Mađioničarski trikovi i psihologija: Ne verujte svojim očima!

4027405769_85d8e9f648_mInteresovanje psihologa za mađioničarske trikove datira još od kraja XIX veka. Alfred Bine, načelnik psihološke laboratorije na Sorboni, 1893. godine poziva najpoznatije mađioničare tog vremena da otkriju tajne i trikove svog zanata, kako bi bolje razumeo psihološke procese koji su zaduženi za stvaranje iluzija. Za njega, nisu čula ta koja nas obmanjuju već um. Takođe i Jastrow, 1897. godine objavljuje seriju članaka na temu psihologija magije.

Mađioničarski trik zaista jeste jedan oblik primenjene kognitivne psihologije u kom se obmanjuje naš perceptivni i senzorni sistem. Mađioničari su uvežbali različite tehnike kojima najefikasnije skreću pažnju ili iskorišćavaju ograničenu ljudsku percepciju i svest. Proizvedeni efekti deluju da su van uobičajenih zakona prirode, iako za razliku od vidovnjaka, ne tvrde da poseduju natprirodne moći. Prosto koriste vizuelne, kognitivne i optičke iluzije, specijalne efekte i ostale slične metode. U tom smislu, izgleda da mađioničari intuitivno znaju koliko i (ako ne i više nego) naučnici.

Vizuelne iluzije se javljaju onda kada subjektivna percepcija objekta ne odgovara fizičkoj realnosti, kao posledica preusmeravanja, pojačavanja, potiskivanja ili promene vizuelnih informacija neuralnim putevima u mozgu. Optičke iluzija, sa druge strane,nisu posledica procesa u mozgu već manipulacija fizičkim karakteristikama svetlosti, kao na primer refrakcija (olovka izgleda polomljeno kada stoji uspravno u čaši vode zbog prelamanja talasa svetlosti između vode, stakla i vazduha). Kognitivne iluzije  uključuju kognitivne funkcije višeg nivoa, na primer uzročno zaključivanje ili pažnju. Vizuelne iluzije čak najčešće idu uz kognitivne kako bi pojačali njihov efekat.

Razmotrićemo neke najpoznatije primere mađioničarskih trikova.

Savijanje kašike. U ovoj iluziji izgleda kao da mađioničar snagom svoga uma uspeva da savije kašiku. Šta se u stvari dešava? U jednom trenutku, drži kašiku horizontalno i prodrma je gore-dole. Tada vrat kašike deluje kao da je postao fleksibilan. Neuralna osnova ovog trika leži u tome da neuroni koji odgovaraju i na pokret i na završne ivice stimulusa (kraj linije, uglove), odgovaraju drugačije od neurona koji reaguju na samu oscilaciju stimulusa. Usled toga dolazi do prostorne neusklađenosti krajeva stimulusa i centra tokom pokreta, što čini da čvrsti objekat deluje fleksibilno u sredini.

Trizonalna deformacija prostora Jerry Andrusa. Iluzija izgleda ovako: publika nekoliko sekundi gleda u disk koji se okreće, a čine ga tri zone koje se šire i sužavaju u pokretu. Zatim se od publike traži da pogleda u drugi objekat na sceni koji sada i sam izgleda kao da se širi i sužava. U pitanju je jedna od najstarijih iluzija, poznata i pod nazivom Iluzija vodopada. Pominje je još i  Aristotel, primećujući da kada neko pogledom fiksira vodu koja se pokreće a zatim pogleda u stene sa strane, izgledaće kao da se kreću u smeru suprotnom od vode. Šta se u stvari dešava? Dolazi do neuralne adaptacije zbog reagovanja neuralnog sistema na konstantan stimulus.

