Hari Poter, horkruksi i model tugovanja

downloadPoslednji deo sage o Hariju Poteru, najduži i najočekivaniji, Harry Potter and the Deathly Hallows fokusira se gotovo isključivo na Harijevu potragu za horkruksima, objektima u koje je Lord Voldemor posadio delove svoje duše kako bi sebi (kao iskonskom zlu) osigurao besmrtnost. Urednica fenomenalnog sajta What’s Your Grief koja piše pod imenom Eleanor, i koja je nakon smrti svoje majke počela da radi s porodicama koje su u žalosti zbog gubitka značajnog člana, uporedila je proces tugovanja sa Harijevom odisejom u kojoj pronalazi i uništava Horkrukse jednog po jednog. Mada se Eleanor ogradila da ovaj pokušaj sistematizacije nema teorijsku ni naučnu vrednost, on je svakako vredan pažnje i potencijalno može imati terapeutski značaj – naročito za fanove Harija Potera, naravno.

Priča o Hariju svakako je priča o gubitku od samog početka, od prvog dela knjige i filma koji su još i mogli da “prođu“ kao dečija literatura. Hari ostaje bez oba roditelja još kao dete u kolevci, i sledstveno tome, nema ni uspomene na njih. Takođe je iz bezbednosnih razloga sklonjen iz čaobnjačkog sveta, odvojen od svog pravog identiteta, prijatelja svojih roditelja i ljudi koji bi mu mogli pričati o njima. U trećem delu knjige i filma – SPOILERS AHEAD – Hari se susreće sa svojim kumom i najboljim prijateljem svojih roditelja Sirijusom Blekom, koji se trudi da mu nadoknadi sve što su propustili. Međutim, Hari brzo nakon toga prisustvuje smrti druga Sedrika Digorija, nakon čega je simbolično, kao i Luna Lavgud, u stanju da vidi testrale, koji vuku kočije prema Hogvortsu i koje su u stanju da vide samo ljudi koji su videli kako neko umire. Na ovaj način Joanne K Rowling povlači onu nevidljivu liniju između ljudi koji su zauvek promenjeni traumatskim događajem i ostatka sveta, koje “ostatak sveta“ nije svestan, ali “oni koji vide testrale“ bolno jesu. Ako ste mislili da je Hari ispunio svoj dug gubitaka Sedrikovom smrću, varate se: u petom delu umire niko drugi do Sirijus, i Hari gubi supstitutivnu roditeljsku figuru. Ovoga puta, Hari ima čega da se seća i za čim da žali; svako ko je imao dobre roditelje može da razume konačni trenutak kada Hari shvati da je Sirius zaista mrtav – u trenutku kada shvati da se ne odaziva na njegove krike, a da je živ, sigurno bi se odazvao i utešio ga: But some part of him realized, even as he fought to break free from Lupin, that Sirius had never kept him waiting before. . . . If Sirius was not reappearing out of that archway when Harry was yelling for him as though his life depended on it, the only possible explanation was that he could not come back.  Prerano je da publika odahne: na kraju šestog dela umire Dambldor, još jedna od ključnih figura u Harijevom životu. Nakon toga, Hariju preostaje samo da se da u potragu za horkruksima, uz pomoć ljudi koji su mu ostali i šturih smernica koje su mu ostavili iza sebe oni koji su otišli. Horkrukse je moguće uništiti, ali je to neverovatno težak zadatak, budući da je horkruks obično „tako osmišljen da u jednakoj meri bude oružje i sredstvo zaštite“.

Horkrukse čine, ne nužno tim redosledom:

  1. Marvolov prsten. U Marvolovom prstenu nalazi se kamen mudrosti koji je jednom dat čoveku po imenu Kadmus kada je poželeo da ima moć da vrati mrtve. Kadmus je uzeo kamen i vratio iz mrtvih svoju draganu, ali se ona nikada stvarno nije vratila: doveka je lutala između dva sveta, žaleći za svetom mrtvih kome pripada, a Kadmus je poludeo od tuge gledajući je takvu. Ovo je u skladu sa fazom “pregovaranja“ po Elizabeth Kubler Ross, u kojoj preživeli još uvek ima nadu makar na podsvesnom nivou da bi mogao da odloži ili čak spreči smrt voljene osobe. Oni žele da se život vrati u prethodno stanje ili da samo još jednom vide preminulu osobu. Oni koji unište ovaj horkruks, nasuprot frustraciji i ozlojeđenosti, mogu prihavtiti činjenicu da će od sada izgubljenu osobu viđati samo u snovima ili uspomenama.

