Psihoanalitičko viđenje Medeje, žene koja je ubila svoju decu

mainmedeaimage1Frojd, a na istoj liniji i Arlow, smatrali su da je struktura mita ista kao i struktura sna, – da mitovi eksternalizuju infantilne želje i daju im konkretnu strukturu i formu. Mit o Medeji je star hiljadama godina; u formi drame ga je ovekovečio Euripid, što se za vreme u kome je nastala, 430. godine p. n. e. smatralo prilično neprikladnim. Uopšte, Euripid se smatra prvim dramaturgom koji je poželeo da na scenu postavi snažne ženske likove (uz Sofoklea), koji pate, vole i stradaju, i na legitiman način prikaže njihove unutrašnje svetove.

Kada Medeja prvi put ugleda Jasona, njeno srce biva probodeno oštrom Afroditinom strelom.  Ona pomaže Jasonu , pa čak ubija i rođenog brata i kida ga na komade pod samo jednim uslovom, da se Jason oženi njome i odvede je u Grčku.  U ovom trenutku, i Jason je zaljubljen u Medeju, i obećava sve što ona traži. Njih dvoje se venčavaju nakon što Medeja pomaže Jasonu da osvoji kraljevstvo, po grčkim običajima, u hramu boginje Hekate, i Medeja postaje Grkinja. Nakon što su prognani na Korint, Medeja i Jason su živeli u velikoj ljubavi i imali, prema mitu, barem dva sina. Međutim, Kreont, kralj Korinta, je primetio Jasona, koji je bio hrabar, odan i uslužan, pa je poželeo da se Jason oženi njegovom kćerkom, što je Jason prihvatio, odlučivši da napusti Medeju. Na samom početku Euripidove drame, srećemo se s Medejom koja je saznala za suprugov plan. Previja se od bolova usled suprugovog neverstva, plače i jeca, i uz to biva suočena sa Kreontovim naređenjem da odmah napusti Korint inače će i ona i njena deca biti ubijeni. Sva obećanja koja joj Jason daje zapravo su laži jer se on u potpunosti pokorava Kreontu kako bi postao kralj.

A šta bi se desilo sa Medejom da je pristala na progonstvo? Postala bi ili prostitutka ili prosjakinja, ili oboje, baš kao i sve prognane žene u antičkoj Grčkoj. Deca bi doživela istu sudbinu, ili bila prodata u roblje. Svakako se nije mogla vratiti kući s obzirom na to da je izdala oca i ubila brata. Medeja je u svakom pogledu obespravljena i onemogućena da dostojanstveno podnese poraz. Zato traži od Kreonta još samo dvadeset četiri sata da smisli gde će otići sa decom. Ljubazna je prema Jasonu, navodi da je spremna da ostane u Korintu u svojstvu napuštene žene, novoj nevesti šalje po svojoj deci cveće i predivan šal, za koji se ispostavlja da je otrovan, a kada zapanjeni Kreon pokuaša da pomogne kćeri, i njegovo telo počinje da gori od otrova, i oboje umiru u vatri, koja se potom širi na ostatak palate. Medeja ubija decu koju je imala sa Jasonom , a potom odlazi u Atinu sa novim suprugom-kraljem.

U jednom periodu Frojd je bio ubeđen da se najznačajnija promena u razvoju deteta dešava između 4. i 5. godine, kada dete postaje svesno edipalnog trougla, i doživljava šok kada shvati da je u potpunosti odsutno iz aspekta odnosa između roditelja koji je možda i najznačajniji. Između oca i majke dešava se nešto u čemu dete ne može da učestvuje. Mnogi savremeni analitičari smatraju, međutim, da se ova konfiguracija ne može primeniti na žensku decu. Jung je predlagao da se “verzija“ Edipovog kompleksa za devojčice zove Elektrin kompleks, neki autori su predlagali Persefonu umesto Elektre, a Benet je predložio upravo Medeju. Međutim, mit o Medeji je malo proučavan u okviru psihoanalize, i postavlja se pitanje zašto – da li je za nas toliko odurna slika žene koja ubija, pa još ubija i sopstvenu decu? Slika majke pune ljubavi se pred Medejinim likom razbija na komadiće, svi se identifikujemo sa ubijenom decom i neprihvatljiva nam je slika žene kao one koja daje život i istovremeno surovo ubija. Gotovo da je nemoguće integrisati čistu sliku majke kakvom i hrišćanstvo prikazuje Devicu Mariju sa posedovanjem crta ličnosti koje omogućavaju da se deca unište u jednom impulsivnom činu. Analize medijskih prikaza savremenih “Medeja“ pokazuju da se čedomorstva uglavnom objašnjavaju dejstvom alkohola, droga, postporođajne depresije, čime se samo učvršćuje slika “uobičajeno“ požrtvovane majke pune ljubavi, u svim “normalnim“ okolnostima. Stern je navodio da bi Medejin kompleks mogao da se odnosi na ubilačke težnje majke prema deci bez obzira na to kog su pola, što su neki autori opovrgli navodeći da su razlozi iz kojih Medeja ima ove težnje veoma specifični. Ona ne pristaje da se povinuje sudbini ostavljene žene, već namerava da nastavi da se bori, pokazuje bes umesto očajanja, a iz besa izranja sasvim racionalana, gotovo hladnokrvna analiza situacije, koja uopšte nije karakteristična za “histeričnu“ ženu. Ona se bori i za ljubav i za život i za smrt i na neki čudan način uprkos odurnosti svojih postupaka uspeva da pribavi simpatije publike. Zapravo, upravo zato što su je potcenili, i Kreont i Jason stradaju od Medeje.

