Psihološka prva pomoć u poplavama

gI_80194_FirstAid400Smatra se da su poplave među najčešćim prirodnim katastrofama. Kao i kod ostalih elementarnih nepogoda, veliki je uticaj poplava na zdravlje ljudi, njihove međusobne odnose i dobrobit; no poplave se razlikuju od ostalih katastrofa zbog toga što ponekad mogu biti izbegnute kroz water management kao i zbog veoma dugog perioda oporavka, koji povećava rizik od sekundarne traumatizacije i brigu izazvanu ekonomskim faktorima. Istraživanja pokazuju da će većina ljudi koji prežive poplavu destruktivnih razmera doživeti značajan psihološki distres. Ponovna izgradnja osećaja normalnosti života i povratak u normalne životne ‘’tokove’’ može trajati mesecima pa i godinama. Onima koji su izgubili najbliže, traumatsko tugovanje uticaće na živote na još dramatičniji način. Gubitak kuća, domova, i sigurnost koju oni predstavljaju i obezbeđuju, otežava i produžuje proces oporavka. Međutim, to kako različiti servisi i organizacije podrške obezbeđuju pomoć ugroženima takođe može imati trajan efekat na koping mehanizme pojedinaca. Puno pažnje se u prvim fazama poklanja intervencijama šire zajednice da se obezbedi podrška i povezanost, ali takođe je važna i individualna podrška.

Premda će većina ugroženih ljudi biti pod stresom, veliki deo njih će se oporaviti korišćenjem svojih postojećih socijalnih resursa, podrške i koping mehanizama. Pošto je tako, u prvim nedeljama nakon traumatskog događaja ne preporučuju se formalne intervencije već se preporučuje psihološka prva pomoć, pristup kreiran specijalno za pomoć ljudima neposredno nakon prirodne katastrofe. Ovo pokazuju istraživanja Australian Centre for Posttraumatic Mental Health. Psihološka prva pomoć je neformalni pristup koji ide ‘’u paketu’’ sa pružanjem medicinske pomoći, hrane, higijene. Uporedo sa ovim u naučnim krugovima javlja se i stav da je integraciju traume potrebno pružiti neposredno nakon katastrofe, i mišljenja među stručnjacima su polarizovana, ali će se ovaj tekst baviti prevashodno metodom psihološke prve pomoći smatrajući je korisnijom u prvim nedeljama nakon katastrofe. Psihološka prva pomoć je prema nekim stručnjacima i prilagođenija većini kultura.

Psihološka prva pomoć se bazira na pet principa koji su potvrđeno delotvorni za intervenciju nakon prirodne katastrofe:

1. obezbeđivanje osećaja sigurnosti,

2. umirivanje

3. obezbeđivanje osećanja sopstvene efikasnosti i efikasnosti zajednice,

4. promovisanje povezanosti,

5. ulivanje nade.

Prema trenutnim međunarodnim standardima u ovoj oblasti ne preporučuje se debrifing niti intervencije koje počivaju na prisećanju traumatskog događaja i ventiliranju osećanja. Naravno, mnogi ljudi će želeti da govore o svojim teškim iskustvima i to im treba i omogućiti, ali je pre svega važno imati na umu koliko su dodatnog stresa preživeli u stanju da tolerišu kao i potencijalne negativne efekte ventilacije kod onih koji imaju disocijativne simptome ili su generalno pod velikim stresom. Klinička istraživanja pokazuju da će značajan broj ljudi i pored primljene psihološke prve pomoći i sopstvenog truda da se bore sa stresom, umerenim do značajnim, i izveštavati o nesanici, brizi, ljutnji, tuzi,  i drugim psihološkim problemima, koji mogu biti pojačani svakodnevnim dešavanjima i realnim problemima kao što su ožalošćenost, uništena imovina, preseljenje, ponovna izgradnja, i postoje strukturisane tehnike kojima se može pomoći u ovim slučajevima.

1273546810Psihološka prva pomoć podrazumeva sledeće:

Uspostavljanje i održavanje kontakta sa ugroženom osobom na način koji je blag, saosećajan i od pomoći. U kontaktu ne treba biti direktivan, osuđujući, intruzivan već pratiti mogućnosti i kapacitete za komunikaciju ugrožene osobe. Ovo može delovati kao nešto što se podrazumeva, ali nije zgoreg naglasiti da profesionalci neposredno nakon traume nisu korisni ljudima ako zauzmu ‘’trgnite se’’ stav.

Obezbeđivanje fizičke sigurnosti, psihološke i emocionalne podrške – moramo imati listu prioriteta prema kojoj psihološku pomoć pružamo ljudima čije su bazične medicinske, higijenske, potrebe za hranom i skloništem već zadovoljene, premda nije nemoguće pružati psihološku podršku uporedo sa zadovoljavanjem navedenih potreba.

