Šta uzrokuje „zarazno“ zevanje?

yawnUPOZORENJE: Čitanje ovog teksta može dovesti do zevanja! Objašnjenje sledi…

Iznenađujuće malo znamo o prirodi zevanja. Nismo sigurni ni šta uzrokuje, ni zašto zevamo. Možda čak i nema neku važnu funkciju; možda se javilo slučajno usled mehaničke strukture respiratornog sistema ili je neki zakržljali zaostatak prošlosti naših predaka. Ipak, dovoljno je razloga da verujemo da ima neku adaptivnu funkciju.

Ne samo da zevaju ljudi, životinje (ribe, krokodili, žabe,…), već i ljudski fetusi negde od kraja prvog trimestra. Čak i pacijenti sa „locked-in“ sindromom zevaju normalno i pomeraju paralizovane udove tokom zevanja, kao i pacijenti koji inače ne mogu voljno da otvaraju i zatvaraju usta.  Među sisarima, mužjaci su vodeći u zevanju, dok je naša vrsta jedina u kojoj oba pola zevaju podjednako često.

Da li uopšte zevanje ima istu ulogu u različitim kulturama, takođe nije dovoljno jasno. Robert Provine je ispričao priču o Bakairi plemenu u Brazilu, koji su signalizirali kraj večernjih razgovora zevanjem koje se prenosilo na ostale članove. Verovatno je u pitanju samo kulturna adaptacija ovog refleksa.

Zarazno zevanje se razlikuje od spontanog, koje se dešava onda kada smo umorni, kada nam se spava ili kada nam je dosadno. Ne počinje pre ranog detinjstva. U pitanju je fenomen koji se javlja kod ljudi i primata (neka istraživanja kažu da se javlja i kod pasa), kao odgovor na to što čujemo, vidimo ili samo pomislimo na zevanje (ne čudi ako ste već sada videli i sami ovaj fenomen na delu). Zarazno ponašanje koje se širi na grupu lančanom reakcijom obično označava neka unutrašnja stanja. Na primer, bebe u porodilištu pridružuju se plaču drugih beba, tuđi smeh izaziva smeh i na našim licima (zato se u brojnim televizijskim serijama u pozadini pušta snimak smeha publike). Isto tako, kada vidimo osobu koja zeva ili kada samo pročitamo reč zevati, kod 40-60% odraslih osoba- dolazi do zevanja. Efekat zaraze je bio očigledan i tokom audio prezentacije zevanja slepim subjektima!

Iako je nesvesno, može se, ukoliko ga postanemo svesni, potisnuti. Ali nije samo to ono što ga čini zanimljivim, jer nije u pitanju jedini slučaj da se javi nevoljna reakcija na sadržaj misli- anksioznost i brojna druga raspoloženja se takođe stvaraju na ovaj način.

Zašto je neko više sklon zaraznom zevanju a neko manje, ostaje nejasno. Istraživanja ukazuju na povezanost sa empatijom- sposobnošću da prepoznamo i razumemo tuđe emocije, te ovo zevanje predstavljamo kao vid primitivne ekspresije kognitivnih procesa koji su uključeni u samosvest, teoriju uma i empatiju. Zevanje je pokazatelj bliskosti i emocionalne povezanosti. Što je neko više empatičan, što je više u stanju da prepozna i atribuira tuđa mentalna stanja, veća je verovatnoća da će odgovoriti na stimulus zevanja. U tom smislu je zanimljivo što se javlja i kod šimpanzi, jer i šimpanze pokazuju rudimentarne oblike empatije i samosvesti. One životinjske vrste koje ne mogu da prepoznaju svoj odraz u ogledalu i nisu sposobni za mentalnu atribuciju- ne pokazuju ni zarazno zevanje. Kako su mu i psi skloni, možemo da pretpostavimo da to govori o njihovom empatijskom kapacitetu.

yawn2

Zanimljivo je da ljudi sa dijagnozom autizma i shizofrenije, koje karakteriše manjak socijalnih veština, pokazuju zarazno zevanje u manjoj meri iako normalno spontano zevaju. Jedan od mogućih razloga, bar u slučaju autizma jeste atipična fiksacija lica, posebno smanjena spontana fiksacija očiju. S obzirom da je percepcija predela očiju veoma važan stimulus za zarazno zevanje, moguće je da ga ometa upravo smanjena fiksacija. Isto tako, ispitanici koji su imali visoke skorove na indeksu shizotipalne ličnosti, pokazali su smanjenu sposobnost teorije uma, i ujedno smanjen efekat zaraze. Smatra se da bolje razumevanje ovog fenomena može dovesti do važnih uvida u ove mentalne bolesti.

Takođe se pokazala i povezanost sa inteligencijom i dobom dana. Neurološke studije su dokazale i da se aktivira prefrontalni korteks, deo mozga koji je povezan sa ličnošću i socijalnim ponašanjem.

Druga hipoteza povezuje zarazno zevanje sa urođenim sistemom imitacije koji predvode mirror neuroni. To bi značilo da je u pitanju automatski mehanizam koji je povezan sa sinhronizovanjem našeg ponašanja sa tuđim.

Nijedna hipoteza nije do sada sa sigurnošću potvrđena, a posebno je izazov istraživanje koje se najsveobuhvatnije bavilo faktorima koji utiču na zarazno zevanje, objavljeno u online žurnalu PLOS ONE. Suprotno dosadašnjim nalazima, nisu pronašli povezanost ni sa empatijom, ni sa inteligencijom ni sa dobom dana. Jedini faktor koji su pronašli je uzrast- kako se godine povećavaju, manje je zarazno. Ipak, ni ovaj faktor nam ne govori mnogo, niti je dovoljno da odbacimo prethodne hipoteze- samo možemo da zaključimo da povezanost, kako smo negde i mislili, nije toliko jednostavna.

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s