Odgovor je u očima

emdr1Tehnika desenzitizacije i reprocesuiranja očnim pokretima, Eye Movement Desenzitisation and Reprocessing, ili skraćeno EMDR nastala je kao vid individualne psihoterapije za ljude koji su preživeli traumu. Ovu tehniku je razvila Francine Shapiro i u njenoj osnovi stoji pretpostavka da u korenu psihopatologije leže teške i bolne traumatske uspomene. Shapiro je smatrala da tehnika pomaže u razgrađivanju efekata posttraumatskog stresnog poremećaja. EMDR se stoga koristi za ljude koji su preživeli tešku traumu, a koja je pritom ostala nerazrešena. Traumatsko iskustvo može delovati preplavljujuće na uobičajene koping mehanizme, i to na bazičnom, neurološkom nivou. Stoga se uspomene – i stimulusi vezani za njih, odnosno za traumu – procesuiraju na neadekvatan način i ostaju izolovane, tako da je cilj EMDR tehnike da se ove uspomene na adekvatan način procesuiraju.

Shapiro je razvila ovu tehniku nakon što je uočila da pojedini očni pokreti ublažavaju dejstvo uznemirujućih misli. Naizgled je jednostavno: dok u intervalima od 15-30 sekundi mislite na svoje uznemirujuće iskustvo, treba pokretati očne jabučice na određeni način. Specijalisti za EMDR razvili su posebne protokole koji čine ovu tehniku egzaktnom. Protokoli se sprovode u intervalima od osam koraka. Specifičnost EMDR tehnike je da se ne zasniva ni na medikamentima ni na terapiji ’’pričom’’. U toku seanse koja traje oko 90 minuta, terapeut će mahati prstom pred očima klijenta i ispitivati klijenta o uznemirujućim događajima, uključujući emocije i telesne senzacije koje prate priču o traumi. Lagano, terapeut će voditi klijenta ka prijatnijim mislima i osećanjima. Pre i nakon tretmana EMDR-om, sam klijent procenjuje nivo stresa kako bi se on kvantifikovao i kako bi se utvdio efekat terapije. Očnim pokretima stimuliše se mozak, i kombinacijom ove stimulacije sa negativnom stimulacijom ’’loše’’ uspomene u mozgu se kreiraju promene koje će osobi pomoći da prevaziđe simptome anksioznosti i depresije.

Međutim, sistemski orijentisani terapeuti smatraju da ’’čovek nije ostrvo’’; da se nijedna individualna terapija ne može sprovesti bez uvažavanja interpersonalnog konteksta iz koga klijent dolazi. Protokol EMDR podrazumeva da se olakša prirodnom sistemu za integraciju informacija, te da se olakša integracija korisnijih uverenja i razmišljanja i relaksacije psihosomatskog stresa. No klijenti dolaze na terapiju noseći sa sobom svoje porodično nasleđe. Ljudi koji su odrasli u porodicama punim ljubavi i podrške imaju potpuno različite interpersonalne i intrapsihičke obrasce od ljudi koji su odrasli u ponižavajućim i uvredljivim uslovima. Ne radi se samo o tome da vide sebe na drugačiji način, već uslovi u kojima su odrastali utiču na način na koji se percipiraju životne mogućnosti, izabrani partneri i na kraju sopstveni stilovi roditeljstva. Stoga, ’’šteta’’ učinjena jednoj generaciji prenosi se i na druge generacije. Sistemska porodična terapija i EMDR tehnika su međusobno različiti, ali komplementarni pristupi upravo stoga što se uz pomoć EMDR aktiviraju davno potisnuta sećanja na odnose između roditelja i dece. Reprocesuiranje negativnog ’’materijala’’ može pomoći da se otklone negativni sadržaji kod dece i doprineti osećaju veće bliskosti s roditeljima.

MV5BMTYxMTQxMzY3N15BMl5BanBnXkFtZTcwNzEwNTQ0Nw@@._V1_SX214_AL_EMDR može ukloniti prepreke unutar individue koje su je ometale u uspostavljanju bliskosti s drugim ljudima. Na primer, EMDR može pomoći usvojenom detetu da prevaziđe svoja osećanja ljutnje i nepoverenja koja su nastala na osnovu prethodnih iskustava a sprečavaju ga da ostvari adekvatan odnos sa usvojiteljima. Međutim, detetovo novopronađeno osećanje poverenja i želje za bliskošću može biti frustrirano ako usvojitelji nastave sa prethodno uspostavljenim obrascima vaspitanja i ponašanja, – koja su zasnovana na detetovom prethodnom ponašanju. U ovom delu korisna je sistemska porodična terapija, kako bi čitava porodica razvila nove obrasce emocionalne vezanosti. Stoga je poslednji ’’hit’’ u svetu da se attachment teorija koristi u kombinaciji sa raznim tehnikama, uključujući i EMDR, kako bi se klijenti izlečili od trauma koje imaju relacioni karakter.

O ovoj tehnici, koja je malo poznata izvan psihoterapeutskih krugova, snimljen je dokumentarni film autora Michaela Burnsa, koji je i sam prošao terapiju EMDR-om. Prema informacijama akoje daje ovaj dokumentarac, tri miliona ljudi u toku dvadeset godina podvrglo se lečenju traume EMDR-om.

 

Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s