Retrogradna amnezija u filmu ‘The Vow’

vow_ver2_xlgThe Vow je priča o izazovu pred kojim se mladi bračni par našao nakon traumatične saobraćajne nesreće, kada Paige (Rachel McAdams) gubi pamćenje tj sećanja vezana za poslednjih pet godina svog života. U tih pet godina spada upravo sve vezano za njen život umetnice u Čikagu i brak sa Leom (Channing Tatum). Ona pamti period kada još uvek živi sa roditeljima, studira pravo i verena je za srednjoškolsku ljubav Džeremija.

Osnovna tema filma je, dakle, retrogradna amnezija, koja podrazumeva zaboravljanje događaja koji je prethodio povredi mozga. Izuzetno retka, a posebno kada zaboravljanje obuhvata pet godina. Međutim, nije nemoguće, i mnoge teorije pokušavaju da objasne fenomen temporalnog gradijenta retrogradne amnezije tj fenomen da, što su sećanja starija, to je manja verovatnoća da se izgube nakon traume. Jedan od razloga koji se navodi jeste to što smo starija sećanja dovoljno puta ponovili i proživeli u priči ili mislima, pa su sigurno skladištena. Za novija sećanja je potrebno vreme da se procesuiraju (konsoliduju), i ukoliko se ovaj proces prekine, kao što je slučaj sa Paige, ne uspevaju da budu sačuvana i dolazi do retrogradne amnezije. Pojam koji bi se ovde mogao primeniti je i post-traumatska amnezija s obzirom da Paige zaboravlja samo lična sećanja a ne znanja i veštine koje je stekla pre povrede. Takođe, u stanju je da formira nova sećanja.

Mnogi filmovi za temu imaju amneziju, ali ovaj film je prikazuje posebno realistično. Razlog je to što prati istinitu priču Kim i Krickett Carpenter, koji su o svom životu, naravno, napisali i knjigu. Već deset nedelja nakon venčanja, zaista im se dogodila saobraćajna nesreća u kojoj Krickett gubi sećanja, doduše, vezana za poslednjih 18 meseci svog života.

Kao i u priči koja je inspirisala film, Leo uspeva da ubedi roditelje od Paige da ona ostane sa njim, iako je svestan da je postao stranac u njenom životu- u nadi da će joj se sećanja povratiti. Uskoro shvata da se ona ipak oseća mnogo udobnije i sigurnije u svom starom životu, sa starim prijateljima i porodicom. Prihvata situaciju, sledi razvod i pokušava da nastavi dalje. Uz to, Paige ne zna da se u proteklih pet godina udaljila od roditelja, nakon napuštanja fakulteta i raskida veridbe sa Džeremijem. Psihoanalitičari bi ovde mnogo toga rekli i našli objašnjenje zašto je baš očuvala sećanja upravo do momenta kada nastaju problemi. Ali u ovom tekstu ćemo se ipak držati neuropsihologije.

Ono što nedostaje filmu, a razumljivo je zanemareno jer holivudski film mora da doda i malo začina kao što su romansa i drama, jeste poteškoća sa kojom se Krickett suočila u pokušaju da se vrati normalnom nivou funkcionisanja. Povreda se odnosila na frontalni režanj, koji kontroliše ličnost, emocije i donošenje odluka (što je pomenuto u filmu), ali i na parijetalni režanj koji kontroliše jezik i matematičko razumevanje. Nakon nesreće, morala je da posećuje neurologa kako bi ponovo naučila da se hrani, oblači, kupa. Film je malo ublažio posledice, iako vidimo borbu supruga u nošenju sa njenim konstatnim promenama raspoloženja, konfuzijom i pokušajem da povrati sećanja.

Leo/Kim negde zaključuje da Paige/Krickett nije više ista osoba koja je bila pre nesreće, i to uspeva da prihvati. Sa filozofskog stanovišta, da bismo prihvatili ovu tvrdnju, potrebno je odgovoriti na pitanje šta je self i šta je potrebno da neko ostane ista osoba tokom vremena. Prema kriterijumu memorije, ukoliko izgubimo sećanja, više nismo ista osoba, jer gubljenjem istih, gube se i delovi koji čine identitet, stiču se nova iskustva i identitet se menja. Međutim, kontinuitet memorije nije dovoljan za označavanje ličnog identiteta, pa pre možemo da zaključimo da se ponašanje Paige može objasniti traumatičnim iskustvom i teškom situacijom u kojoj se našla, što je svakako izazvalo promene u njenoj ličnosti.

DI-The-Vow-2-1-DI-to-L10

Ono što odvaja ovaj film od tipičnih romantičnih komedija, jeste to što izostaje momenat kada se naglo vraćaju sećanja, kada skaču jedno drugom u zagrljaj i žive srećno do odjavne špice.   Upravo suprotno, Paige nikada ne povrati pamćenje, jedino otkriva neke delove prošlosti koji je navode da se vrati svom životu pre nesreće. Slučajno opet sreće Lea, odnos se prirodno obnavlja. Završetak je isti kao i u istinitoj priči kojom je inspirisan (Kim i Krickett su se ponovo venčali i imaju dvoje dece). Gubitak memorije čini da ljudi više nikada ne budu ono što su bili, sećanja retko budu opet onako živopisna i autentična, ali ipak dobijaju priliku da počnu ispočetka, da razmotre opcije i razreše probleme sa kojima su se suočili.

 

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Retrogradna amnezija u filmu ‘The Vow’

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s