Kako se ovaj horkruks uništava: Nimalo optimistično, Dambldor je izgubio ruku u pokušaju da uništi ovaj horkruks i u međuvremenu je toliko oslabio da mu nije smetalo da ga Snejp ubije. No, idemo dalje.

DH1_The_unbeatable_Horcrux_Locket

  1. Slytherinov medaljon. Ovaj medaljon je pripadao majci Tomasa Ridla, a nakon što ga je učinio horkruksom Ridl ga je i napunio tečnošću koja budi najstrašnije uspomene kod svakoga ko je popije. U šestom delu knjige to se desilo Dambldoru. Medaljon je postao vlasništvo Harija i njegovih prijatelja i uticao je negativno  na svakoga ko ga je nosio, a čak i oni koji su znali za njegovo dejstvo jedva su mu se suprotstavljali. Da bismo razumeli ovaj horkruks, moramo naučiti da identifikujemo i razumemo osećanja koja gubitak budi, nesreću, jad i čemer, koji mogu trajati dugo, dugo, ali u nekom trenutku bi trebalo da se povuku i da ne predstavlaju više dominantan afektivni ton.

Kako se ovaj horkruks uništava: Uništio ga je Ron, Harijev najbolji prijatelj, bodežom Grifindora (Gifindor je bio moćan čarobnjak čije ime nosi “kuća“ u Hogvortsu kojoj pripadaju Hari, Hermiona i Ron, a pripadali su takođe i Harijevi roditelji i Sirijus). Možda je poruka da se bol, ljutnja i tuga u nekom trenutku mogu prevazići uz pomoć prijatelja i zajedništva, odnosno osećanja pripadnosti, koje je Hariju kao siročetu odgajenom u svetu Normalaca oduvek nedostajalo.

  1. Nagini. Zmijurina koja se uvek vrzma negde u blizini Lorda Voldemora. Voldemor je koristio njen otrov za napitak koji ga je vratio u život, ali ovaj otrov zapravo može da ubije normalnog čoveka, a u svakom slučaju odmaže da se rane zacele. Da bi se ovaj horkruks prevazišao, čovek mora da se odupre negativnim koping mehanizmima kao što su alkohol, droga ili self-medikacija. Ovi mehanizmi trenutno ublažavaju bol ili nam odvraćaju misli sa njega ali na duže staze čine da bol duže bude snažan i svež.

Kako se ovaj horkruks uništava: Nagini je probodena Grifindorovim mačem, čiju simboliku smo objasnili kod prethodnog horkruksa, a ubija je dobri dečko iz susedstva, ups kuće Grifindora, Nevil, i to tako što izvuče mač iz Šešira za razvrstavanje, upravo onog šešira koji je i Harija smestio u kuću Grifindor kada je tek došao u Hogvorts.

  1. Dnevnik Toma Ridla. Ovo je dnevnik koji je Voldemor pisao dok je još bio dečak Tom Ridl, i koji ima magično dejstvo da potpuno zaposedne onoga koji ga piše. Poruka je prilično jasna:  da bismo krenuli dalje, moramo da se suočimo sa bolnom prošlošću i da joj ne dozvolimo da nas obuzme. Iz negativnih osećanja možemo da naučimo nešto o sebi i da saznanja integrišemo u novi pristup životu jednom kada dejstvo tugovanja na naš život više ne bude toliko jako.

diary2

Kako se ovaj horkruks uništava: Otrovnim zubom baziliska, a njegovim uništavanjem možete osloboditi zarobljenog kućnog vilenjaka (koji će u poslednjem delu sage takođe umreti).

  1. Dijadema Rowene Ravenclaw. Rovenina kćerka Helena otela je dijademu koja daje mudrost onome ko je nosi i sakrila je. Nakon Helenine smrti uzeo ju je Tomas Ridl i sakrio u Sobu Po Potrebi u Hogvortsu. Da bismo savladali ovaj horkruks, dakle, moramo da otkrijemo stvari koje smo zakopali i sakrili, i koje se plašimo da priznamo čak i sebi. To mogu biti tuga, osećaj krivice, stid… Dok god ne damo ovim tajnim osećanjima reči, makar kroz pisanje dnevnika ako već ne kroz razgovor sa prijateljem ili terapeutom, biće nam teško da se pomerimo na putu tugovanja. Važno je da je Hari u šestom razredu sreo dijademu u Sobi Po Potrebi i ne prepoznavši je iskoristio kao “beočug“ za mesto gde je odložio Knjigu napitaka. Po ovoj analogiji, ako ne želimo da se suočimo sa mučnim i bolnim tajnama, negiraćemo njihovo postojanje čak i kada su nam pred očima.

