Da li je korisno verovati u srodne duše?

2„Sjetio se poznatog mita iz Platonove Gozbe: Ljudi su najprije bili hermafroditi i Bog ih je rasjekao na dvije polovice, koje od tada lutaju svijetom tražeći jedna drugu. Ljubav je čežnja za našom vlastitom izgubljenom polovicom.“

Nepodnošljiva lakoća postojanja, Milan Kundera

Svakodnevno smo preplavljeni slikama i idejama o ljubavi na prvi pogled, koje nam sugerišu da je samo potrebno da nađemo svoju drugu polovinu koju nam je sudbina namenila. Tada ćemo doživeti pravu i istinsku sreću, i živećemo srećno do kraja života. Mnogi ljudi internalizuju mitove o romantičnoj ljubavi i veruju da dobra veza treba da poseduje identične kvalitete. Drugi, pak, imaju malo realističniji pogled na ljubav. Ovi stavovi uopšte, deo su implicitnih teorija o svetu i sebi koje stvaramo tokom života i koje utiču na naše socijalno ponašanje. Oblikuju ih kultura, primarna porodica, vršnjaci, lično iskustvo. Pre nego što uđemo u ljubavnu vezu, imamo neka očekivanja, i od partnera i od veze, a od ispunjenja očekivanja zavisi koliko će veza biti uspešna.

Neko ulazi u vezu sa uverenjem da je najvažnija stvar pronaći pravu osobu a zatim je dovoljno pustiti vezu da spontano teče. Suprotno ovome, neko vidi vezu kao nešto na čemu konstantno treba raditi i aktivno je održavati, a kompatibilnost partnera čak i nije ključna. To su ujedno i dve teorijeteorija srodnih duša (koja potiče od prvobitne teorije sudbine) i teorija razvoja (proširena teorija rasta).

Suština teorija je u pet osnovnih uverenja: 1) postoji prava osoba (ili vrlo malo pravih osoba) za mene (nasuprot- postoji mnogo ljudi sa kojima mogu biti srećan); 2) ljubav se pronalazi (nasuprot- ljubav se gradi tokom vremena); 3) partner mora biti idealan ili skoro savršen za mene (nasuprot- ne očekujem da mi partner u potpunosti odgovara); 4) najvažniji faktor uspešne veze je pronaći pravu osobu (nasuprot- ulaganje i trud su najvažniji); 5) strast u vezi je važna (nasuprot- strast je relativno beznačajna).

Teorija koje se držimo značajno utiče na funkcionisanje veze, a povezana je i sa zadovoljstvom i dužinom trajanja veze. Utiče na mnoge aspekte- od biranja partnera do strategija održavanja  ili odluke o završetku veze, kao i na pridavanje značenja događajima koji se dešavaju u vezi.

Dakle, teorija razvoja je bazirana na ideji da postoje mnogi ljudi sa kojima možemo biti u zadovoljavajućoj vezi i da je izgradnja odnosa pitanje toga koliko radimo na njemu i koliko smo mu posvećeni. Osobine ličnosti nisu fiksne, partner može da se menja tokom vremena, i ono što nije sjajno na početku možda može i postati, uz malo truda sa obe strane. Konflikti se vide kao izazovi koji se mogu prevazići.

Teorija srodnih duša je bazirana na ideji da postoji samo jedna osoba ili samo nekoliko posebnih osoba na svetu koje su nam suđene i sa kojima možemo biti u zadovoljavajućoj vezi. Naći pravu osobu je važnije nego raditi na održavanju veze. Ukoliko ne ide glatko ili se na početku jave konflikti, oni su znak da partner nije prava osoba za nas. Izazovi su pretnja i izbegavaju se, jer je ključno uverenje da se veza ne menja, i mora se održati percepcija partnera kao idealnog pa makar i negiranjem problema. Obično je lakše i oprostiti partneru, jer lako prelazimo na kognicije kojima održavamo iluziju i pravdamo ponašanje. Izokreću se slabosti i mane kako bi se održala pozitivna slika.

soulmates

Ove teorije se drže uglavnom isti oni ljudi koji veruju da su osobine ličnosti fiksne i da se osoba tokom života ne menjaju.

