Petar Pan: Dečak koji nije hteo da odraste

Peter-Pan-leading-men-of-disney-16250152-500-375Petar Pan se prepoznaje kao jedan od najvoljenijih likova iz dečjih priča; kao simbol, pa čak i arhetip večitog deteta koje u određenoj meri ostaje u svima nama i nakon odrastanja, ali i kao simbol čežnjivog opiranja koje osećamo onda kada žrtvujemo magiju i šarm infantilnosti zarad zahteva spoljašnjeg sveta.

Njegov tvorac je J. M. Barrie, čiju holivudsko-idealizovanu verziju ličnog života smo imali prilike da vidimo u filmu Finding Neverland. Osnovna tema je Barriejevo upoznavanje porodice Llewellyn Davies, njegov bliski odnos i fascinacija Sylvijom Llewellyn Davies i njenom decom. Baš kao Luis Kerolovo prijateljstvo sa Alice Liddel koje je dovelo do stvaranja klasika dečje literature Alice in Wonderland, tako je i Barrie svet Nedođije, prepun pirata, avantura, laguna, sirena i indijanaca stvorio za Llewelyn Davies dečake (u knjizi, braća Darling).

Odgovor na pitanje šta je inspirisalo Barrija da uopšte stvori lik dečaka koji ne želi da odraste, možemo naći u njegovom detinjstvu. Kada je imao 6 godina, njegov stariji brat Dejvid, inače miljenik porodice, poginuo je u nesreći na skijanju. Njegova majka je utehu našla u rečima da takva smrt barem znači da će zauvek ostati dete. Ljubomoran na pažnju koju je posvećivala Dejvidu, Barrie je uradio sve da zadobije njenu naklonost. Možemo spekulisati da je ova epizoda iz života imala nesvesni uticaj na Barrija da pomisli da je jedini način da osvoji majčinu ljubav- tako što će zauvek ostati dečak. Tako Petar Pan postaje nedostižna želja i  produkt nesrećnog detinjstva samog pisca.

Priča o Petru Panu je kao putovanje iz realnosti u simbolični unutrašnji svet. Na samom početku, u kući porodice Darling, otac i majka simbolično napuštaju decu (makar i samo privremeno, tj na jednu noć). Pas takođe nosi simbolično ime Nana (poput dadilje), i ostaje vezan u dvorištu. Deca se spremaju za spavanje, tačnije spremaju se da uđu u svet snova, svet nesvesnog.

Nedođija je dečji san, i tako i počinje, snom koji sanjaju Vendi, Džon i Majkl. U pitanju je imaginarno ostrvo koje je na mapi locirano uz sledeće direkcije: second star to the right, and straight on till morning…

U Nedođiji su svi karakteri deca; čak i pirati koji izgledaju kao odrasli (Kapetan Kuka i Smi), ponašaju se infantilno. Izgubljeni dečaci nemaju nikakve odgovornosti ni disciplinu, i baš kao i Petar Pan, odbijaju da odrastu. Kada se pojavi Vendi, ona preuzima ulogu majke s obzirom da je najstarija i instinktivno ima potrebu da ih zaštiti. Tako otkrivamo da i pored Petra Pana, koji deluje kao figura oca ili pre kao  njihov vođa, izgubljenim dečacima ipak treba majka, što nas ostavlja sa osećanjem da Nedođija, iako utopijski, naizgled savršen svet- ipak nije kompletan.

Ovde ćemo se zadržati da ukažemo na jedan psihološki fenomen koji smo već pominjali. Kapetan Kuka, kao večiti neprijatelj Petra Pana, prestravljen je svaki put kada čuje sat, jer ga podseća na krokodila koji mu je otknuo levu ruku. U pitanju je klasično uslovljavanje- zvuk sata (uslovni stimulus) je znak da mu se približava krokodil (bezuslovni stimulus), što dovodi do panike i straha (uslovna reakcija).

Peter-Pan-Wendy-and-Tinkerbell-peter-pan-6584203-521-456

Ženski likovi koje srećemo u Nedođiji su posebno zanimljivi, naročito ako ih sagledavamo kao deo Vendinog sna i njeno suočavanje sa zadatkom odrastanja i seksualnošću. Prvo upoznajemo Tinkerbell, vilu koja pored toga što leti i ima vilinsku prašinu, ni malo ne podseća na tipični nevini vilinski svet. Upravo suprotno, ona je simbol provokativne ženstvenosti, što je Dizni dodatno akcentovao stvarnim likom po kom je rađena, i odećom u vidu lišća koja više otkriva nego što pokriva. Ona je bez inhibicija, brzopleta, radi šta hoće bez stida i straha, detinjasta i neodgovorna, ljubomorna na Vendi. Slične su i sirene u laguni. Međutim, i sama Vendi postaje ljubormona na Tiger Lily, indijansku princezu koju spašava Petar Pan, i koja samu Vendi ostavlja u senci svojom autentičnošću i savršenim balansom divljeg i otmenog.

Interpretacije Petra Pana su stigle i do popularne psihologije u vidu istoimenog sindroma (Petar Pan sindrom), koji je skovao Dr. Dan Kiley i koji se odnosi na muškarce koji odbijaju da odrastu i suoče se sa odgovornošću, i u stalnoj su potrazi za zadovoljstvom. Muškarci po godinama, deca po delima. Sa problemima  se suočavaju primitivnim poricanjem po principu: Ako ne mislim na problem, on će i nestati, što često dovodi do zloupotrebe supstanci i alkoholizma. Emocionalno stagniraju na nivou adolescencije. U stanju su da vole ali tu ljubav ne umeju da pokažu, i vrlo su egocentrični. Na momente deluju toplo i nežno, a zatim vrlo brzo postaju hladni i nezainteresovani (zbog čega često menjaju partnere). U stvari ni sami ne znaju šta osećaju, jer su izgubili dodir sa emocijama.

Detinjstvo su im obeležili izuzetno popustljivi roditelji, tako da je nedostajala disciplina i jasne granice što je dovelo do lenjosti i neodgovornosti, nesposobnosti da kontrolišu sopstvene emocije, pa ih izbegavaju po principu Baš me briga. Ljubav partnera doživljavaju kao ljubav majke- tačnije, kao bezuslovnu, a žena ne sme da očekuje više od onoga što je on u tom trenutku spreman da pruži. Ljubav se svodi na konstantno uzimanje, a  vrlo malo pružaju.

Jedan od negativnih primera kako je eksploatisana priča o Petru Panu svakako je slučaj Majkla Džeksona, koji je svoj ranč nazvao Nedođija, a navodno je na tom istom mestu tokom petnaest godina seksualno zlostavljao više od 20 dečaka.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Petar Pan: Dečak koji nije hteo da odraste

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s