Kako se ovaj horkruks uništava: Dijademu nehotice uništi neprijatelj, Crabbe, prizvavši Fiendfyre, raspomamljenu živu vatru, koja uništava i njega samoga, tako da Hari barem oko ovoga ne mora da se muči; no jasno je koliki napor je potreban, i kolika snaga, za upravo ovaj korak. Joanne K Rowling opisala je vatru u kojoj nestaje dijadema: „It was not normal fire; Crabbe had used a curse of which Harry had no knowledge: As they turned a corner the flames chased them as though they were alive, sentient, intent upon killing them. Now the fire was mutating, forming a gigantic pack of fiery beasts: Flaming serpents, chimaeras, and dragons rose and fell and rose again, and the detritus of centuries on which they were feeding was thrown up in the air into their fanged mouths, tossed high on clawed feet, before being consumed by the inferno.

  1. Pehar Helge Hefflepuff. Ovaj pehar je mali, zlatan, sa dve ručke sa strane i ugraviranim jazavcem. Voldemor ga je pothranio u sef i dao na čuvanje zloj Beatrix Lestrange, koja je, uzgred budi rečeno, ubila Srijusa. Da bi se savladao ovaj horkruks, moramo odlučiti šta da radimo sa stvarima koje su pripadale našim voljenima. Nije važno da li ćemo ih čuvati, prodati ili dati nekome, važno je da tu odluku donesemo svesno i da živimo sa njom, baš kao što živimo i sa gubitkom. Interesantno je da je pehar bio prvi horkruks za koji je Voldemor osetio kada je uništen. Ovo bi moglo da se dovede u vezu sa nepredvidivom i skokovitom prirodom procesa tugovanja, gde se čini da danima, pa i mesecima nema napretka, a onda odjednom napravimo neki krupan korak koji pokazuje da smo spremniji da se nosimo sa gubitkom nego juče. Možda, kad odlučimo šta ćemo uraditi sa stvarima drage osobe, jednim delom donosimo odluku da nastavimo život bez nje.

Harry Potter and the Deathly Hallows Part 1

Kako se ovaj horkruks uništava: Unište ga Ron i Hermiona baziliskovim otrovom u Dvorani tajni.

  1. Harry Potter. Prilikom dvoboja nakon smrti Sedrika Digorija Voldemor je uneo jedan deo svoje duše u Harija. Godinama kasnije, u pokušaju da ubije Harija Voldemor je zapravo ubio sebe (u detalje priče ne ulazimo jer ovo je najslabiji deo knjige), a Hari je ostao u životu jer je imao vezu sa životom koja ga je štitila od Voldemora. Što se prevladavanja horkruksa tiče, zec  leži u sledećem grmu: da bismo savladali tugu moramo postati svesni vlastite smrtnosti i vlastitog odnosa prema smrti. Kada doživimo smrt nekoga bliskog postajemo svesni mogućnosti smrti i krhkosti života što često izaziva osećaj bespomoćnosti i prestravljenosti, ali “ožiljci“ koje nam ostavlja smrt bližnjih mogu biti most ka poimanju samog postojanja smrti. Veza sa ljudima koji su nam bili dragi i uspomena na njih mogu nas “usidriti“ u ovom životu baš kao i veze sa onima koji će se sećati nas.

 Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

 

 

 

 

Advertisements

5 thoughts on “Hari Poter, horkruksi i model tugovanja

  1. Zar Voldemor nije u Harija prenio jedan dio svoje duse u noci kad je ubio njegove roditelje, tj. dok je on jos bio beba, a ne u noci kad je Digori ubijen. Mozda sam ja pogresno to shvatio, neka me neko ispravi, odnosno objasni. 😀

    Inace, tekst je dobar, svidja mi se ovakav pristup knjigama/filmovima.

    1. Kada je Harijeva majka umrla da bi ga spasla, Voldemorova kletva se odbila od Harija i vratila na Voldemora, koji nije umro jer je bio zaštićen horkruksima ali mu je telo uništeno. Jedan deo duše se vezao za Harijevu dušu, tako da su njih dvojica ostali povezani. To je tako tokom cele serije, ali u trenutku kada je Voldemor iskoristio Harijevu krv za napitak kojim je povratio svoju snagu, baš u noći kada je Digori ubijen, postalo je nemoguće da ubije Harija. Umesto toga, u toku bitke za Hogvorts ubio je samo deo svoje duše u Hariju.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s