Nenamerno slepilo i slepilo na promene. Preusmeravanje pažnje je jedna od najvažnijih mađioničarskih tehnika. Čak i prva psihološka studija ikada na ovu temu, potvrdila je da mađioničar ne manipuliše pogledom već pažnjom. Može se primeniti na otvoren (preusmeravanje pogleda dalje od metode) ili prikriven način (publika gleda u sam metod trika ali toga nije svesna jer je pažnja fokusirana na nešto drugo). Primer preusmeravanja pažnje je slepilo na promene- fenomen da ne primećujemo da je nešto drugačije nego što je bilo. Pogledajte na primer ovaj klip:

U ovoj demonstraciji većina ljudi ne uspeva da primeti da su se boje promenile, jer je pažnja usmerena na trik sa kartama.

U slučaju nenamernog slepila, ne primećuje se neočekivani objekat koji je prisutan. Možda ste čuli za klasičan primer sa gorilom. Dakle, zadatak posmatrača je da izbroji koliko puta košarkaški tim jedno drugom dobacuje loptu. Dok smo skoncentrisani na brojanje, ne primećujemo čoveka u odelu gorile, koji šeta terenom a u jednom momentu se čak i zadržava u centru i udara rukama po grudima. Šta se dešava? Usled apsorbovanosti u zadatak brojanja, pažnja je pomerena i ne uspevamo da primetimo neočekivani objekat iako nam je pred nosom.

Lopta koja nestaje.  Mađioničar baca loptu u vis, i ona nestaje negde na polovini leta. Naime, prvo baca loptu nekoliko puta u vazduh, a u završnom bacanju pravi se da je lopta bačena a zapravo je sakrivena u njegovoj ruci, dok gledaoci percipiraju kao da nestaje na pola leta. Tokom trika, glava i oči mu prate putanju lopte. Šta se dešava? Pažnja je usmerena na predviđenu poziciju lopte, s obzirom da je prvih nekoliko bacanja letela u vis. Finalna pozicija objekta u pokretu se percipira kao nastavak pokreta jedno vreme a zatim nestaje. Ovde imamo manipulaciju očekivanjima.

Džeparoši. I oni su mađioničari koji primenjuju pravilo: Veliki pokret prikriva male pokrete, uz manipulaciju svesti i pažnje. Pre svega, manipulišu somatosenzornim sistemom. Pre nego što ukradu recimo sat sa ruke, žrtvu hvataju za ručni zglob dok je sat još uvek tu, i izazivaju adaptaciju na promenu- adaptiraju se receptori kože na dodir, tako da su manje osetljivi na lagani dodir koji im je kasnije potreban za krađu sata. Uz to, ostaje utisak prisutnosti sata i nakon što je ukraden.

Najveća magija se dešava onda kada publika misli da trik još nije ni počeo ili da je završen. Uz to se koristi smeh i humor kako bi se pažnja skrenula sa kritičnog dela trika. Najpoznatije pravilo mađioničara je Nikada ne ponavljaj isti trik dva puta! Istraživanja i pokazuju da većina ljudi nakon drugog pokazivanja shvati o čemu je reč. Ključ je u tome da publika prvi put ne zna šta da očekuje, niti koji deo trika je važan, i samim tim teško da će pažnju fokusirati na pravo mesto u pravo vreme. Isto tako, mađioničar nikada neće odbiti da ponovi trik, ali i tu postoji rešenje: obično predlaže da uradi sličan trik ili ga radi na drugačiji način, jer uvek uče nekoliko pristupa istom triku.

Na osnovu ovih nekoliko primera jasno je da ona saznanja do kojih su naučnici relativno skoro došli, mađioničari znaju vekovima. Ispitivanje metoda i principa koje koriste značajni su za proučavanje kognicije, memorije, svesti, a primenu mogu naći recimo u proučavanju lažnih sećanja ili sudskih svedočenja, jer možemo da dobijemo uvid u to šta se dešava u mozgu posmatrača onda kada misli da zna šta se dešava u njegovom vidokrugu a zanemaruje ograničenost sopstvenog perceptivnog sistema. Zato možda nikada ne treba da verujemo svojim očima.

Autor: Sanja Dutina

One thought on “Mađioničarski trikovi i psihologija: Ne verujte svojim očima!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s