Zašto toliko volimo fudbal?

keep-calm-and-watch-world-cup-21Football is a simple game; 22 men chase a ball for 90 minutes and at the end, the Germans win.

Gary Lineker

Someone said ‘football is more important than life and death to you’ and I said ‘Listen, it’s more important than that’.

Bill Shankly

Pravila fudbala ustanovljena su 1863. godine u Engleskoj, ali njegovi koreni sežu mnogo ranije, a koliko ranije, niko ne može sa sigurnošću da kaže. Šutiranje je instinktivna aktivnost, koja se može odvijati na bilo kojoj podlozi. Verovatno je još u kamenom dobu čovek slučajno šutnuo kamen ili kost, pa mu je onda neko drugi ‘’vratio’’ – i tako je sve počelo. Prvi tragovi o formalnom odigravanju mečeva odnose se na Drevnu Kinu, gde se fudbal igrao loptom načinjenom od životinjske kože koja se ubacivala između visokih stubova u okviru vojnih vežbi. Fudbal se lako I brzo širio, pravila igre su se menjala ali ne I suština, tako da je danas u gotovo celom svetu fudbal značajan deo svakodnevnog života.  Fudbalski magazini imaju ogromnu popularnost, prisutna su i dnevna izdanja novina posvećenih fudbalu, albumi sa samolepljivim sličicama. Klinci širom sveta ‘’pikaju’’ loptu na betonu, travi, u blatu,  a za njima ne zaostaju ni ‘’zreli’’ muškarci. Ljubav prema fudbalu ovekovečili su i pokušali da objasne Nik Hornbi i Džon King u svojim romanima Fever pitch i Football factory, koji su ekranizovani. Uz to, svake četiri godine održava se FIFA World Cup, koji okuplja najbolje igrače i reprezentacije sveta i najgledaniji je sportski događaj na planeti.

Jedno istraživanje rađeno na Barclaycardu pokazalo je da fudbalski fanovi pokazuju neke simptome apstinencijalne krize i depresije kada se završi fudbalska sezona. Dve hiljade fanova popunjavalo je internet upitnik i rezultati su pokazali da tri čevrtine njih smatra da je fudbal važniji od svega ostalog u životu i da im je to glavna tema za razgovor. Takođe je fudbal uticao na raspoloženje ispitanika, u smislu da su izjavili u čak 83% slučajeva da im fudbal pomaže da se osećaju bolje, kao i da prave planove u odnosu na ‘’velike’’ utakmice u  toku sezone. Psiholog John Castleton prokomentarisao je da je zavisnost deo ljudske prirode; zavisimo od svojih prijatelja, porodice, poslova, interesovanja u smislu da nam oni daju osećaj identiteta i pruže značenje našem životu. Stoga su fanovi razvili dubok osećaj povezanosti sa svojim timom, i kao i u svakoj drugoj bliskoj vezi, prestanak te veze odnosno kraj sezone izaziva egzistencijalnu krizu, osećaj praznine i gubitka nedeljom popodne, mada neki osećaju i olakšanje. Ova apstinencijalna kriza intenzivnija je upravo onih godina kada se na kraj sezone nadoveže World cup pa se fanovi osećaju još’’izgubljenije’’ tokom pauze koja nastupa nakon bodrenja najboljih svetskih timova.

U ovom smislu fudbal se čak upoređuje sa – religijom, jer ljudi odlaze nedeljom na stadione kao nekada u crkve, pevaju himne, obožavaju svoje ‘’proroke’’ – fudbalere, ali i fudbalske trenere.

520416-brazil

Puno je pisano i o uticaju sporta na mentalno zdravlje i to kroz njegovu ulogu ‘’bekstva’’ od stresa I teškoća svakodnevnog života. Privlačnost fudbala leži i u anticipaciji – činjenici da predstavlja kombinaciju rituala, odnosno sigurnosti, i nepredvidivog ishoda, odnosno uzbuđenja. Takođe, kada tim za koji navijamo pobeđuje ovo izaziva osećanje sreće, kolektivne euforije, što se sve objašnjava fenomenom basking in reflected glory (BIRG). Pretpostavlja se da BIRG poboljšava raspoloženje i pojedincima i na nivou zajednice ukoliko  tim pobedi, a s druge strane, ukoliko izgubi, ovo ne mora imati negativan uticaj na mentalno zdravlje. Čak i pesimizam koji se oseća pred neke utakmice može imati pozitivan efekat u ujedinjavanju fanova, pa se i podela tuge nakon poraza doživljava kao vid međusobnog povezivanja.