Istraživači su pokušali da u ovim teorijama pronađu odgovor na pitanje šta utiče na to da neko ostane u disfunkcionalnoj ili lošoj vezi (pored, na primer, niskog samopozdanja). Wood je naišao na posebno bajkovite narative u intervjuima sa ženama koje su bile u vezi sa nasilnim partnerom. Izdvojila su se uverenja da će partner ponovo biti onaj isti dobar čovek u kog su se na početku zaljubile, da zlostavljanje i nije toliko strašno, da mogu da ga kontrolišu, i da prosto u vezi ima više dobrih stvari nego loših. Ova uverenja odgovaraju teoriji o srodnim dušama, i pokazalo se da kada se jednom donese odluka da je partner prava osoba, teže je otići iz disfunkcinalne veze. Služe se kognitivnim distorzijama i praštanjem kako bi održali idealnu sliku. Ova teorija može biti zaštita jedino ukoliko postoje znaci na samom početku vezu, pre nego što se zaključi da je partner srodna duša, jer tada dolazi do nezadovoljstva i prekidanja veze. Ukoliko nasilje počne kasnije ili se ne prepoznaju početni znaci, nažalost, lako sebe ubede da ipak moraju ostati u vezi, iako zvuči potpuno kontradiktorno da neko ko veruje u srodne duše ostaje sa nasilnim partnerom.

Ipak, to su ekstremni slučajevi. Ništa nije crno-belo, ljudi mogu da veruju u obe teorije u isto vreme, ili u različitim periodima života. Na primer, mogu da veruju da je partner savršen za njih ali i da je potrebno da se zajedno nose sa izazovima i rade na odnosu. Ne možemo zaključiti koja je teorija bolja, ili da li je kombinacija najbolja, jer to zavisi od mnoštva faktora. Upravo  se za teoriju srodnih duša, koja ima neki negativan prizvuk, dokazalo da je idealizovanje romantične veze povezano sa pozitivnim ishodima jer može dovesti do samoispunjavajućeg proročanstva; da su oni koji idealizuju i gaje pozitivne iluzije o partneru više zadovoljni u vezi. Ili je ipak bolja druga teorija jer je realistična i dovodi do proaktivnog ponašanja, dok mit o srodnim dušama dovodi do pasivnog fatalizma i pada iluzija kada se nađemo pred teškoćama? I naravno, ne utičemo samo mi pojedinačno na ishod veze, već i uverenja koja naš partner unosi.

Ukoliko želite da proverite kojoj teoriji vi pripadate, skraćenu verziju možete pronaći ovde.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Da li je korisno verovati u srodne duše?

  1. da, definitivno nista nije crno i belo… I jesam neko ko veruje da postoji neko ko je The One, neko ko nosi tu vrstu energije sa kojom ces kliknuti onako kako treba, i to ne vezujem ni malo za rad ili nerad na vezi jer sasvim realno jeste da smo svi razliciti, nekompatibilni i da kada udjes u bilo kakve odnose sa ljudima, a ne samo emotivno-romanticnu vezu, treba da radite na sebi i da komunicirate da bi sve to uspelo, prijateljstvo, poslovanje, anything. No u neku ruku tema je kompleksna i sve i svasta ju je uslovilo, ipak humanoidi postoje stotinama hiljada godina, istorija razvoja do ovoga sto smo danas je preduga , ali za sada sam misljenja da je glupo razbijati kompletno uverenje o postojanju nekog tamo negde ko nas ceka i koga mi trazimo i obrnuto… To bi mozda, iako nisam upoznata u potpunosti sa njegovim radom, islo protiv Jungovih teorija i objasnjenja sta nam je potrebno a cega se čovečanstvo lisava i time ide protiv sebe😉

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s