Stabilizacija ugroženih koji su preplavljeni osećanjima i stresom. Ovo znači da je neophodno da prepoznamo među preživelima najugroženije u psihološkom smislu, to jest da odredimo da li su samo pod stresom ili traumatizovani/pod rizikom od razvijanja traumatskih simptoma. Tada treba da usmerimo klijente kojima je potrebnija drugačija vrsta podrške nego što je psihološka prva pomoć ka odgovarajućim servisima podrške, a što može podrazumevati i psihijatrijske intervencije i medikamente. Ovo je primarni zadatak profesionalaca jer oni moraju biti spremni da prepoznaju tananu razliku između stresa i traume kao i da znaju koje su intervencije dostupne.

Prikupljanje informacija da bi se odredile ključne potrebe i brige ugroženih kako bi se oblikovala i individualizovala intervencija, – kroz razgovor pomažemo ugroženoj osobi da sama prepozna šta joj je u trenutku najhitnije potrebno i koji su načini da se to ostvari. Ovo je naročito teško profesionalcima kao i žrtvama jer se u teškim i stresnim situacijama javljaju kognitivni simptomi poput problema sa koncentracijom, tzv. ‘’racing thoughts’’, anksioznost, fokusiranje na negativno, da nabrojimo samo neke, ali je baš zbog ovoga značajna uloga profesionalaca u tome da pomognemo klijentima da dođu do koliko-toliko racionalnih zaključaka.

Povezivanje preživelog s izvorima podrške u zajednici, što je povezano sa ‘’zastupanjem’’ jer preživeli često osećaju da im nisu dostupne humanitarne organizacije ili pojedini vladini servisi, te je uloga profesionalaca u tome da ih upoznaju sa svim mogućnostima koje su im na raspolaganju kao i da im pomognu da ove mogućnosti praktično primene. Dužnost profesionalaca je takođe da upoznaju javnost sa time koja vrsta podrške je potrebna žrtvama i da je traže, pri čemu ne treba zauzimati previše agresivna stav i treba uvažiti sve realne mogućnosti koje organizacije i vlada mogu da pruže. Takođe je na profesionalcima da prepoznaju i mobilišu snage zajednice, povezujući se sa ključnim figurama u pojedinim zajednicama kako bi se ljudi usmerili ka ostvarivim ciljevima. Profesionalci ne mogu voditi ni kontrolisati proces – na primer, povratak u područja nakon poplave i popravku štete – ali ga mogu inicirati kada procene da je neophodno.

Obezbeđivanje informacija o koping strategijama, normalizacija osećanja, psihoedukacija o stresu. Posebno smo značajni onim klijentima koji prepoznaju stresna osećanja i tumače ih kod sebe kao ‘’ludilo’’ ili se plaše da će im vremenom biti samo gore, kako bismo jasnim rečnikom objasnili koncept krize, reakcija na krizne situacije, ‘’uspona i padova’’, onoga što mogu da očekuju u budućnosti. Moramo imati na umu da su i sami koncepti krize, traume, psihološke prve pomoći vezani za zapadnu civilizaciju, i da neće u svim kulturama biti ‘’dočekani’’ sa podjednakim razumevanjem, i nekim ljudima možda će trebati više objašnjenja a neki će imati više koristi od pristupa koji su im kulturološki bliskiji, pa možemo koristiti metafore, poslovice, sopstvena ili tuđa iskustva u razgovoru s pojedincima.

poplave-foto-ap-1400448673-499893

Najvažnija poruka psiholozima je da naša prvobitna odgovornost u ovakvim situacijama nije da intervenišemo već da podržimo normalan proces oporavka i podršku koja se prirodno pojavljuje. Kod pojedinaca kod kojih proces oporavka ne teče uobičajenim tokom neophodno je da obezbedimo najbolji empirijski potvrđen tretman na odgovarajućem nivou (obezbediti psihijatrijsko lečenje, na primer, ambulantnog ili bolničkog tipa, psihoterapiju, grupnu terapiju itd.). Uz to, neophodno je obezbediti superviziju – to može biti i peer supervizija, ali pružanje psihološke pomoći neposredno nakon nesreće zahtevan je posao, bremenit rizicima za izgaranje, koje nas opet ne čini korisnim ni sebi ni drugima.

Ukoliko se ipak odlučite za debrifing, imajte na umu da je za njega potrebna posebna obuka a o opštim smernicama informisati se možete ovde.

Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

2 thoughts on “Psihološka prva pomoć u poplavama

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s