Kako pametni telefoni utiču na mentalno zdravlje?

Man checking cell phone in bedPametni telefoni su izrazito popularni poslednjih godina. Livingstoun ih je nazvao Švajcarskim vojnim nožem XXI veka- nož malog formata sa različitim dodacima, savršeno oslikava ono što i pametni telefoni nude svojim korisnicima. Izgleda da su postali ne samo potreba, već i prinudna potreba svakodnevnog života. Za mnoge korisnike, telefon je prvo što pogledaju kada se probude, a obavezno ga ostavljaju na bliskoj udaljenosti pred spavanje. Jedno  istraživanje je pokazalo da ispitanici u proseku 34 puta dnevno proveravaju telefon, i to ne samo zato što osećaju potrebu, već im je prosto postalo navika. Ovakav način korišćenja telefona prati i umanjeni osećaj lične kontrole i postaje jedna neprestana, kontinuirana dnevna aktivnost.

Tehnološki napredak uopšte, doprineo je povećanju potrebe za socijalnom komunikacijom. Pomalo je ironično da pametni telefoni, iako podržavaju i podstiču socijalnu razmenu, u isto vreme je i značajno ometaju tako što prirodnu komunikaciju podvode u službu virtuelne. To vam je svima poznato kada se prisetite scene ispijanja kafe u gradu, tokom koje niko od prisutnih za stolom ne skida pogled ni prste sa telefona, dok sede u potpunoj tišini uz pokoji komentar ili osmeh sebi u bradu. Takvo ponašanje se ponekad može smatrati nepristojnim i invazivnim, posebno u slučaju fenomena „prisutne odsutnosti“, kada ignorišemo one koji su fizički prisutni, a prioritet dajemo drugima, onima koji su online. Umesto razgovora licem u lice, simultano šaljemo poruke, proveravamo društvene mreže, razgovaramo, gledamo YouTube klipove.

Iako se još uvek jasno ne zna koji je uticaj pametnih telefona na mentalno zdravlje, na njihovu disfunkcionalnu i preteranu upotrebu gleda se kao na još jedan vid bihejvioralne adikcije, poput patološkog klađenja ili kompulsivnog shoppinga.

Pametni telefoni kao izvor stresa

Zahvaljujući tehnologiji, ujedno i dobra i loša stvar je što imamo utisak konstantne povezanosti- stalno smo dostupni na ovaj ili onaj način. Međutim, postavljanje granica postaje problematično. Najbolji primer je to što više ne umemo da razdvojimo privatni i poslovni život- u slobodno vreme se bavimo poslovnim stvarima, na poslu često znamo da provodimo vreme na društvenim mrežama. Tako dolazi do konflikta uloga ili prosto do preopterećenosti.  Svakodnedno bombardovanje informacijama otežava nam razdvajanje korisnog od beskorisnog, dovodi do bespotrebnog trošenja vremena, teškoća u donošenju odluka. Samo očekivanje okoline da non stop budemo online, dovodi do druge vrste stresa, jer stalno osećamo potrebu da se prilagodimo kako bismo bili u toku.

Sve nabrojano može se svesti pod pojam tehnostresa, koji uzrokuje nemogućnost nošenja sa novim tehnologijama na zdrav i adaptivan način.

Povezanost sa crtama ličnosti

Problematično i preterano korišćenje telefona se povezuje sa visokim neuroticizmom (emocionalna nestabilnost) i ekstraverzijom (društvenost). To su ujedno i dva različita načina na koji se postaje zavistan. U slučaju ekstraverzije, zavisnost rezultira iz povećanje želje za komunikacijom i ostvarivanjem novih socijalnih kontakata, dok se u slučaju neuroticizma ona objašnjava konstantnom potrebom da se traži potvrda od drugih, čime se iskazuje strah od odbacivanja i anksioznost vezana za to da li će se odnosi uspešno održati.

Drugi konstrukt koji je od značaja jeste impulsivnost. Pokazalo se da su dva aspekta impulsivnosti posebno povezana sa disfunkcionalnim korišćenjem pametnih telefona. Hitnost kao tendencija da se ponašamo ishitreno onda kada doživljavamo jake emocije, povezana je sa svakodnevnim korišćenjem (brojem poziva, trajanjem poziva, brojem poslatih poruka), kao i sa simptomima zavisnosti i telefoniranjem tokom vožnje. Primer bi bio telefoniranje onda kada osećamo intenzivan bes. Dakle, problem je u intenzivnim emocijama koje dovode do gubitka kontrole i želje da komuniciramo kako bi se lakše nosili sa negativnim emocijama. Nedostatak istrajnosti tj nedostatak kapaciteta da ostanemo fokusirani na dosadne i teške zadatke je prediktor načina korišćenja telefona- broja i trajanja poziva. Telefoniranje može da nam pomogne da se oslobodimo neželjenih ili irelevantnih misli, na primer, misli koje su vezane za svađu koja se neposredno pre dogodila ili za važan događaj koji sledi.

Dalje, pokazalo se da osobe sa niskim samopouzdanjem često traže potvrdu tako što kontaktiraju druge ljude (prijatelje, porodicu ili partnere).  Usko povezan sa niskim samopouzdanjem je i tip afektivnog vezivanja, pre svega nesigurni tip koji karakteriše strah od odbacivanja i preterana želja za intimnošću. U osnovi leže negativna uverenja o sebi („Ja sam dosadna osoba koju niko ne voli“), a telefoniranje i konstantno slanje poruka ima ulogu razuveravanja i održavanja veze, što ih čini podložnim za razvijanje zavisnosti i preterenu upotrebu telefona.

Preterani pozivi i slanje poruka povezuju se sa depresijom i anksioznošću. Dokazana je kauzalna veza depresije i korišćenja Interneta- Internet omogućava da se stvori virtuelni self koji vodi u beg od realnosti i sprečava potragu za alternativnim (offline) strategijama nošenja sa problemom. Anksiozne osobe su preterano zabrinute kada im neko ne odgovori na poruku, što može povećati anksioznost i dovesti do povećanog osećaja izolovanosti.

Za kraj, postoje i razlike u polu– žene intenzivnije koriste mobilne telefone i češće postaju zavisne, ali to je već tema za sebe 😉

Autor: Sanja Dutina

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s