Isus u tost hlebu? Nemoguće!

Nature PareidoliaPareidolija (grčki, para– iza, protiv; eidolon– slika, oblik) je fenomen koji karakteriše pogrešna percepcija nejasnog, maglovitog stimulusa, najčešće slike ili zvuka. Dešava se onda kada spoljašnji stimulusi pokrenu percepciju eniteta koji nije objektivno prisutan, pa oblike pogrešno interpretiramo kao ljudska lica, životinje, ili u slučaju zvuka, kao skrivene poruke u pesmama kada ih pustimo unazad. U pitanju je jedna vrsta apofenije, što je uopšteni termin za percepciju pravilnosti ili veze između besmislenih ili slučajnih podataka.

U svakodnevnom životu, pareidoliju predstavljaju slučajevi u kojima vidimo ljudsko lice u oblacima, drveću ili mesecu. Primeri religioznih pareidolija su Isus na tost hlebu i Devica Marija u tortilji. Na ebay-u je pre desetak godina za 28,000 dolara prodat decenijama star tost hleb sa sirom, za koji se smatralo da nosi sliku Device Marije. Poznata je i slika čoveka koji hoda na Marsu. Istorijski primer je fotografija lica na Marsu, koju je objavila NASA 1976. godine, iako su insistirali da je u pitanju posledica igre senke i svetlosti. Neki su im poverovali, a neki ne. Tek 1997. godine, kada se NASA ponovo vratila na istu lokaciju, dokazali su da se radi o suvom, golom brdu.

Smatra se da su i mnogi umetnici iskoristili ovu brzu vizuelnu kategorizaciju (kako su je naučnici još nazvali). Pre svega, dovoljno je da umetnik predstavi skicu, nagoveštaj ili nejasan obris objekta, a da mozak sam rekonstruiše i popuni ostale detalje slike (što su radili kubisti i impresionisti). Pikaso i Miro su recimo posedovali takve sposobnosti da izobliče sliku koja će i dalje da evocira percepciju ljudskog lica ili nekog drugog motiva. Interpretacija Mikelanđelove čuvene freske Stvaranje Adama, tj poređenje Boga sa mozgom, još je jedan primer paraidolije. Pojedini naučnici čak smatraju da je Mikelanđelo namerno sakrivao delove ljudske anatomije, pa su u njegovim slikama pronalazili srce, kosti, pluća, dijafragmu i slično. Leonardo da Vinči je o pareidoliji pisao kao o umetničkom alatu: „If you look at any walls spotted with various stains or with a mixture of different kinds of stones, if you are about to invent some scene you will be able to see in it a resemblance to various different landscapes adorned with mountains, rivers, rocks, trees, plains, wide valleys, and various groups of hills.“

Mnogi poznati rock bendovi optuživani su za skrivene satanističke poruke koje se kriju u njihovim pesmama kada se puštaju unazad (tzv backmasking). Primeri su pesme Stairway to heaven, Highway to hell, Revolution 9, što je u stvari auditivna pareidolija.

Međutim, pareidolija je takođe prisutna i u jednoj od psiholoških tehnika. U pitanju je Roršahov metod mrlja od mastila, pre svega iz razloga što su mrlje na kartama napravljene bez unapred određenih jasnih predstava.

0_01_Bisonte Recogido_AltamiraKoje je objašnjenje pareidolije? Odgovor se krije u evolutivnoj psihologiji koja kaže da je naš vizuelni sistem usmeren na prepoznavanje lica, jer lica imaju posebnu socijalnu važnost. Zato ih automatski i brzo identifikujemo, čak i kada nisu jasno predstavljena. Što je veći biološki značaj objekta, to ga lakše prepoznajemo. Čak i Karl Sagan je smatrao da je preživljavanje naših dalekih predaka zavisilo od sposobnosti da brzo prepoznaju predatora u okruženju. Kako znamo da ljudska percepcija nosi sa sobom brojna ograničenja, jasno je da često identifikujemo obrasce i tamo gde ih nema. Naravno, postoji razlika između prepoznavanja suptilnih obrazaca i prepoznavanja objekata koji uopšte nisu prisutni (što bi predstavljalo halucinacije).

Pareidolija po svemu sudeći bila prisutna i kod naših predaka, o čemu svedoči pećina u Altamiri, u kojoj postoji ispupčenje na zidu koje liči na glavu životinje, kome su docrtane oči. Brojni artefakti  koji podsećaju na životinje ili neke druge objekte, kao što su kamenje i kosti, modifikovani su tako da odgovaraju interpretaciji.

Stručnjaci kažu da je upravo pareidolija objašnjenje mnogih paranormalnih fenomena i deluzija koje uključuju čula, tj veruju da se ona krije iza fotografija čudovišta iz Loh Nesa, Big Foot-a, ili brojnih tajanstvenih fotografija letećih tanjira i vanzemaljaca.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Isus u tost hlebu? Nemoguće!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s