Zbog čega nam je danas potreban Jung?

Međutim, postoji jedan čvrst empirijski razlog zašto bi trebalo da negujemo misli koje nikada ne mogu da budu dokazane. Za njih se zna da su korisne. Čoveku su svakako potrebne opšte ideje i uverenja koje će dati smisao njegovom životu i omogućiti mu da pronađe svoje mesto u vaseljeni. On je u stanju da podnese i najneverovatnije teškoće kada je uveren da imaju smisla; uništen je kada mora da prizna, povrh svih svojih nevolja, da učestvuje u ’’besmislenoj priči nekog idiota’’.

Karl Jung, Čovek i njegovi simboli

Čak i kad se potrudimo da ne zađemo u vrednosne aspekte digitalizacije svakodnevnog života, ostaje nesporno da je savremeni način funkcionisanja brz; nema se vremena više ni za Facebook, prelazimo na Twitter i njegova komično ograničavajuća pravila komunikacije, pa stoga ideja o vremenu potrebnom za dubinske analize (bilo koje vrste), razumevanje i analizu prošlosti, zvuči gotovo kao šala.Karl Gustav Jung smatrao je da su oni koji nemaju znanje ni razumevanje o svojoj ličnoj istoriji suštinski zakočeni u razvoju, bilo da se radi o pojedincima ili čovečanstvu.

Po Jungovim shvatanjima, recimo, mit o letećim tanjirima bio bi potvrda religioznih potreba savremenog čoveka. Kada čovek živi u svetu koji je tehnološki napredan ali siromašan mitskim slikama, javlja se simbol mandale, koja predstavlja savršeni kosmički, moralni, duhovni i psihički red i ujedno sredstvo da se haos prevede u poredak. Mandala, „magični krug“, jeste moćni instrument zavođenja unutrašnjeg reda i sklada. Ona je ujedno i simbol Jastva i slika Boga. Usamljeni pojedinac se nagonski, nesvesno, okreće zaboravljenom simbolu celovitosti i jedinstva, čime se i ne znajući obraća moćnim arhetipovima kolektivno nesvesnog. Popularnost ovog savremenog mita Jung je objasnio potrebom savremenog čoveka za putokazima, kontinuitetom, pokazateljima identiteta u svetu koji je u svakodnevnom životu lišen sakralnih sadržaja i podržava nas u tome da izgubimo vezu sa njima.

Jungove postavke se tumače na različite načine pa kao takve i primenjuju. Jung je, tako, imao veliki uticaj na ’’nju ejdž’’ pokret u svetu, a dao je posredan doprinos i formiranju Anonimnih alkoholičara i uopšte preporuci da se čovek kroz duhovnost oslobađa zavisnosti. Smatraju ga i zaslužnim za razvoj art psihoterapije, jer je među prvima izneo zapažanje da se umetnost može koristiti u savladavanju traumatskih sećanja, osećanja straha i anksioznosti i da je moćno oruđe izlečenja. U radu s pacijentima i ličnim istraživanjima, Jung je primetio da izražavanje putem umetnosti, crtanje slika viđenih u snovima… može biti važno u oporavku od traume i ponovnog uspostavljanja integriteta ličnosti. Ovu pretpostavku on je smatrao ozbiljnom i vrednom pažnje i pomena, a art terapija se danas uveliko koristi u tretmanima zlostavljane dece i osoba koje su na drugi način traumatizovane i čije iskustvo se ne može, barem u prvim fazama tretmana, savladati i obuhvatiti rečima.

ChironAchillesRegnault

A po Jungu, gotovo polovina ’’dobrog tretmana’’ sadržana je u istraživanju sopstvene terapeutove rane koja mu i daje sposobnost da leči. Hiron je bio poznat kao ranjeni vidar koji se otrovao Herkulovom strelom, slučajno je ispustivši na nogu, nakon čega je bio u nemogućnosti da izleči sam sebe i zato je celog života patio od neizlečive rane. Takođe je moguće da je Jung izveo pojam ranjenog vidara iz grčke legende o Eskulapu, koji je u potrazi za lekom za sopstvenu ranu osnovao lečilište. Jung je naglašavao značaj terapeutove rane kao osnove njegove mogućnosti da leči, upozoravajući i na moguće opasnosti od ovakvog pristupa. Arhetip ranjenog vidara u savremenoj kulturi, recimo, može se videti kroz lik popularnog Doktora Hausa, junaka istoimene serije. Hausovi emocionalni, pa i fizički, ožiljci su istovremeno njegovo prokletstvo i blagoslov, istovremeno teret i pokretačka snaga u potrebi da reši probleme drugih, dok sebe uništava.

Jungove ideje imale su uticaja na Federika Felinija i to je evidentno iz načina na koji je Felini koristio snove u svojim filmovima nakon La Dolce Vita. U Bergmanovim Divljim jagodama autor se poigrava arhetipom smrti i idejom da naše nesvesno zna kada ćemo umreti. Ursula LeGuin je koristila ideju Senke u svom romanu Wizard of earthsea. U jednom intervjuu naglasila je da je koncept Senke upotrebila ne pročitavši prethodno Jungova dela, da su ona i Jung odvojeno došli na potpuno istu ideju! A to ne iznenađuje nikoga ko poznaje Jungovu ideju sinhroniciteta, načelo koje nije ni uzročnost ni svrhovitost – već se primenjuje na događaje koji se dešavaju u isto vreme a nisu uzrok jedan drugome. U romanima Dina Frenka Herberta iskorišćena je ideja o kolektivnom nesvesnom i nasleđivanju iskustava, a sam Herbert je bio veliki Jungov fan. Interesantna je i teorija da se većina likova u čuvenim Ratovima zvezda Džordža Lukasa mogu posmatrati kao jungijanski arhetipi. To su: Senka (’’Tamna strana’’), arhetipi vođe (Joda i Obi Van Kenobi, koji takođe ima i arhetipsku sliku oca), dok se individuacija prikazuje kroz herojev put i učenje da se upravlja Silom. Jastvo je reprezentovano onima koji su dosegli ’’Džedaj’’ nivo svesti, drugim rečima, dostigli ravnotežu između mišljenja i emocija.

Jungova teorija zasnivala se pre svega na potrebi za otkrićem univerzalnog, onoga što je ljudima zajedničko, i zato je u dobra konstruktivizma i postmodernističke misli, koja sve dovodi u pitanje, doživela kritiku i, na momente, nedostatak primene. Čovečanstvo trenutno pokušava da se oslobodi starih mitova vezanih za dominaciju jednog diskursa, naglašavajući važnost uvažavanja rodnih, rasnih, imovinskih i etničkih razlika. No Polly Young-Eisendrath navodi da su proučavanja jungovskog tipa neophodna upravo zato da se ne bismo osetili kao izolovane individue, nepovezane sa kosmosom i nerazumljive i sebi samima. Mitologijom i osnovama ljudskog razvoja korisno je baviti se kako bismo imali istinske uvide o sličnostima i razlikama među ljudima. Mitove treba posmatrati kao metafore (autorka daje primer mita o Pandorinoj kutiji) i tada ćemo videti sebe i čovečanstvo u novom svetlu. Stoga je otkrivanje ove tanke linije između univerzalnog i večnog, promenjivog i nepromenjivog, smisao i zadatak tipičnog ‘’jungovca’’ (bilo da se radi o terapeutu ili samo poštovaocu) u modernom svetu.

 Marica Prelević Stijepović, porodični terapeut

One thought on “Zbog čega nam je danas potreban Jung?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s