Sindromi gradova: mentalni poremećaji kod turista

paris-syndrome-600x399Klaster psihijatrijskih sindroma zabeležen je proteklih decenija u nekoliko najpoznatijih turističkih destinacija- zovemo ga Sindromi gradova. Pogađaju turiste i to najčešće ubrzo nakon što stignu u grad, a simptomi se kreću od anksioznosti i paničnih napada, preko vizuelnih i auditivnih halucinacija do teških psihotičnih epizoda. Akutni su, kratko traju, a oporavak obično spontano sledi nakon povratka u sopstvenu državu. Pokreću ih pre svega istorijske, duhovne i estetske karakteristike lokacija. Dodatni faktoru su promena rutine u svakodnevnom životu, nepoznato okruženje, kontakt sa strancima i osećaj izolacije usled kulturnih razlika. U pitanju su Sindrom Pariza, Stendalov sindrom (Sindrom Firence) i Sindrom Jerusalima.

Sindrom Jerusalima je najviše izučavan. Sam termin je uveo 1982. godine Yair Bar-El iz bolnice Kfar Shaul, posmatrajući stotine pacijenata-turista, tokom 13 godina, kako razvijaju psihotične simptome povezane sa religioznim sadržajima. Smatra se da je ruski pisac Gogolj patio od blaže verzije ovog sindroma.

Javlja se kod dva tipa ljudi, a prvi su oni koji dođu u grad sa već postojećom istorijom psihičkih problema (čine 82%), i doživljavaju teška i strašna mentalna iskustva suočavanjem sa svetim prostorom, za koja nemaju dovoljno jak kapacitet kopinga. Nekada se prosto izgube pred istorijskom i duhovnom simbolikom grada i identifikuju sa značajnim biblijskim ličnostima, što dovodi do karakterističnih bihejvioralnih reakcija. Tako je turista iz Amerike koji je bolovao od shizofrenije, počeo da se identifikuje sa Samsonom i bio je ubeđen da mora da ispuni određenu misiju te je pokušao da pomeri kamen sa Zida plača. Neki od njih imaju bizarne religijske ili političke ideje, kao čovek iz Australije koji je podmetnuo požar u džamiji Al Alksa 1969. godine, i doveo do krvavih protesta.

Drugi tip se zove i „čisti“ tip, jer se simptomi razvijaju kod prethodno zdravih osoba bez istorije psihotičnih poremećaja, zloupotrebe supstanci ili problema na poslu ili u porodici. Oni dođu u Jerusalim kao obični turisti bez unapred smišljene misije ili cilja. Obično su deo turistički origanizovane posete, u pratnji porodice ili prijatelja. Sindrom se razvija u sedam faza: prvo su anksiozni, napeti, uznemireni. Zatim se odvoje od grupe i lutaju sami gradom; dolazi do potrebe za tuširanjem ili kupanjem, kompulsivno režu nokte sa nogama i rukama, ogrnu se belim plaštom i glasno pevaju delove Biblije. Na kraju odlaze na sveto mesto da drže moralne propovedi. Vizuelne i auditivne halucinacije izostaju, vrlo dobro znaju ko su- u pitanju je kratkotrajna psihotična epizoda koju prati potpuni oporavak. Simptomi prolaze posle 5-7 dana, nekada i spontano bez uplitanja tretmana. Kada se vrate u svoju zemlju, sećaju se svog ponašanja, osećaju stid i ne žele više nikada da se vrate u Jerusalim.

Stendalov sindrom je prvi put opisao italijanski psihijatar Graziella Magherini, 1989. godine, i ključne su emocije koje izazivaju velika, poznata umetnička dela. Kao što možete i sami da prepostavite, ime je dobio po francuskom piscu Stendalu. Stendal je tokom posete Firence u svom dnevniku ostavio zapise o poznatim umetničkim delima koji su se nalazili u gradu, a posebno o emocijama koje su ga obuzimale tokom posmatranja. Konkretno nakon odlaska iz bazilike Santa Croce, estetski doživljaj je bio toliko jak da je bio praćen ubrzanim otkucajima srca i izmorenošću- da je mislio da će se onesvestiti. Magherini je uporedila ove spise sa simptomima koji se pojavili kod 106 turista hospitalizovanih u bolnici Santa Maria Nuova u Firenci. Stendalovi simptomi bi spadali u blažu kategoriju.

uffizi-gallery_6803_600x450

I ovde postoje tri tipa ljudi koje pogađa: oni sa prethodnom istorijom psihotičnih simptoma, sa afektivnim simptomima i oni kod kojih se javlja samo somatska ekspresija anksioznosti kao što je panični napad. Svi negde imaju osećaj dezintegracije i fragmentacije selfa. Žena, 20 godina, nakon što je provela neko vreme u galeriji Uffizi, terorisana je osećajem da će se raspasti u delove, vikala Pomozite mi! , toliko uznemirena da su je udaljili i odveli u psihijatrijsku ustanovu. Stendal sindrom se pominje i u jednom horor filmu. 

Treći sindrom- Pariza, zanimljiv je po tome što se javlja samo kod turista iz Japana. Pariz u Japanu nosi neko posebno, magično značenje- simbol je evropske kulture i izaziva divljenje. Oni koji dođu sa visokim, romantizovanim očekivanjima, ponekad razvijaju niz psihotičnih, afektivnih i neurotičnih simptoma. Jezička barijera, izražene kulturne razlike, stil komunikacije, osećaj izolacije, realna slika grada- dovode do dubokog kulturnog šoka koji pokreće napade anksioznosti, čudna osećanja disocijacije, psihomotorne probleme, psihotične deluzije sa temom paranoje, megalomanije, erotomanije ili misticizma.

Opet dva tipa: u prvi spadaju oni sa istorijom psihijatrijskih problema koji su došli u Pariz usled već postojećih deluzionih uverenja- ipak simptomi se javljaju tek kada stignu u grad, i to momentalno, nekada dok su još uvek na aerodromu. Devojka iz Japana, 39 godina, nakon teške psihotične epizode je hospitalizovana. U intervjuu je izjavila da je došla jer treba da postane kraljica Švedske, Finske ili Danske. Kasnije se otkrilo da je od devetnaeste godine više puta bila hospitalizovana zbog dijagnoze shizofrenije. U Pariz je došla zbog turističkog slogana koji se nalazio po bilbordima u Tokiju: Francuska te čeka! , što je protumatičila kao obraćanje njoj lično, i poziv da ispuni svoju sudbinu. Drugi tip turista nema istoriju mentalne bolesti (čak ni u porodici). Simptomi se javljaju nakon tri ili više meseci boravka u Parizu. Primer je mladić koji je došao u Francusku na studije. Nakon tri meseca je prestao da ide na predavanja, preselio se u hotel u Parizu. Imao je jake napade anksioznosti, anoreksiju i insomniju, auditivne halucinacije glasova koji su pretili da će ubiti i njega i njegovu porodicu.

Pored sindroma gradova, postoji i vrsta psihotičnih simptoma koji se javljaju kod ljudi koji se izgube na aerodromima (Aerodrom sindrom). Ali oni obično ne znaju ni ko su, ni odakle dolaze ni kuda su krenuli. Dovoljan je kratak odmor da simptomi nestanu. Obično pogađa one sa prethodnim prisustvom psihotičnih poremećaja, koji dolaze na aerodrom pod uticajem mentalne bolesti a ne u cilju putovanja.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Sindromi gradova: mentalni poremećaji kod turista

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s