medea

Prema psihoanalitičkom viđenju Medejinog lika, nakon što saznaje da je Jason napušta, ona doživljava narcistični slom, i njena destrukcija je usmerena na nju samu. Ponižena je, preplavljena stidom, zavišću (što je isključena iz odnosa Jasona i nove supruge, baš kao u edipalnom trouglu), i jedino što želi je da povrati poljuljano samopouzdanje i osećaj sopstvene vrednosti. Problem je što Medeja nije razvila dovoljno stabilne internalizovane objekte kako bi mogla da prežali gubitak voljenog objekta a da pri tom ne ugrozi svoju decu već ih zaštiti kao simbol naredne generacije. Stoga pokušava da opstane uništavajući “loše“ objekte, ljude bliske Jasonu, uključujući i svoju sopstvenu decu.

Razvoj svake devojčice je, prema psihoanalitičarima, obeležen ludačkom željom da se odvoji od majčinog sveta i da istovremeno ostane mamina mala devojčica. Medejina majka bila je Hekata, veštica, lovac, ubijala je muškarce i naređivala žrtvovanje dece, takođe je bila čuvena proročica. Kako Hekata nije brinula o svojoj deci već ih prepustila dadilji, Medeja je ostala “gladna“ svoje majke. Hekata je bila boginja punog meseca, u njenu čast su građeni hramovi širom celog Mediterana, i u Medejinom umu ona je morala biti svemoćna. U važnim trenucima svog života Medeja misli na Hekatu, a važno je što se ona i Jason venčavaju u Hekatinom hramu. U trenutku kada joj Afrodita probode srce strelom dešava se transferna reakcija ljubavi na prvi pogled i Medeja sa Jasonom zasniva dijadu koja je replika željene dijade sa Hekatom. Čak i deca koju rađa su zapravo rezultat želje da učvrsti ovu dijadu sa Jasonom – deca su sredstvo koje će ga “usidriti“ pored nje. Medeja u prvim godinama braka može da se ponaša kao aktivna i snažna žena, ali samo zato što zna da je Jason vezan za nju. U tom smislu su čak i deca zlosrećna “treća strana“ u edipalnom trouglu. Međutim, Jason je “falusni“, snažni heroj koji ne može da podnese Medejinu “zakačenost“ za njega niti njenu neobuzdanu strast. Po nekim autorima, iza Medejinog besa prema Jasonu krije se snažna separaciona anksioznost i iz tog razloga ona ne ubija Jasona; Jason je podjednako važan za nju kao i njena majka. Medeja zapravo nikada ne stiže do trodimenzionalnog konflikta i nikada ne shvata da među njenim roditeljima postoji značajna spona koja se nje uopšte ne tiče, iako njeni roditelji imaju zajedničku decu, i to najmanje troje; ona ima dijadni odnos sa oba roditelja i teži da ostvari isti takav odnos sa Jasonom. Opesivna strast, impulsivnost, nedostatak prostora između ideja i postupaka, ukazuju na pre-trijadni period. U epilogu mita, kada se Medeja seli u Atinu, ona pokušava da ubije sina iz prvog braka svoga muža, pokušavajući, ponovo, da uništi sve delove njegovog života čiji ona nije deo.

Međutim, sa feminističkog stanovišta, neprirodnost Medejinog čina zapravo je pandan neprirodnosti samog patrijarhalnog poretka koji reprezentuju Jason i Kreont. Pozvana da se potčini ovom poretku, ona izvodi niz akcija koje će zapravo srušiti taj poredak. Kao žena, u monologu pred žrtvovanje djece Medeja izražava svoju ličnu agoniju, ali njen akt je istovremeno i politički. Psihoanalitičari kao da ne primećuju da se u drami Medeja, koja se najpre molila Hekati, na kraju drame okreće bogu sunca, muškom simbolu, svom dedi, i beži iz Korinta u njegovim kočijama. U poslednjem dijalogu sa Jasonom, više se on ponaša kao očajna majka dok Medeja govori o majci svojih sinova u trećem licu, distancirajući se potpuno od tog sadržaja, istovremeno pokazujući da je u dostizanju moći i pobede morala da odbaci veliki deo svog identiteta, svoju ulogu majke i žene, svoja osećanja koja je Jason nazivao “preteranim reagovanjem“. Ova slika hladnokrvne i razumne Medeje ipak je manje proučavana, i ona ostaje simbol žene toliko povređene i opsednute muškarcem da je spremna na čedomorstvo radi osvete.

Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

One thought on “Psihoanalitičko viđenje Medeje, žene koja je ubila svoju decu

  1. Au, a onda se u sve to jos i ubaci kako je Medeja opravdana – i kako je krivo patrijarhalno drustvo.
    Upravo taj (komunisticki) stav (jednakosti) je podstakao Srpske slabasne zenice da daju sebi pravo na vlast (u vidu Mire Markovic) i potpuno razore zemlju zasnovanu skoro jedino na patrijarhalnim normama.
    Sada lutamo trazeci neki novi identitet – muskarci su razocarani i besni a zene i dalje slabe i nesposobne da drustvo odrze na okupu. Svi ostali vidovi propadanja su posledica, ovo je uzrok.

    P. Golubovic

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s