Filmska percepcija razvoda- I deo: Deca

Na skali stresnih događaja koju su prema teoriji odgovora na stres osmislili Holmes i Rahe, razvod se nalazi među tri najvažnija životna stresora. Prema ovoj teoriji, razvod ’’nosi’’ veliki broj poena zato što izaziva tektonske promene u načinu života. Svaki razvod, čak i onaj najcivilizovaniji, potresa sve domene ljudske egzistencije, počevši od ekonomskog, stambenog, emocionalnog, socijalnog, legalnog i iziskuje prilagođavanje u gotovo svim aspektima života, uključujući i sliku o sebi i samopoštovanje. Takođe, razvod predstavlja vanrednu razvojnu krizu i, po nekim autorima u oblasti porodične psihoterapije, gubitak bez rituala i legalne krivice. Doduše, promene u kulturi utiču i na stavove o razvodu, pa je navodno, prema nekim istraživanjima, stopa razvoda udvostručena i pre možemo govoriti, naročito u razvijenijim zapadnim zemljama, o ’’serijskim brakovima’’ nego o braku za ceo život. Stoga se pop kultura bavi fenomenom razvoda podjednako kao i temom, na primer, porodičnih božićnih svađa, ili izlaženjem na kraj sa teškom fizičkom bolešću, dakle – kao nečim neizbežnim, nečim što je deo svakodnevnog života. Temi se prilazi ponekad sa nužnom ozbiljnošću a ponekad sa nužnom dozom humora. Neki filmovi mogu imati terapijski efekat na gledaoce koji su i sami prošli kroz bolan proces razvoda; neki mogu delovati gotovo kao uvreda.

Pošto postoji toliko mnogo ’’razvoda’’ i toliko mnogo aspekata na koje razvod utiče, dopisnik Psihobrloga odlučio je da prvi u seriji tekstova posveti uticaju koji razvod ima na decu i načinu na koji je ovaj fenomen opisan u filmovima. Još u Flajšerovom filmu iz 1946. Child of divorce, pojavljuje se psihijatar koji objašnjava roditeljima da je detetu potrebna stabilnost i kontinuitet u slučaju razvoda roditelja, strukturisano, a ne haotično provođenje vremena s njima, međutim, kako su oba roditelja suviše zauzeta svojim novim partnerskim vezama, devojčica završava u internatu, i u dirljivoj poslednjoj sceni filma obećava sebi da se njena deca neće nikada osećati tako usamljeno kao ona. Sličan je i film What Maisie knew, iz 2012 koji je bukvalno sniman tako da gledalac vidi sve scene iz ugla šestogodišnje devojčice. Zanimljivo je da je film sniman po romanu Henrija Džejmsa i pokazuje kako se stavovi prema razvodu nisu mnogo menjali od Džejmsovog do našeg doba, kao i da je patnja dece razvedenih roditelja ista kao i tada. U ovom filmu, Maisie ne ostaje usamljena, ali joj ljubav i pažnju posvećuju ljudi koji nisu njeni roditelji – upravo zato što su roditelji suviše sebični i zauzeti sopstvenim brigama da bi se postarali za njene bazične, a kamoli finije emocionalne potrebe. Gledaocu se nameće pitanje da li je upravo ta frapantna nesposobnost Maisinih roditelja da sagledaju tuđe potrebe i stave ih ispred sopstvenih uzrokovala razvod braka.

Eterični Noah Baumbach, jedna od ‘’ikona’’ indie kulture (po njemu je i bend Noah and the Whale dobio ime) i režiser filma Greenberg, dete je razvedenih roditelja i jedan od najboljih umetničkih advokata ove dece. Njegov film The Squid and the whale  baziran je na sopstvenom iskustvu i bolno je veran prikaz disfunkcionalne porodice u ovoj fazi životnog ciklusa. U Noinom filmu ima svega: podeljene lojalnosti i ’’zauzimanja strana’’ roditelja; privremenog otuđivanja siblinga upravo zbog različite percepcije razvoda; nagoveštaja novih partnerskih veza u životu roditelja – scena u kojoj majka objašnjava sinu da joj je potrebno da ’’neke noći provodi sama’’; uključivanje dece u pitanja koja ne treba da ih se tiču, kao što je dilema da li otac prihvata zajedničko starateljstvo zbog toga da bi uštedeo novac; mešanje ove hronično stresne situacije sa izazovima adolescencije kao što su odnosi sa devojkama i vršnjacima i izgradnjom sopstvenog identiteta; poremećaja ponašanja kod dece, gde stariji sin izmisli da je napisao pesmu Pink Floyda a mlađi ekscesivno masturbira na javnim mestima što na kraju dovede do sesija kod školskog psihologa i simboličnog ponovnog ’’okupljanja’’ porodice, itd. Interesantno je i da uprkos ovako introspektivnoj vivisekciji sopstvenog iskustva Baumbach nije izbegao prisili ponavljanja, i 2011. se razveo od Jennifer Jason Leigh sa kojom ima jedno dete. Gotovo sve važne studije koje su se bavile uticajem razvoda na decu ukazuju upravo na to da on može uzrokovati probleme u bliskim interpersonalnim relacijama i veće stope razvoda kada odrastu.

Mada se ne bavi direktno temom uticaja razvoda na decu kao Baumbachov film, ili se barem ne bavi samo time, visokohvaljeni iranski Separation takođe je obogatio filmsko stvaralaštvo nezaboravnom scenom deteta koje plače u sudnici dok se opredeljuje s kojim od roditelja će živeti, a roditelji nepomično sede u hodniku, razdvojeni vratima sudnice.

U posebnu skupinu spadaju filmovi koji se razvodom bave na romantično-zabavan način, ispunjavajući, zapravo, fantaziju koju većina dece ima kada im se roditelji razvedu – a to je fantazija o pomirenju. Takvi su Liar, liar i Mr Popper’s penguins, te Parents’ trap u čijoj osnovi stoji vrlo problematična premisa o porodičnim tajnama i razdvajanju bliznakinja, ali koji možda najbolje opisuje potrebe dece razvedenih roditelja – da odjednom dobiju tajne saveznike, bilo da su to pingvini ili prećutani siblinzi, koji će im pokazati kako da ponovo pomire roditelje i izađu na kraj sa sopstvenim stresom vezanim za razvod koji nije bio njihov izbor. U filmu It’s complicated najdirljivija je scena troje odrasle i zrele dece koji nakon jednog posebno emotivnog porodičnog događaja leže u krevetu zajedno i plaču, a kada majka uđe da im objasni situaciju, sačekaju je rečima ’’Mi još uvek nismo preboleli vaš razvod’’. Psihološka teorija i praksa pokazuju da većina dece nikada zaista i ne preboli razvod roditelja, ali nauče da žive sa njim po sličnim mehanizmima po kojima se ljudi inače mire sa gubitkom – reorganizacijom i traženjem podrške u sebi i okolini. Dobar primer ovakvog stava je devojčica u filmu Definitely maybe, koja, kada prihvati da je razvod roditelja konačan, pomaže ocu da ponovo osvoji svoju prvu ljubav.

porodični psihoterapeut, Marica Prelević Stijepović

3 thoughts on “Filmska percepcija razvoda- I deo: Deca

  1. Da li je bio problem do mog praćenja ili vas nije bilo neko vrijeme online? U svakom slučaju, nedostajali ste🙂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s