Atmosfera gledanja fudbalskog meča, naročito uživo, socijalno je vrlo stimulišuća. Fanovi nose odeću u bojama svog tima i koriste jezik kojim se u svakodnevnom životu ne koriste, recimo, psovke. Ponašaju se na način koji stimuliše katartičko otpuštanje tenzije, vičući, vrišteći, kroz gestikulaciju i pevanje navijačkih pesama. Na ovaj način se kroz socijalno prihvatljivo ponašanje izbacuju osećanja tuge i frustracije. Naročito muškarci mogu na ovaj način osloboditi internalizovane emocije koje ne mogu da izraze na druge načine.

Prema teoriji socijalnog identiteta, fanovi razdvajaju timove prema društvenim kategorijama I biraju da navijaju za onaj prema kome osećaju pripadnost, u čemu značajnu ulogu igra geografija i porodična tradicija. Podrška istom fudbalskom klubu i okupljanje da se ova podrška zajednički pokaže vid je participacije u grupi ljudi koji dele iste interese i vrednosti, a što obezbeđuje osećaj pripadanja I identifikacije sa širom grupom. I upravo zato što je osećaj pripadnosti osnova identiteta, ljudi nastavljaju da podržavaju tim čak I ako izgubi to jest ‘’izneveri’’. Psihološka važnost socijalnog identiteta veća je od važnosti koju pridajemo dobroj odnosno lošoj igri. Identitet se pojačava rivalstvom prema protivničkom timu, igračima i navijačima, pa se čak  fanovi sopstvenog kluba opažaju kao superiorni u odnosu na navijače protivničkih timova. Što je jača identifikacija s timom to je jača I emocionalna reakcija na pobede i poraze tima. Alen R Mcconnel naglašava da je ova vrsta povezanosti ‘’normalna’’ jer ljudi imaju potrebu da budu povezani I da budu deo nečeg ‘’većeg’’ od njih samih.

Fudbal takođe obezbeđuje osnovu za stvaranje I jačanje veza među ljudima, jer navijači uglavnom odlaze na stadione ili gledaju mečeve u društvu porodice I prijatelja. Prijateljstva se održavaju i kroz obezbeđivanje povoda da se ljudi viđaju. Vreme ostavljeno da se gleda fudbal postaje očekivana rutina i takozvano ‘’quality time’’ za porodicu. Mnogi roditelji vide fudbal kao važan aspekt odnosa sa decom. Jeffrey James je u svojoj doktorskoj disertaciji opisao kako deca, pošto napune 8 ili 9 godina, mada se i to kod neke dece dešava ranije, razviju sposobnost da budu privrženi jednom timu.  Najpre se zapravo kod njih javlja interesovanje za određeni sport, zatim za tim i potom za omiljenog igrača.

World-Cup-fans---Chile-Australia-jpg

Mike Perry opisuje kako se ‘’najstrastveniji’’ navijači vezuju za klub i počinju da doživljavaju sebe kao integralni deo tima koga podržavaju, što može voditi tome da se osećaju manje odgovornim za sopstveno ponašanje. Kada je sa ovim fenomenom udružena i dezinhibicija – kombinacija difuzne odgovornosti i nedostatak samosvesti može voditi povodljivosti, osetljivosti na uticaj okoline i društveno neprihvatljivom ponašanju. Povezanost ispijanja alkohola, naročito piva, sa gledanjem fudbala, navela je policiju u pojedinim zemljama da pomnije motri na slučajeve porodičnog nasilja i incidenata povezanih sa alkoholom za vreme Svetskog kupa u Brazilu I kreira plan odgovora na njih. Za prethodnih svetskih prvenstava, 2006. i 2010, nasilje u porodici u Britaniji je poraslo za 30% a pozivi su bili najučestaliji nakon završenih utakmica. ‘’Tamnu’’ stranu fudbala sagledavao je I veliki argentinski pisac Borhes, koji je smatrao da je fudbal nužno vezan za nacionalizam, da se pretvara u spektakl mnogo više nego što je igra I da se enormna  popularnost fudbalskih zvezda može zloupotrebiti od strane diktatorskih režima.

Popularnost fudbala nije u potpunosti univerzalna jer Sjedinjene američke države, iako zemlja emigranata iz Evrope I Južne amerike, odolevaju njegovom šarmu. Prema istraživačima Ivanu Waddingtonu i Martinu Rodericku, u svakom društvu postoji ‘’ograničen prostor’’ za sport, I pošto je u Americi ovo mesto zauzeto američkim fudbalom,  navijači nemaju kapacitet da se dodatno investiraju nakon što su ovaj sport prepoznali kao nacionalni. Pošto sport generalno igra  značajnu ulogu u svakom društvu, u Americi je postojala snažna potreba da se razlikuju od Velike Britanije i da imaju ‘’svoj’’ sport.  Ovo se takođe uklapa sa teorijom socijalnog identiteta, pri čemu najmoćnija zemlja sveta gradi svoj identitet, između ostalog, upravo uzdržavanjem od učešća u sveopštoj opčinjenosti fudbalom.

 

 Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

 

 

 

Advertisements

One thought on “Zašto toliko volimo fudbal?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s