Idemo na Mars: psihosocijalni problemi u svemirskim misijama

Otkad je tehnološki postalo izvodljivo putovanje u svemir, naučnici su se pitali da li je ljudsko telo pogodno da izdrži takav let. Upravo iz tih razloga, prvi putnici svemirskih brodova bile su životinje (psi i majmuni). Kako su se životinje vratile žive i bez značajnijih zdravstvenih problema, Rusi i Amerikanci odlučuju da šalju i ljude, bar na kratka putovanja.

Isprva se uloga psihosocijalnih problema nije naročito prepoznavala, posebno iz razloga što se psihologija smatrala „mekom“ naukom kojoj nije mesto među prirodnim naukama. Danas, bez psihologije svemira kao nove i mlade discipline, teško bi bilo ostvariti uspešnu misiju. Ova grana psihologije uključuje primenu psiholoških i bihejvioralnih principa u svemirskom okruženju, proučavanje kognitivnih funkcija, grupne kohezije među posadom, prevenciju psihosocijalnih problema, podršku timu ali i odabir adekvatnih kandidata i formiranje tima.

Proces selekcije kandidata

Pored medicinskih pregleda, kandidati za let u svemir moraju da prođu još dva tipa selekcije- psihijatrijsku, koja se odnosi na proces prepoznavanja i odvajanja onih koji poseduju rizik od razvijanja mentalnih bolesti (select-out proces), i psihološku, koja se odnosi na izbor osoba koje u odnosu na ličnost i sposobnosti najbolje odgovaraju poslu astronauta (select-in proces). Dakle, potrebno je identifikovati one kandidate koji mogu da izdrže posebne operacione i psihosocijalne zahteve misije. U tu svrhu se koriste različiti testovi postignuća i sposobnosti, testovi ličnosti, analiza biografskih podataka, opservacija tokom grupnih vežbi, i klasični intervjui. Takođe, analiziraju se psihofiziološke reakcije i otpor na stres, izvođenjem različitih zadataka kao što je skakanje padobranom ili izolacija.

Uopšte, postoji saglasnost da su sledeći aspekti neophodni prilikom evaluacije psihološke podobnosti: opšta i profesionalna motivacija, biografska iskustva, kognitivne i psihomotorne sposobnosti, crte ličnosti vezane za nošenje sa stresom, crte ličnosti vezane za interpersonalno ponašanje, interpersonalne veštine i timski rad (kooperacija), kao i kros-kulturalne kompetencije (tolerancija i prilagođavanje različitim kulturama).

Navedene sposobnosti su nužne, ali ni one ne garantuju da će predikcija biti tačna.  NASA ipak tvrdi, da uloga psihologa tokom misije nije pružanje psihoterapije, jer je već unapred selektovana visoko funkcionalna grupa ljudi. Psiholozi jedino pružaju podršku u vidu pitanja o uobičajenim temama: kako spavaju, kako se slažu sa drugim članovima tima, kako se slažu sa kontrolom na Zemlji, i kako im je porodica.

Psihosocijalni problemi u svemiru

Život u svemiru mnogi od malih nogu doživljavaju kao prestiž i avanturu nad avanturama. U realnosti, posao astronauta je veliki psihološki izazov usled zbog brojnih psihosocijalnih potreba i problema sa kojima se suočavaju. Pre svega, obavljaju kompleksne i odgovorne zadatke, koji zahtevaju visok nivo perceptivnih, kognitivnih i psihomotornih sposobnosti. Svaka greška može imati ozbiljne posledicu po samu misiju, ali i život. Poseban stres indukuje dugoročna izolovanost, bez mogućnosti napuštanja situacije. Zamislite samo kako izgleda iz dana u dan biti u istom, malom prostoru, sa istim kolegama, kilometrima i kilometrima od porodice i prijatelja. Zbog toga, posadi su dostupni različiti vidovi zabave: filmovi, internet, telefon, gitara i sl. Neretko imaju čak i praznične ukrase.

Dodatni problemi su konstantna buka, nedostatak svežeg vazduha, socijalna monotonija.  Nekada, mešane grupe- prisustvo i žena i muškaraca, mogu dovesti do tenzije i konflikata, jer seksualni stereotipi su isti kao i na Zemlji.

11614579006_c1cc8a3880

Specifičan problem koji mnoge studije i izveštaji navode jeste „premeštanje“- tendencija da se frustracije usmeravaju na kontrolu leta. Premeštanje je prvi put zabeleženo tokom misije na ruskoj svemirskoj stanici Mir. Ujedno, ovo je i prva psihološka studija rađena u svemiru- kako ljudi u izolaciji prenose svoje afekte na spoljnu grupu. Ovaj fenomen se još zove i „mi protiv njih“, jer se javlja otpor i nepoverenje prema ljudima van svemirskog broda, sve u cilju očuvanja harmonije unutar same grupe.

Svaki od navedenih problema može da utiče na raspoloženje, intelektualne funkcije, da dovede do problema u radu, interpersonalnih konflikata, nesanice, apatije, depresije i povlačenja. Procenjuje se da bi posebno teške bile situacije interpersonalnog konflikta koje za posledicu imaju osećanje nepripadanja grupi, što u izolaciji može biti posebno traumatično.

Psiholozi koji su zainteresovani za ove probleme, najčešće ispituju i prate ekspedicije u okruženjima koja dele izazove misije u svemir po pitanju izolovanosti (na primer, ekspedicija na Antarktiku).

Misija na Mars     

Već neko vreme se priča o prvoj ljudskoj misiji na Mars. U proteklih nekoliko meseci, u medijima se pominje „Mars One“ misija, koju organizuje holandska neprofitna organizacija. U pitanju je putovanje u jednom smeru, koje će čak biti prenošeno u vidu rijaliti emisije. Pre toga, NASA i ESA su najavljivale trogodišnje putovanje za 2030. godinu. Činjenica je da niko do sada nije proveo toliko vremena u svemiru. Rekord nose Sergei Krikalyov (14 meseci) i dr Valeri Polyakov (437 dana).

Dugoročna socijalna izolacija, nepromenljiva socijalna grupa, ograničena komunikacija sa Zemljom (procenjuje se 20-30 minuta kašljenja u oba smera), opasnost koja konstantno vreba, nedostatak privatnosti, zavisnost od okruženja kojim dominira tehnologija, bez mogućnosti promene i raznovrsnosti iskustva- samo su neki od problema.

Putovanje na Mars je nešto što čovečanstvo do sada nije iskusilo. Osećaj okruženosti beskonačnošću, dok je Zemlja samo jedna tačka u daljini, može biti potpuno zastrašujući. Niko u ljudskoj istoriji do sada nije Zemlju percipirao kao beznačajnu tačku u svemiru- pitanje je kakve psihološke posledice to nosi i da li uopšte možemo da preživimo daleko od svog doma?

 Autor: Sanja Dutina

One thought on “Idemo na Mars: psihosocijalni problemi u svemirskim misijama

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s