da bi trebalo da ostavi čitaoca u uverenju da su ostali učenici kao I nastavnici bili uzrok Haninog samoubistva. Ovo, naravno, nije previse uverljivo; ali to je tačka gledišta devojčice koja nikada neće sazreti dovoljno da sagleda širu sliku. U njenom svetu I na njenim kasetama, dečaci koji su lagali o njoj I zvali je ‘’droljom’’, licemerne drugarice, odrasli (uključujući školskog savetnika) koji nisu bili u stanju da prepoznaju njene potrebe I pomognu joj – svi su gurnuli Hanu preko litice. Naravno, mnoga deca prođu I kroz teže stvari a da ne razviju kliničku depresiju a kamoli da razmatraju samoubistvo, ali upravo u tome leži značaj ove knjige – pojašnjenje individualnih razlika i individualnih ranjivosti, koje okolini mogu delovati banalno dok ne bude suviše kasno.

O Haninom porodičnom životu ne saznajemo mnogo; tek da su baš u tom kritičnom periodu njeni roditelji imali velikih finansijskih problema. Kako Nigel Latta pametno kaže, jedna od najvećih istina uloge roditelja je da oni ne mogu da zaštite svoju decu – ne zaista. Naročito ne u tinejdžerskom dobu. Disfunkcionalna porodica je samo jedan od faktora rizika, koji, baš kao u Haninom slučaju, uopšte ne mora ni da postoji. Jedan period nepažnje bio je dovoljan.

Hanina odluka toliko je konačna da je poslednjeg dana svog života ona potpuno mirna, njene ‘’kasete’’ su vrlo elokventne, čak se na moment čini manipulativnom. Inače nije retka pojava da osoba koja je čvrsto rešila da izvrši samoubistvo iznenada postaje smirena, čak i srećna, a takva postaje i Hanna koja je u sećanju naratora poslednjih dana svog života bila ‘’ona stara Hana’’. Stoga ni na kasetama ne čujemo uopšte ranjivu Hanu, već Hanu koja traži osvetu, izazivajući ne samo krivicu u ljudima koji slušaju već i gnev prema drugim ljudima, koji takođe slušaju, povezujući celu malu zajednicu u jednu isprepletanu mrežu stida, straha i ljutnje – osećanja koja inače prate suicid. Ona oseća da ima pravo da bude ljuta i povređena jer su ljudi loše postupali prema njoj, a zato što je ljuta I povređena, ima pravo da oduzme sebi život te da ne dozvoli nikome da ikada više loše postupa prema njoj.

1346244375_thirteen_reasons_why-oo

Naravno, laički rečeno ostaje nejasno zašto Hana nije uložila korisnu energiju u to da potraži pomoć još jednom umesto što je razvila plan o osveti, snimanju kaseta I njihovom uručivanju ljudima na koje je kivna. No upravo o tome se i radi – o iracionalnosti tinejdžera, njihovoj nesposobnosti da razdvoje bitno od nebitnog, njihovoj nespremnosti da sagledaju alternative. Sve su ovo očekivane razvojne pojave koje ne moraju, ali očigledno mogu, dovesti do tragedije. Takođe je u praksi pokazana činjenica da tinejdžeri koji pokušavaju suicid gotovo nikad ne traže pomoć direktno (mada je Hana I to učinila odlaskom kod školskog psihologa) već je važno da ljudi oko njih prepoznaju upozorenja i znake, i da tada ostanu mirni, ali, recimo – uklone sve potencijalno opasne predmete iz okoline, konstantno nadziru mladu osobu I pruže joj pomoć i podršku. Ovi znaci uključuju: ‘’oproštajna’’ pisma, oproštajne planove, priču o sahrani i planiranje sahrane, suicidalno ponašanje –pokušaj suicida, samopovređivanje, priču o samoubistvu, preokupiranost smrću, promenu u ponašanju, odevanju, izgledu, osećanjima.

U knizi Thirteen reasons Asher koristi priliku da taksativno pobroji ove znake iuperi prst u sve one koji ih nisu prepoznali kod Hannah Baker, pozivajući da se prepoznaju kod svih potencijalnih Hana Baker. Jedna stvar je jasna iz svih priručnika o prevenciji suicida kao I iz ove knjige: nikada ne treba uzimati znake upozorenja olako ili ih čuvati kao tajnu.

Sam autor Jay Asher u jednom intervjuu je rekao: Basically, even though Hannah admits that the decision to take her life was entirely her own, it’s also important to be aware of how we treat others. Even though someone appears to shrug off a sideways comment or a rumor, it’s impossible to know everything else that’s going on in that person’s life and how we might be adding to his/her pain. Ova poruka je ponekad u knjizi data jasno, kada se Hana s onog sveta obraća ljudima direktno i ljutito, a ponekad u Clayovim rečima suptilnije: I’m listening to someone give up. Someone I knew. Someone I liked. I’m listening but I’m still too late.

Nakon slušanja Haninih kaseta, Clay sreće devojku Skye Miller, na koju možda ne bi ni obratio pažnju da nije slušao kasete, ali nakon slušanja ‘’prepoznaje’’ da Skye verovatno prolazi kroz nešto slično kao i Hanna. Prilazi joj I obraća joj se, u nadi da će spasiti barem njen život.

suicidex-topper-mediumZanimljivo je da su roditelji u Americi tražili zabranu ove knjige zbog sirovih emocija koje im je izazivala kao i straha da bi tinejdžeri iz nje mogli da dobiju ‘’ideju’’ o samoubistvu. Moguće je da je zapravo knjiga u njima pojačala osećaj bespomoćnosti zbog već pomenute odsutnosti Haninih roditelja u njenom životu, u samo jednom periodu, koja je za nju bila smrtna presuda.

Samoubistvo je prema nekim istraživanjima na trećem mestu kao uzrok smrti dece starosti između 10 i 19 godina. Bez obzira na literarne manjkavosti knjige (uključujući činjenicu da glavni junak, narator, u stvari jedini nije razlog zašto), ova knjiga je važna za razumevanje okolnosti koje navode jednu mladu osobu da sebi oduzme život.

 

Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s