Hipnoza u filmu: Zablude i činjenice

z_p-40-HypnotismJoš od XIX veka, opservacije čudnog, neočekivanog i provokativnog ponašanja hipnotisanih dobrovoljaca, doprinele su ideji da je hipnoza nešto više od prostog odgovora na sugestiju. I hipnoza i mesmerizam povezuju se sa čudnim i natprirodnim sposobnostima. Smatralo se da oni koji praktikuju ove veštine, mogu da vide bez očiju, da mentalno putuju na udaljene planete, da primete bolest gledajući kroz kožu i da mogu da komuniciraju sa mrtvima. Što se tiče hipnotisanih subjekata, i njima su se pridavale posebne sposobnosti- da stiču snagu, precizniju memoriju i mogućnost da postignu sve ono što u budnom stanju ne bi uspeli.

Za laike i danas termin hipnoze ima konotaciju izmenjenog stanja svesti ili stanja transa. Hipnotizer transforiše subjekta u pasivnu individuu, marionetu, čija iskustva i ponašanja postaju pod njegovom kontrolom. Za ovakvo viđenje su najzaslužniji masovni mediji, kao što je televizija i film, gde hipnoza ima tamnu i sablasnu istoriju, i obično se akcentuju potpuno netačni stereotipi. Skoro ceo vek, hipnotizeri mašu satom ispred očiju, okreću spiralni disk i gledaju subjekte pravo u oči prodornim pogledom. Kada se dvoje ljudi na ekranu gleda u oči dugo i bez treptanja više od 3 sekunde, Amerikanci kažu da se nalaze pred tzv fight or f..k, a treća alternativa je svakako padanje u duboki hipnotički trans. Cilj je osvojiti devojku ili napraviti neku vrstu zombija od muškaraca koji sa zastakljenim ili zatvorenim očima, teturajući se, ide u napad- da ukradu ili ubiju. Ljudi se mogu hipnotisati i protiv svoje volje i učiniti da se ponašaju u neskladu sa svojim moralnim principima. Ovakvo korišćenje hipnoze kao sredstva za ostvarivanje zlobnih namera prisutno je u brojnim hororima i komedijama, pa tako i na primer u Vudi Alenovom Curse of the Jade Scorpion, u kojem Vudi volontira da se priključi na sceni hipnotizeru, što za posledicu ima seriju krađa nakita.

Mediji takođe podstiču mit da je sećanje do kog se hipnozom dolazi uvek precizno i tačno. Zato se obično i prikazuju subjekti koji regrediraju i vraćaju se u detinjstvo i prisećaju se strašnih trauma koje su izvor problema u sadašnjosti. Tako se u filmu K-Pax, Kevin Spejsi hipnotiše kako bi se proverilo i utvrdilo zašto veruje ili da li je zaista vanzemaljac.

Stručnjaci i poznavaoci naučne osnove hipnoze, gledajući ove scene ili se samo nasmeju ili ostanu ogorčeni. Ali nije uvek tako. Postoje i neki pozitivni i realistični prikazi, iako ih je jako malo. Recimo Three Faces of Eve  ili Sybil  hipnozu prikazuju prilično realistično i pozitivno. Retko je akcenat na prikazu stanja svesti iz ugla subjekta- neki slabašan pokušaj je u filmu Shallow Hal. Sve je to ipak u redu, jer svrha filma negde i jeste zabava i ne mora da podrazumeva realističan prikaz teme kojom se bavi. Zato ćemo pokušati da dalje odgovorimo na pitanje šta je mit a šta su činjenice kada govorimo o hipnozi.

Iako su mnoga uverenja do danas odbačena, stanje u domenu hipnoze je i dalje prepuno kontroverzi, pre svega vezano za pitanje da li uključuje izmenjeno stanje svesti koje je odgovorno za visoku sugestibilnost klijenta. Istina je, za početak, da je hipnoza u stvari samo-hipnoza, jer subjekat održava kontrolu i nastavlja da se ponaša u skladu sa svojim sržnim principima, moralom, etikom i uverenjima. Ne možemo nikoga hipnotisati protiv svoje volje. Podrazumeva stanje u kojem nečija mašta stvara živopisnu realnost sugestijom koju nudu neko drugi ili koja dolazi od nas samih, ili se izvlači iz prostornih ili socijalnih signala. U hipnotisanom stanju možemo da izmenimo percepciju, sećanja ili fiziološke procese koji inače nisu pod svesnom kontrolom.

