Gladan kao vuk- jezik psihopata

psychopath-language

Istraživanja pokazuju da se na osnovnu analize jezika može mnogo toga zaključiti o ličnosti. Tokom razgovora, najčešće se fokusiramo na sadržajne reči- na glagole i imenice, a izgleda da nam mnogo više o psihološkoj dinamici osobe otkrivaju one druge, koje su po prirodi nesvesne i automatske. Nad glagolima i imenicama imamo kontrolu, za razliku od “funkcionalnih” reči kao što su zamenice, predlozi, glagolsko vreme ili članovi u engleskom jeziku (“a”, “the”).

Vodeći se ovim pretpostavkama, pokazalo se da psihijatrijski bolesnici koriste manje reči koje se odnose na optimizam, osnovne kognitivne funkcije, budućnost i komunikaciju sa drugima. Kompjuterska jezička analiza mnogo je bolje dijagnostički klasifikovala pacijente koji pate od depresije, paranoje i somatizacije od samih kliničara.

Psihopate čine 1% populacije, i prepoznatljivi su po specifičnoj kombinaciji kognitivnih, emocionalnih i socijalnih karakteristika. Iako su orjentisani na sebe, sa značajnim emocionalnim deficitom i bez savesti, izuzetno su vešti sagovornici. Koriste jezik za manipulaciju, laganje obmane i šarmiranje, kako bi došli do cilja, tj materijalne dobiti, droge, seksa ili moći. S obzirom na grandiozno samopredstavljanje i visoko samopouzdanje, teško je pratiti njihovu priču, posebno u slučaju psihopata kriminalaca.

Zato su Jaffrey Hancock i kolege odlučili da kompjuterskom jezičkom analizom istraže osnovne pretpostavljene karakteristike: 1) instrumentalnu prirodu jezika (na svet i druge ljude gledaju instrumentalno, kao nešto što im pripada), 2) materijalne i socioemotivne potrebe (prema Maslovljevoj hijerarhiji potreba, fokusirani su na bazične fiziološke potrebe kao što su hrana, seks i sklonište, dok su potrebe drugog reda, kao što su značajni odnosi sa drugima i samopouzdanje, bez značaja) i emocionalni deficit (imaju poteškoće u identifikovanju emocionalnih izraza lica, emocionalnih reči i koncepata). Prema Endersu, oni su na dnu lestvice ego razvoja.

Hancock i saradnici su poredili priče 52 zatvorenika, od kojih su 14 ubice sa dijagnozom psihopatije, a 38 ubice bez dijagnoze psihopatije. Od svakoga pojedinačno su tražili da detaljno opišu svoj zločin, od početka do kraja. Rezultati su pokazali da postoje jezičke razlike između psihopata i ostalih ljudi, ili bar, drugih zatvorenika.

Prvo, psihopate su manje fluentne i češće koriste reči kojima se prekida govor („uh“, „um“, u našem jeziku bi to bilo i „ovaaj“), i obično označavaju da je potrebno vreme da se razmisli o onome o čemu se priča. U slučaju psihopata, ove reči, prema Hancocku, „are about putting the mask of sanity on“. Trude se da ostave pozitivan utisak i ulažu više mentalnog napora tokom priče.

7-signs-youre-working-with-a-psychopathKoriste veznike „zato“, „kako bi“, koji su povezani sa uzročnim rečenicama, što ukazuje na to da svoj zločin vide kao delo koje je logički proisteklo iz plana, kao nešto što se moralo uraditi kako bi se došlo do cilja (u skladu sa pretpostavkom da je njihovo nasilje instrumentalnog karaktera). Konstanta upotreba prošlog glagolskog vremena sugeriše želju da se distanciraju od zločina (u skladu sa činjenicom da nemaju osećaj krivice niti empatišu sa žrtvom ili porodicom žrtve). Sponatnost ubistva preuveličavaju i nema promene akcentovanja reči koje su neutralne ili emocionalne. Zbog sebične, instrumentalne i ciljem orjentisane prirode, nesposobni su da se fokusiraju na emocionalne aspekte događaja.

Koristili su dva puta više reči koje su se odnosile na fiziološke potrebe kao što su hrana, piće, novac. Pričaju o zločinu hladno, u terminima osnovnih fizioloških potreba koje su imali u to vreme, što podvlači tamnu stranu njihove ličnosti. Ovo možda ukazuje i na to da se bolje sećaju detalja koji nisu usko povezani sa zločinom, na primer, šta su tog dana jeli.

Autori na kraju zaključuju da iz ovoga jasno proističe da psihopate ne funkcionišu na racionalnom već na primitivnom nivou. Ograničenje rezultata je ipak u tome što ne znamo da li su primenljivi i na neutralne situacije, kada pričaju neutralnu priču iz svoje prošlosti ili kada opisuju incidente koje vide u medijima.

Autor: Sanja Dutina

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s