Hypnotic-spiral1-e1381812891150

Dve su dominantne teorije u pokušaju definisanja hipnotičkih aktivnosti. Prva je tradicionalna teorija, koja se još naziva i neodisocijacija, i koja posmatra hipnozu kao stanje u kojem je subjekat pasivni posmatrač (povezivalo se sa spavanjem). Naravno, do danas su joj upućene brojne kritike. Druga teorija je kognitivno-bihejvioralna po joj je subjekat aktivni učesnik, a dovodi do cilju usmerenog ponašanja. U osnovi je današnjeg terapijskog korišćenja hipnoze. Ujedno je i moderan pristup gde se hipnoza objašnjava kao povišena pažnja i koncentracija subjekta na samog sebe, tako da može efikasnije da obradi informacije i reguliše misli i emocije kako bi se došlo do željenog ishoda. Stanje povišene koncentracije eliminiše sve ono što naš um inače ometa, vreme kao da brže teče, prisutno je osećanje fokusirane budnosti- slično dubokoj relaksaciji ili meditaciji.

U terapiji je korisna za eliminisanje loših navika koje su povezane sa zavisnošću ili gojaznošću, i pomaže u njihovoj zameni zdravijim varijantama, kao što su vežbanje, ostavljanje alkohola, droge i cigareta, gubljenje telesne težine. Priroda hipnotičke sugestije može dovesti do dubokog stanja relaksacije koje smanjuje krvni pritisak, puls ili povećava alfa moždane talase. Dobar je dodatak tretmanu anksioznosti i depresije, socijalnih fobija, paničnih poremećaja.

Prema evolutivnoj psihologiji, hipnoza je univerzalni aspekt ljudskog uma, i smatra se da je igrala važnu ulogu u prirodnoj selekciji.  Dokaz se nalazi u tome što se stanja slična hipnozi stalno dešavaju, gotovo svakodnevno. Ako ste se ikada toliko zagledali u film ili toliko ušli u svet knjige da su sve druge misli nestale- bili ste u nekom izmenjenom stanju svesti sličnom hipnozi.

Hipnotizer se može posmatrati kao vođa, jer da bi se uopšte postiglo ovo stanje, subjekat mora da mu veruje- što ima bolju reputaciju, brži je i dublji odgovor. Četiri su bitna elementa za stvaranje odgovora: fokusirana koncentracija, sugestija, nisko analitičko rasuđivanje i imaginacija. Takođe, iako smo svi podložni sugestiji, nečija sugestibilnost je posebno visoka- recimo,ljudi sklonih živopisnim fantazijama, oni koji imaju disocijativne simptome (depersonalizaciju i derealizaciju), neurološke simptome, poremećaje spavanja (paraliza sna), poremećaje ličnosti (posebno granični poremećaj); dakle oni kod kojih je osećaj selfa nestabilan.

Već smo pisali o tome da hipnoza nije nikakav serum istine koji dovodi do otkrivanja svih tajni iz naše prošlosti koje su zakopane u nesvesnom. Tada smo zaključili da su i svedočenja o vanzemaljskim otmicama ponekad produkt hipnotičkog stanja. Recimo, očekivanja hipnotizera itekako imaju uticaj na prisećanje subjekata. I ne samo to, i nije ograničeno samo na hipnozu već i na brojne kliničke tehnike kao što su relaksacija, vođena fantazija, interpretacija snova i slobodno asociranje. U svim ovim slučajevima povećan je rizik od stvaranja lažnih sećanja, jer svaki od njih povećava fantaziju i imaginaciju (i samo zamišljanje događaja dovodi do uverenje da se taj događaj zaista i desio),subjekti slabo razlikuju fantaziju i realnost posebno što se sve odvija u kontekstu pretpostavljene tačnosti izvučenih podataka. Hipnoza može da olakša prisećanje, ali uz potencijalnu opasnost uplitanja imaginacije.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Hipnoza u filmu: Zablude i činjenice

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s